RATLUK JAČI OD OTKAZA: Kad je postala tehnološki višak, deca su joj dala vetar u leđa, a stari recept novu nadu

Za prosečnog građanina Srbije, priča Tatjane Nikolić Pantović (55) bila je idealna: siguran posao, državna firma, redovna plata, zakonom propisano radno vreme i brojna službena putovanja po sajmovima i nacionalnim izložbama širom regiona.

Ta idila trajala je 30 godina, a onda je usledio šok, kako za Tatjanu, tako i za njenu porodicu. Zajedno sa 80 kolega, kako mi priča, postala je tehnološki višak u Privrednoj komori Srbije, u firmi u kojoj je provela tri decenije.

Pitanje koje je tada postavila, pre svega sebi, a onda i suprugu i deci bilo je: „Šta dalje?“.

Danas, četiri godine kasnije, Tatjana stoji sa druge strane štanda, kao prodavac na sajmovima, kao zaljubljenik u svoj proizvod koji je prva donela na naše prostore: ratluk sa malinom!

– Nisam ni sanjala da ću jednog dana biti preduzetnica. Nakon što sam prestala da radim u firmi, bila sam jako tužna, mogu čak reći da je to bila jedna vrsta depresije. Znate, kad radite tolike godine na jednom mestu, i kada volite svoj posao u koji ste ušli odmah nakon studija, ni na kraj pameti vam nije da jednog dana možete da ostanete bez svega. Ali, desilo se šta se desilo, život ide dalje. I to je to – priča Tatjana na početku njene Priče sa dušom.

Ova vredna žena tada se setila da ratluk, koji na Balkanu važi za tradicionalan slatkiš, osveži novim ukusom. Otkriva mi da su joj u tome pomogli njeni kumovi, čuvena porodica Bosiljčić, u čijoj radionici za ratluk i bombone nadomak Zelenog venca u Beogradu nastaje i Tanjin specijalitet.   

– To je staro kumstvo koje su započeli moja nana i moj deda. Kum Žika ima 15 vrsta ratluka, a kada sam pomenula malinu, oduševio se. U pedesetoj godini sam postala tehnološki višak, a najveći vetar u leđa dala su mi moja deca, tada studenti, Đorđe i Jovana. Za njih sam mnogo vezana. Đorđe je danas uspešan glumac, a Jovana vaterpolistkinja. Oni su ratluku dali ime „Keka“, jer se isto piše i na ćirilici i na latinici. Stalno su vikali: „Mama, 30 godina si radila na sajmovima, možeš valjda da napraviš nešto novo. Možeš ti to“. Nijednog trenutka se nisam pitala da li treba ovo da radim. Shvatila sam da i nije toliko strašno što sam ostala bez posla. Da se to nije desilo, danas u Srbiji ne bismo jeli ratluk od maline – kaže Tanja sa osmehom.

Receptura za domaći ratluk datira iz 1936. godine, kuva se ručno, meša se, a zatim izliva u stare kalupe i seče noževima. Novitet u ovom ratluku je što je, pored šećera, vode, kukuruznog skroba i limunske kiseline, Tatjana dodala liofilizovanu malinu iz Arilja. Reč je o procesu u kojem se voće prvo zamrzava na temperaturi od -50°C do -60°C, a zatim se suši, odnosno vlaga se uklanja pomoću vakumskog sistema u komori. Iako je oko 90 odsto vode iz nje isušeno, malina zadržava sva svojstva.

Period pre ulaska u preduzetništvo sagovornica Priča sa dušom ostavlja iza sebe. Priča da nije nimalo bilo lako, jer se čak i razbolela i išla na operaciju. Sve to je, kako kaže, pregurala i danas je tu gde jeste.    

– Za mene je gubitak posla bio veliki šok, jer to je bila jedna plata manje, a dva studenta i kredit za kuću. Danas volim da kažem: „Ko zna zašto je to dobro“. Želela sam da uspem u ovom poslu. Znala sam da ću da uspem. Imam velike planove sa „Kekom“, za sada je fini ratluk sa malinom jedini proizvod, a sledeći će izaći, verujem naredne godine. Priče sa dušom će prve da ga probaju – pohvalila se Tatjana.  

Kada je o uloženom novcu reč, Tanja kaže da nije enormnu sumu uštedela za pokretanje posla. Sama je osmislila ideju, recept za ratluk dali su kumovi, koji ga za nju uslužno danas proizvode, a sin i ćerka su bili zaduženi za logo i dizajn. Kada je prva količina bila razlivena u kalupe, Tanja je počela da objavljuje slike na društvenim mrežama i da učestvuje na festivalima, nakon čega je stigla nagrada za kvalitet proizvoda.

– Pre ratluka sam pokušala da se bavim narodnom radinošću i otvorila lokal. Međutim, razbolela sam se i zbog operacije morala da ga zatvorim. Punih sedam meseci smo spremali „Keku“, jer mi je bilo važno da dođemo do onog ukusa koji će mi se na prvi zalogaj dopasti. Prošle, 2018. godine pojavili smo se na Sajmu etno-hrane i pića i dobili nagradu „robna marka Srbije“. Nisam mogla da verujem. Nakon toga, u maju ove godine na Novosadskom sajmu dobijam nagradu kao najuspešnija žena u agro biznisu – očuvanje tradicije starih zanata. To mi je bio prvi znak da je moj proizvod zaista dobar – ponosno kaže Tatjana i dodaje da se njen ratluk služi u nekoliko beogradskih restorana. 

– Svima je lakše kad se radi u državnoj firmi i kada znaju da prvog leže plata. Ali, sada drugačije mislim. Preduzetništvo mi je slađe. Pogotovo kad vidim ljude koji se okupe oko mog štanda i koji posle degustacije kažu: „Jaoj, što je lep“. Meni je onda puno srce – rekla je Tatjana Nikolić Pantović za Priče sa dušom.

Ovaj fini ratluk sa malinom možete probati na Tanjinom štandu na Sajmu etno-hrane i pića na Beogradskom sajmu od 23. do 26. novembra 2019, a o naručivanju ratluka se informišite na ovoj fejsbuk STRANICI ili na instagramu.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.