Boravak u Južnoj Koreji Bogdanu Jakovljeviću (25) iz Beograda ne samo da je doneo lepe trenutke i nezaboravno iskustvo, već je tamo i dobio dve godine više, pa je za svoj rođendan u septembru napunio 27 korejskih godina, s obzirom na to da oni računaju jednu godinu u stomaku i jednu između rođenja i prve godine života.
U ovu daleku zemlju otputovao je sredinom avgusta i tamo je jedan od šest volontera u tromesečnom programu Azijsko-pacifičkog izviđačkog centra. Glavna aktivnost mu je rad sa srednjoškolcima, odnosno sa decom uzrasta od 12 godina. Bogdan im na engleskom jeziku predaje o srpskoj kulturi i tradiciji i svakog dana ima oko 140 novih učenika.
– Govorim im o geografskom položaju, pismu, tradiciji, istorijskim ličnostima, zanimljivostima iz Srbije. Učenici mogu da obuku našu nošnju, da probaju srpske slatkiše, slatko od trešanja, a imam i nekoliko kratkih filmova o Srbiji, Beogradu, našoj hrani, festivalima… Čas završavamo igranjem srpskog kola. Ovaj program podržava vlada Republike Koreje, a tri časa od po 60 minuta držimo nakon ručka, posle čega sledi slobodno vreme, dok je veče rezervisano za igru, ples, karaoke. Tu su i predavači iz Španije, Meksika, Filipina, Pakistana i Kambodže – piše mi mejlom svoju Priču sa dušom.
Dok nije rešio da ode na dalek put, Bogdan je radio kao kuvar u jednom beogradskom restoranu. Kaže da je morao da prekine radni odnos, jer nije mogao drugačije da otputuje. Za sada ne zna gde će raditi po povratku, ali bi voleo da se oproba kao animator za decu, kako bi preneo nova znanja i iskoristio višegodišnje iskustvo u radu sa decom kroz izviđački program.
U izviđačkoj organizaciji je od svoje šeste godine i do sada je, osim rada i volontiranja u Srbiji, bio i u Švajcarskoj i Turskoj. U Koreji je predstavnik Saveza izviđača Srbije, svog odreda Ratko Vujović Čoče sa Vidikovca, ali i svih izviđača sveta, s obzirom na to da se tamošnja deca prvi put upoznaju sa tim vrednostima.
– Izviđači pripadaju najvećoj volonterskoj i najvećoj organizaciji za mlade, imamo mnogo aktivnosti, bezbroj mesta koje možemo da posetimo, a da nas ugoste izviđači širom sveta. Nažalost, volontiranje u Srbiji još uvek nije u punom sjaju i većina mladih ima predrasude o radu bez novčanog pokrića. Iako kod nas retko ko vidi dobru stranu, prednosti su velike: usavršavanje u raznim oblastima, neverovatan broj prijateljstava širom sveta, učenje i istraživanje, uživanje, zabava, avantura – piše mi ovaj menadžer gastronomije.
Zahvaljujući izviđačima naučio je da se svuda snađe, a razvio je i komunikacijske veštine i rad sa ljudima. U Koreji je smešten u zgradi koja podseća na dečje odmaralište, vikendima putuju u druge gradove i spavaju u hotelu. Ipak, jedno od nezaboravnih iskustava je i poseta budističkom hramu, gde su dva dana živeli po lokalnim monaškim pravilima.
– Pre nego što sam došao ovde, svi su mi se smejali u Srbiji, i osim izviđača, retko ko me je podržao. Svima je neshvatljiv rad bez plate, mada, sada kada vide i čuju kako mi je ovde, interesuju se kako da i oni dođu. Nije sve u parama, ovde neću zaraditi nikakav novac, ali sam dobio mnogo više od toga: prijatelje sa svih strana sveta, novo znanje o kulturama i običajima, doživeo sam stvari koje sam do sada video samo na filmu. Osetio sam život na azijski način, imao sam obrok bez hleba i viljuške, jeo pirinač svakog dana, spavao na podu, probao ukusna jela, posetio neobične festivale, naučio različite plesove i igre, proputovao Korejom. A sve to sam imao zbog fantastične mogućnosti koju samo izviđači pružaju – siguran je Bogdan Jakovljević.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija dozvoljen samo uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)
Fotografije: privatni album
