Priče sa dušom

Iz ruke u ruku: Dokumentarac srpske rediteljke sa Sejšela obilazi svet bez interneta

Svi dokumentarni filmovi koje je svojevremeno snimila za Radio – televiziju Sarajevo, nažalost, izgoreli su u požaru tokom rata, pa je na Sejšele, gde sa porodicom živi od 1987. godine, u mislima ponela lepe uspomene, a u praksi – talenat i znanje za montažu. Rediteljka i montažerka Vesna Janošević (66) pre dve godine napravila je dokumentarni film o caru Konstantinu i carici Jeleni – Od Naisusa do Konstantinopolja, baš u vreme obeležavanja godišnjice Milanskog edikta. Iz ruke u ruku, iz računara u računar, ovaj 72-minutni dokumentarac koji je montirala uz pomoć ćerke Srđane, koja je prevela delove 17 knjiga iz oksfordske biblioteke, uveliko obilazi planetu, a Vesna za sada ne želi da ga objavi na internetu.

Sa ovom kreativnom ženom razgovaram uz čaj u centru Beograda, pred njen put na Sejšele, gde se sa suprugom Sergiosom vraća nakon višemesečnog boravka u Srbiji.

– Srećna sam što je film prikazan na Festivalu duhovnog filma, na koji nas je prijavio otac Dragan Stanković iz Niša. Rusi koji su sponzorisali festival odlučili su da se ove godine održi u Kruševcu, u eparhiji vladike Davida, a učestvovalo je dosta filmova iz Rusije i celog sveta – kaže Vesna i dodaje da je film videla i publika u Sremskim Karlovcima, na festivalu Bdenje duše.

– Planirali smo prvo da ga prikažemo u Dar es Salamu, gde je mog supruga, sveštenika Aleksandrijske patrijaršije na Sejšelima, mitropolit poslao na proslavu imendana patrijarha Teodora Drugog. Organizovali smo premijeru u bioskopu, kojoj su prisustvovale sve važne ličnosti Sejšela, kao i počasni anglikanski arhiepiskop za zemlje Indijskog okeana. Ozvučenje je bilo fantastično, a muzika Brankice Vasić Vasilise orila se salom – objašnjava.

Sejseli 12 302_800x600

Moj prvi susret sa porodicom Janošević, u njihovoj kući na Sejšelskim ostrvima

Ideju da snimi ovaj film Vesna je dobila nakon što je mitrolit grčke pravoslavne crkve Dimitrios na Sejšele doneo veliki broj ikona, među kojima je bila jedna sa carom Konstantinom i caricom Jelenom. Takođe, tokom posete manastiru Kikos na Kipru, najbogatijem pravoslavnom po količini zlata, videla je njihove mošti i  konačno znala da će početi snimanje.

Iako je želela da ostvarenje bude prikazano u niškom parohijskom domu 2013, na praznik cara Konstantina, pošto je kopija kasnila, božjom voljom se to ipak desilo u Japanu, u kojem je, svojevremeno, još u svojoj 21. godini Vesna snimila prvi film.

– U poslednjem času, predsednik Sejšelskih ostrva, za kojeg radi naša ćerka, rekao je da hitno putuju u Jokohamu. Ona se setila da tamo postoji pravoslavna crkva, javila se ocu Gregoriju, uspela da se organizuje između sastanaka, i film je prikazan na taj praznik. Zahvaljujući tome, otac Gregorije, poreklom Japanac, stigao je ove godine na Kosovo i Metohiju sa profesorom japanskog jezika Filološkog fakulteta iz Beograda i delegacijom Japanaca.

Vesna Janosevic_1024x768Vesna mi priča i o spletu događaja i ljudi koje je upoznala zahvaljujući filmu: o susretu sa Stevanom iz Dohe, prestonice Katara u kojoj postoji pravoslavna crkva u suterenu, pa sa vladikom Makarijusom koji ih je u Sabornoj crkvi u Beogradu upoznao sa patrijarhom jerusalimskim, od koga su dobili dva krstića sa Hristovog groba, ali i sa Hadži Božidarkom 2008. godine u Engleskoj.

– Ta divna žena poklonila nam je DVD sa filmom Vaskrs u Jerusalimu, Kruševačke televizije, na čijoj špici je pisalo ime autora Dragana Stankovića. Ispitivali smo ljude ko je on, i napokon ga pronašli u Niškoj Banji, saznali da je postao đakon, u crkvi Svetog Ilije koja je bila baš preko puta balkona sobe u kojoj se moj suprug lečio od preloma ramena na Sejšelima. On nam je kasnije dosta pomogao sa informacijama na filmu.

Posle svog prvog filma u Japanu, Vesna je kamerom beležila Indoneziju, Hongkong, Barbados, Svetu Luciju, ali i egzotične francuske departmane poput Haitija, Gvadalupa i Martinika. Za film o Haitiju 1975. godine, dobila je nagradu za najveće kreativno ostvarenje u svim kategorijama.

– Suprug, ćerka i ja smo otišli na Sejšele da prenesemo znanja tamošnjem stanovništvu, muž u oblasti avio-saobraćaja, a ja na televiziji. Na poziv vlade predavala sam estetiku, psihologiju i gramatiku vizuelnog jezika. Zatekao nas je rat u Jugoslaviji, zbog čega godinama nismo mogli da se vratimo u svoju zemlju – seća se Vesna.

Vesna i Srdjan 1981.

Sa suprugom Srđanom, danas ocem Sergiosom na Sejšelima 1981. godine

Njen prvi dokumentarac o Sejšelskim ostrvima i danas se koristi kao obrazovni film u školama i često se emituje na lokalnim televizijama. Od najnovijih ostvarenja izdvaja film o močvarama koji je pre četiri godine sa ćerkom snimila za Evropsku Uniju. Posebno je ponosna što je film o caru Konstantinu i carici Jeleni prikazan na ruskoj pravoslavnoj televiziji Soyuz.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija dozvoljen samo uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)

Fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, privatni album

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: