Punih 300 godina starosedelačka porodica Jovanović živi na istom imanju u selu Radobić kod Mionice. Generacijama se bave poljoprivredom, a najmlađi među njima Nikola i njegova supruga Bojana prvi su koji proizvode organsko povrće i voće.
Oboje su doktori veterinarske medicine, rade u ambulanti u Mionici, dok ostatak dana i vikende provode u zasadima šljiva, jagoda i povrća koje prodaju na kućnom pragu.
Pod organskim proizvodima imaju 2,70 hektara, od toga 2 hektara povrća i 70 ari šljive čačanske rodne.
Za Priče sa dušom kažu da su se upoznali na Veterinarskom fakultetu, venčali već na trećoj godini studija i odmah znali da će po sticanju diplome početi zajednički život na selu.
„Ove godine nam je 20 godina braka. Još pri kraju fakulteta smo došli u kontakt sa pojmom organska proizvodnja koji se provlačio kroz neke ispite. Odavno smo to imali u planu, ali u međuvremenu smo se zaposlili, pa dobili decu i onda počeli ozbiljno o tome da razmišljamo“, kaže Bojana i dodaje da danas u Radobiću tokom cele godine proizvode povrće i imaju najviše paradajza sorti volovsko srce i anđelina, kao i paprike, cvekle, šargarepe, luka, tikvica, krastavca…
Poziv od strane organizacije Serbia organika da se priključe Bio-distriktu Kolubara prihvatili su sa zadovoljstvom, a to im je, kako kažu, donelo upoznavanje sa brojnim proizvođačima tog regiona.
Reč je o šest kolubarskih opština: Valjevu, Mionici, Ljigu, Ubu, Lajkovcu i Osečini.
„Sarađujemo i sa drugim organskim proizvođačima, a ako se desi da, recimo, mi nemamo dovoljno paradajza, onda uzmemo od sertifikovanih kolega iz našeg komšiluka. Umrežili smo se međusobno u okviru bio-distrikta i to je odlično“, kaže Nikola i dodaje da se u njegovom gazdinstvu gaji i 110 ovaca, čiji stajnjak je potreban za organsku proizvodnju.
Bojana ističe da sve više ljudi ceni domaće, neprskano voće i povrće i da se ona sa suprugom već šest godina, tačnije od 2019. godine, bavi sertifikovanom organskom proizvodnjom.
Prodaju organizuju preko interneta, a najviše na kućnom pragu, gde direktno kupcima isporučuju sveže povrće i voće, ali i proizvode u teglama i flašama poput mlevenog paradajza i džemova.
„Radobić je malo selo od oko 300 stanovnika i na 260 metara nadmorske visine, a ta brdsko-planinska klima je idealna za poljoprivredu“ (NIKOLA)
„Iako sam odrasla u gradu, posle dolaska u ovo selo nikad se ne bih vratila nazad. Selo ima brojne prednosti pogotovo za decu, a naši sinovi, blizanci Jovan i Stefan su takođe uključeni u naše poljoprivredne aktivnosti. Trudimo se da im prenesemo znanje o organskoj poljoprivredi, a kako smo čuli i oni dalje o tome pričaju sa svojim drugarima. Celo njihovo društvo najviše voli kad ovde na imanju organizujemo rođendan i kada obavezno služimo jagode i drugo voće.“
Na manje od 20 kilometara od njih u selu Vrhovine Miloš i Milana Milić takođe gaje organsko voće i to jagode.
Sa širom porodicom obnovili su imanje u kojem je do 2004. godine živela Miloševa baka Ljubica Bojić zvana Nanika i za početak na desetak ari posadili nekoliko hiljada zasada organskih jagoda.
„Kod bake sam kao mali dolazio sa sestrom i braćom i ovde provodio raspuste i zavoleo Vrhovine.“
„Iako bake više nema, dosta toga me i dalje vezuje za selo u kojem se danas sa suprugom i ćerkom bavim poljoprivredom“ (MILOŠ)
Tu su i moji roditelji Ljubinka i Milomir koji na gazdinstvu provode svako proleće i leto, dok smo supruga i ja naizmenično u Ubu i u selu“, rekao je Miloš za Priče sa dušom.
