Kroz svakodnevno druženje u parkiću na Vračaru, između zgrada u kojima žive, poznanstvo tri mame preraslo je u prijateljstvo. Ono što sada zajedno rade ne nazivaju biznisom, a ni hobijem, budući da im oduzima dosta slobodnog vremena. Reč je o pokušaju da jedan zajednički san pretvore u javu i da uspeju u nečemu što sve tri vole da rade i što ih ispunjava – rad sa decom i rad za decu.
Reč je o Pozorištancetu, odnosno pozorištu senki, veoma staroj formi pričanja priča za koju su potrebni tama, izvor svetlosti i predmet koji prolazi između pomenutog izvora svetlosti i belog platna ili prozirnog papira, pri čemu se sa druge strane platna ocrtava senka predmeta.
Idejni tvorac je Dragana Ilić (32), grafička dizajnerka po profesiji i mama Zoje (5) i Ane (3,5). Još jedan kreativac u ovoj družini je Nadica Martinović (37), takođe grafička dizajnerka i mama Mile (4) i Luke (2). Društvo ne bi bilo kompletno da tu nije i jedna pravnica Danica Todorović (41), mama bliznakinja Marije (6) i Milice (6) i najmlađe Ane (3).
– Dosta vremena smo provodile zajedno i često pričale o odrastanju dece, budućnosti, zdravlju. Jedno od naše dece, zbog čestih infekcija srednjeg uha, nije naučilo na ispravan način da izgovara glasove. To je dovelo do stidljivosti deteta, povlačenja u sebe i ćutljivosti. Kada smo napravile prvo pozorište senki, primetile smo da dete u mraku, pod svetlom lampe i zaokupljeno stvaranjem nekog svog imaginarnog sveta, priča priče slobodno, glumi, menja boju glasa i zaboravlja na svoj problem. To nas je podstaklo da istražujemo, razmišljamo i osmislimo Pozorištance, interaktivnu igračku za koju kažemo da je proizvod 4 u 1 – bojanka, igračka, bajka i prenosivo pozorište senki.
Da bi ostvarile ovu zamisao bilo je potrebno mnogo rada, neprospavanih noći, ljubavi i želje da se u nekom poslu istraje. Opremu za rad čine papir, olovka, karton, računar, dizajnerski programi i tri kreativne mame i njihovih šest vrednih ruku.
– Naša deca bila su prvi korisnici. Gledajući ih kako se igraju, shvatale smo gde nastaju problemi, šta treba menjati, gde treba dorada, a šta je dobro urađeno. Naravno da sve to ne bismo mogle bez podrške tata. Tata Goran, po profesiji programer, dosta je pomogao u realizaciji sajta, a tata Dejan, mašinski inženjer i tata Dragan, ekonomista, uvek su tu da trezveno i objektivno procene naš rad, ukažu na greške i propuste, ali i pohvale ono što je dobro – pričaju svoju Priču sa dušom ove kreativne mame.
Budući da nisu rodom iz Beograda i da nemaju „baka-servis“, njihov rad na Pozorištancetu, počinje tek kad svi ostali krenu na odmor, odnosno kada uspavaju decu. Tada sedaju za računare, stavljaju na papir ideje koje su im sinule u toku dana ili se nalaze na sastanku, obično kod jedne od njih.
Prva bajka u pozorištu senki je Tri praseta, jedna od prvih priča koju roditelji pričaju deci i koju skoro sva deca znaju. Pošto nema mnogo likova i manja deca, uzrasta od oko tri godine, lako mogu da prate bajku i manipulišu likovima dok prave predstavu.
– U toku je rad na Crvenkapi, Ivici i Marici, kao i na nekoliko basni Lisica i roda, Lav i miš, Cvrčak i mravi. U planu nam je i Pozorištance za decu do 3 godine, a za stariju decu planiramo varijantu samo sa likovima, bez neke prethodne priče.
Dok se deca igraju, obavezno je prisustvo odrasle osobe. Tokom stvaranja koriste se i bojice, makaze i lepak, a u ovu aktivnost i zabavu uključeni su i odrasli i deca. Akcenat i je na kvalitetno provedenom vremenu u krugu porodice.
– Mnogo je mladih roditelja koji se zaista bave svojom decom i vode računa na koji način njihova deca odrastaju, trudeći se da im pruže prave vrednosti, da im omoguće zdravu ishranu, da ih sklone od televizije, kompjuterskih igrica, telefona i zaštite ih od njihovog štetnog uticaja, bar dok su relativno mali. Mislimo da su roditelji i kod nas prepoznali takav pristup vaspitanju dece i da su zbog toga na pravi način prihvatili naše Pozorištance.
Svestrane mame su mi na kraju ove Priče sa dušom rekle i kada se ova igra najčešće koristi.
– Kao što i odrasli u pozorište odlaze dobrog raspoloženja i nakon prijatne večere, tako su i mališani najraspoloženiji kada su odmorni i siti. Idealno vreme za magiju je vreme nakon ručka i popodnevnog odmora. Još ako je neki sumorni jesenji ili hladni zimski dan, kada mrak pada rano, i kada vam ne prija pomisao na šetnju, eto prilike da provedete popodne sa decom na neki drugačiji i zanimljiv način. Dobar momenat za igru je i vreme nakon večere, kada je cela porodica na okupu i kad se deca, polako uz pričanje priča lagano pripremaju za lepe snove. Zato postavite scenu, ugasite svetlo, uključite lampu i magija pozorišta može da počne.
Internet sajt ovih kreativnih majki pronađite OVDE.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je moguće preneti u drugi digitalni medij uzobaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu kao i na krajuteksta).
Fotografije: Srđan Plavšić (naslovna fotografija), ostale fotografije su iz arhive Tree mamas