Kada sam pozvao Milicu Anđelić (37) da se dogovorimo za razgovor za Priče sa dušom, zatekao sam je na Međunarodnom sajmu privrede u Mostaru, a da smo se čuli koju nedelju pre, javila bi mi se iz Danske. Svekru Draganu „prepustila“ je nedavno poslovno putovanje u Dizeldorf i u Švedsku u maju, dok za jun planira putovanje u Kinu, sa suprugom Bojanom. Sva putovanja članova vinarske porodice Anđelić povezuju ljubav prema vinovoj lozi i vinu, i kvalitet, koji šest generacija neguje u proizvodnji božanskog pića.
Milica je na čelu ove trebinjske vinarije već deceniju i jedina je žena u ovom kraju koja se time bavi. Kaže da sa svojim radnicima ima prisan i lep odnos, ali da red mora da postoji. Priseća se utisaka sa početka i otkriva kako je izgledao život direktorke u patrijarhalnoj sredini poput Hercegovine, posebno na jugu.
– Tada je to bio veliki bauk, tek za Hercegovce koji kažu da žene ne smeju da budu u podrumu i da rade oko vina, osim da pomognu oko hrane, u danima berbe kada se danonoćno radi. Udala sam se sa 19 godina i, iako sam odrasla u starosedelačkoj porodici iz centra Trebinja, ništa nisam znala o vinarstvu. Sve sam naučila od svekra, supruga i svekrove majke koja i danas, sa svoje 94 godine voli da prisustvuje pečenju rakije. Moj muž je tehnolog i bavi se time, svekar je najviše angažovan u samim vinogradima, dok sam ja najčešće u vinariji. Pošto je ovo porodičan posao, u sezoni berbe nema podela, svi radimo sve – objašnjava mi.
Anđelići imaju zajedničke vinograde sa firmom Agrofin na površini od 180 hektara, na putu ka Mostaru, Dubrovniku i Herceg Novom, od čega je 40 hektara u vlasništvu porodice. Kapacitet vinarije je 300.000 litara, ali trenutno ne rade punom parom, jer crvena vina pre izlaska na tržište treba da odleže tri godine.
– Uslovi za gajenje vinove loze su odlični jer se nalazimo na 10 kilometara vazdušnom linijom od mora, pa imamo mediteransku klimu. Ipak, planinski venac Orjen, između Trebinja i mora, naveče nam donosi kontinentalnu klimu, odnosno malo hladnije noći. Naš akcenat je na autohtonim sortama – žilavki i vrancu. Vinski podrum Anđelić poznat je po tome što smo jedini dobili srebrnu medalju londonskog časopisa o vinima Decanter za žilavku, 2013. godine, među 14.500 vina iz pedesetak zemalja. Kao nepoznata vinska regija u svetu, moramo uvek da idemo na kvalitet, i verujem da je to svim vinarijama u Hercegovini na prvom mestu – kaže Milica.
Kao majka tri ćerke i sina, uz mnogo posla u kancelariji i u kući, moja sagovornica kaže da se sa suprugom tako dogovori, da je jedan od roditelja uvek sa decom.
– Oni su sada veliki i uključuju se u posao. Najstarija ćerka ima 17 godina i prošlog leta počela je da radi u vinariji. Preuzela je obaveze nedeljom, a kada treba da uči, ovde donese knjige. I sestre i brat joj se pridruže kada imaju vremena.
Kada je pitaju kako sve postiže, Milica iskreno odgovori da ono najmanje važno uvek ostavi za sutra. Dok priča kako joj oko dece pomažu i roditelji, kroz osmeh ističe da su, kad su sa bakom i dekom, bolje zbrinuti nego sa mamom i tatom.
– Školovala sam se, udala se, rodila četvoro dece do 26. godine i počela karijeru. Danas devojke čekaju do tridesete da bi rađale, pa imam drugarice koje tek sada imaju bebe. Zato ja svojevremeno nisam imala sa kim da porazgovaram na tu temu, jer su one ganjale karijeru ili školovale se. Iako tu ima i vrlina i mana, nikad ne bih ništa menjala u svom životu. Zadovoljna sam svim svojim odlukama – rekla mi je Milica.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilnikom o prenosu teksta i oglašavanju)
Fotografije: Nenad Blagojević i privatni album porodice Anđelić
*Ova Priča sa dušom nastala je uz podršku kompanije BS tours iz Beograda (polasci iz Beograda za Trebinje su svakodnevno u 21.15 i iz Trebinja u 21.45 sati) i hotela Nar iz Trebinja (otvoren 2015. godine, 4 zvezdice, izuzetna usluga).