Na mestu starog voćnjaka je sa bratom Dušanom 2021. godine posadio jagode italijanske sorte kleri, po principu organske proizvodnje, što je podrazumevalo da nema nikakvog prskanja.
Iste godine se upoznao sa sadašnjom suprugom Milanom na jednom kampu na Tari, gde su oboje radili, on kao animator u sekciji za mačevanje, a ona u muzičkoj sekciji.
Simbolično, ćerki su dali ime Tara, po planini na kojoj su se sreli.
„Uz jagode smo posadili i biljke koje će da ih štite i to beli luk i borač, kao i koprivu, koja je sama nikla“ (MILANA)
„Oni su zaštitnici jagode i pomažu joj kako u odbrani, tako i kod prihrane. Potpisali smo ugovor Centrom za ispitivanje namirnica i sada čekamo zvaničan sertifikat za organsku proizvodnju“, rekao je Miloš.
Jagode prodaju sveže na kućnom pragu, kao i u dostavi, najčešće kupcima u Beogradu, ali i kroz proizvode u teglama koje prave Miloševa majka Ljubinka zvana Sneža i supruga Milana.
„Pravimo domaće slatko i džem od jagode. Svekrva je višegodišnji majstor za to, a ja joj pomažem oko čišćenja“ (MILANA)
„Vredne ruke žena iz sela i familije uvek su dobrodošle kao pomoć pri branju i obradi jagoda. Suprug i ja se trudimo da imamo što manje otpada kod jagoda, pa smo počeli jednoj njegovoj sestri koja živi u istom selu da dostavljamo peteljke, koje dodaje u hranu za kokoške. Ispostavilo se da koke bolje nose jaja od kada to jedu“, rekla je Milana za Priče sa dušom, koja je po profesiji profesorka srpskog jezika i književnosti, dok je Miloš završio Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja DIF.
„Brendirali smo naše jagode, napravili logo i dali im ime Vrh domaće, po selu Vrhovine u kojima ih gajimo.“
„U bio-distrikt smo ušli zahvaljujući udruženju Serbia organika i Pavlu iz Organele, od kojih smo čuli za tu ideju. Pavle nas je inspirisao da krenemo sa organskim jagodama, dao nam dosta saveta i pravi vetar u leđa“, rekao je Miloš i najavio da od jeseni kreće sa proizvodnjom drugog voća, kao i da u ponudi ima i povrće poput paradajza i paprike koje gaji u perma modelima.
Kolevka bio-distrikta je Italija, a ideja o modelu koji funkcioniše na određenoj teritoriji, doprinosi održivom razvoju cele oblasti, a čiji je koncept zasnovan na principima organske proizvodnje donelo je u Srbiju 2024. godine udruženje Serbia Organika.
Osnivači Bio-distrikta Kolubara su Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika i brojna gazdinstva i organizacije sa teritorije Kolubarskog regiona.
Iako su nosioci bio-distrikta organske farme, do danas su se ovom pokretu priključili brojni drugi nosioci poljoprivrede i turizma tog kraja, od sertifikovanih organskih poljoprivrednih proizvođača do turističkih radnika, ugostiteljskih objekata, obrazovnih institucija, turističkih organizacija i institucija kulture poput muzeja, galerija i kulturno-istorijskih destinacija, kao i Opština Mionica koja od 2019. godine sprovodi mere podrške organskim proizvođačima.
Oni se umrežavaju između sebe, pomažu i reklamiraju jedni druge i prave dugoročnu misiju.
Više informacija o Bio-distriktu Kolubara nađite na njihovoj instagram stranici OVDE, kao i na fejsbuku. Sajt je OVDE.
Razvoj Biodistrikta Kolubara podržan je kroz projekat „Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve“.
Projekat je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugalije, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske.
Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
