Priče sa dušom

TRI MAME napravile POZORIŠTE za decu koje staje U TORBU, a magija stiže sa prvim mrakom

Kroz svakodnevno druženje u parkiću na Vračaru, između zgrada u kojima žive, poznanstvo tri mame preraslo je u prijateljstvo. Ono što sada zajedno rade ne nazivaju biznisom, a ni hobijem, budući da im oduzima dosta slobodnog vremena. Reč je o pokušaju da jedan zajednički san pretvore u javu i da uspeju u nečemu što sve tri vole da rade i što ih ispunjava  – rad sa decom i rad za decu.

Reč je o Pozorištancetu, odnosno pozorištu senki, veoma staroj formi pričanja priča za koju su potrebni tama, izvor svetlosti i predmet koji prolazi između pomenutog izvora svetlosti i belog platna ili prozirnog papira, pri čemu se sa druge strane platna ocrtava senka predmeta.

Idejni tvorac je Dragana Ilić (32), grafička dizajnerka po profesiji i mama Zoje (5) i Ane (3,5). Još jedan kreativac u ovoj družini je Nadica Martinović (37), takođe grafička dizajnerka i mama Mile (4) i Luke (2). Društvo ne bi bilo kompletno da tu nije i jedna pravnica Danica Todorović (41), mama bliznakinja Marije (6) i Milice (6) i najmlađe Ane (3).

– Dosta vremena smo provodile zajedno i često pričale o odrastanju dece, budućnosti, zdravlju. Jedno od naše dece, zbog čestih infekcija srednjeg uha, nije naučilo na ispravan način da izgovara glasove. To je dovelo do stidljivosti deteta, povlačenja u sebe i ćutljivosti. Kada smo napravile prvo pozorište senki, primetile smo da dete u mraku, pod svetlom lampe i zaokupljeno stvaranjem nekog svog imaginarnog sveta, priča priče slobodno, glumi, menja boju glasa i zaboravlja na svoj problem. To nas je podstaklo da istražujemo, razmišljamo i osmislimo Pozorištance, interaktivnu igračku za koju kažemo da je proizvod 4 u 1 – bojanka, igračka, bajka i prenosivo pozorište senki.

Pozorištance se lako sklapa i rasklapa, staje u svaku torbu, jer sklopljeno ima dimenzije fascikle formata A4 i nije skupo, budući da se radi o igrački od papira

Da bi ostvarile ovu zamisao bilo je potrebno mnogo rada, neprospavanih noći, ljubavi i želje da se u nekom poslu istraje. Opremu za rad čine papir, olovka, karton, računar, dizajnerski programi i tri kreativne mame i njihovih šest vrednih ruku.

– Naša deca bila su prvi korisnici. Gledajući ih kako se igraju, shvatale smo gde nastaju problemi, šta treba menjati, gde treba dorada, a šta je dobro urađeno. Naravno da sve to ne bismo mogle bez podrške tata. Tata Goran, po profesiji programer, dosta je pomogao u realizaciji sajta, a tata Dejan, mašinski inženjer i tata Dragan, ekonomista, uvek su tu da trezveno i objektivno procene naš rad, ukažu na greške i propuste, ali i pohvale ono što je dobro – pričaju svoju Priču sa dušom ove kreativne mame.

Budući da nisu rodom iz Beograda i da nemaju „baka-servis“, njihov rad na Pozorištancetu, počinje tek kad svi ostali krenu na odmor, odnosno kada uspavaju decu. Tada sedaju za računare, stavljaju na papir ideje koje su im sinule u toku dana ili se nalaze na sastanku, obično kod jedne od njih.

Prva bajka u pozorištu senki je Tri praseta, jedna od prvih priča koju roditelji pričaju deci i koju skoro sva deca znaju. Pošto nema mnogo likova i manja deca, uzrasta od oko tri godine, lako mogu da prate bajku i manipulišu likovima dok prave predstavu.

– U toku je rad na Crvenkapi, Ivici i Marici, kao i na nekoliko basni Lisica i roda, Lav i miš, Cvrčak i mravi. U planu nam je i Pozorištance za decu do 3 godine, a za stariju decu planiramo varijantu samo sa likovima, bez neke prethodne priče.

Dok se deca igraju, obavezno je prisustvo odrasle osobe. Tokom stvaranja koriste se i bojice, makaze i lepak, a u ovu aktivnost i zabavu uključeni su i odrasli i deca. Akcenat i je na kvalitetno provedenom vremenu u krugu porodice.

– Mnogo je mladih roditelja koji se zaista bave svojom decom i vode računa na koji način njihova deca odrastaju, trudeći se da im pruže prave vrednosti, da im omoguće zdravu ishranu, da ih sklone od televizije, kompjuterskih igrica, telefona i zaštite ih od njihovog štetnog uticaja, bar dok su relativno mali. Mislimo da su roditelji i kod nas prepoznali takav pristup vaspitanju dece i da su zbog toga na pravi način prihvatili naše Pozorištance.

Prvi primerak napravljen je za deseti Bazar mama preduzetnica. Za sada se može kupiti na festivalima rukotvorina, a u planu je pokretanje internet prodavnice

Svestrane mame su mi na kraju ove Priče sa dušom rekle i kada se ova igra najčešće koristi.

– Kao što i odrasli u pozorište odlaze dobrog raspoloženja i nakon prijatne večere, tako su i mališani najraspoloženiji kada su odmorni i siti. Idealno vreme za magiju je vreme nakon ručka i popodnevnog odmora. Još ako je neki sumorni jesenji ili hladni zimski dan, kada mrak pada rano, i kada vam ne prija pomisao na šetnju, eto prilike da provedete popodne sa decom na neki drugačiji i zanimljiv način. Dobar momenat za igru je i vreme nakon večere, kada je cela porodica na okupu i kad se deca, polako uz pričanje priča lagano pripremaju za lepe snove. Zato postavite scenu, ugasite svetlo, uključite lampu i magija pozorišta može da počne.

Kreativne od detinjstva: Mama Dragana potiče iz porodice veštih majstora, tako da je sa četiri godine znala sama da razmontira usisivač i da ga ponovo sastavi. Mama Nadica je volela da popravlja i prepravlja igračke, dok je mama Danica odmalena bila dobra sa rečima, osvajala nagrade na takmičenjima u pisanju i društvenim naukama. Foto: Srđan Plavšić

Internet sajt ovih kreativnih majki pronađite OVDE.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je moguće preneti u drugi digitalni medij uzobaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu kao i na krajuteksta).

Fotografije: Srđan Plavšić (naslovna fotografija), ostale fotografije su iz arhive Tree mamas 

 

Da li vam se dopao ovaj tekst?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.