Žene iz 4 sela s juga otvorile online prodavnicu za crepulje: Same kopaju glinu, ručno prave posuđe i šalju u svet

Dok su nam vlasnik i vlasnica etno-kuće Hrebeljanović na sto iznosili domaća jela ražanjskog kraja, direktorka prve ženske socijalno-poljoprivredne zadruge „Ražanjke“ Mirna Marković iz Ražnja pokazala mi je da je vruća sarma servirana u crepulji koju je ona napravila, a da su pita od sira i pogača ispečene u glinenom delu njene koleginice Danijele Petrović iz Rujišta, najiskusnije majstorice za pravljenje crepulja.

U njihovom društvu bile su i Danijela Gagić iz Mađara, članica zadruge koja takođe pravi crepulje (ali se, kako kaže, bolje snalazi u kuvanju) i direktorka Turističke organizacije opštine Ražanj Milena Janković, koja im pomaže oko marketinga. 

Žene ražanjskog kraja udružile su se 2020. godine i osnovale zadrugu u kojoj danas ručno prave tradicionalno posuđe i prodaju ga preko interneta.

Na taj način čuvene crepulje, po kojima je okolina Ražnja poznata, stižu do Beograda, Novog Sada, Niša i drugih gradova u Srbiji, a i šire.      

Zainteresovani kupci mogu na sajtu zadruge da naruče crepulju, koja će im biti poslata kurirskom službom, sa specijalnim poklonom: keceljom ili rukavicom i dvojezičnim kuvarom.

Zanimljivo je da ove žene neretko same kopaju glinu neophodnu za crepulje, u selu Rujištu, na poznatom „crepuljarskom brdu“.

Nakon toga sledi proces izrade, koji je čitaocima Priča sa dušom opisala Danijela Petrović.

„Moji čukundeda i pradeda su se bavili ovim zanatom, tada je oko 100 domaćinstava bilo uključeno u izradu, zatim moj otac već 40 godina i od pre šest godina i ja, kao jedina žena u porodici i prva u selu. Otac ih je prodavao od juga do severa Srbije, skoro da nema mesta u našoj zemlji do kojeg one nisu stigle. Bilo mi je žao da taj zanat nestane, pa sam rešila da ga naučim. Sin i ćerka se takođe interesuju, nisu vični pravljenju, ali vole da pomognu“, kaže Danijela.

Ona dodaje da je reč o izuzetno teškom poslu: od kopanja gline i gaženja nogama, do oblikovanja rukama i pečenja.

„Kod kopanja motikom pomaže mi suprug, čija porodica takođe ima crepuljarsku tradiciju, pa zajedno u džakovima donesemo zemlju sa crepuljarskog brda do kuće. Nekada je na tom mestu svaka porodica imala svoj burdelj, odnosno kućicu od blata u kojoj su se crepulje sušile i gde je crepuljar boravio od jutra do mraka.“

Kada glinu donesu kući, potapaju je u kanik, veću iskopanu rupu u zemlji gde se sa vodom mešaju tri vrste: glina luavica (tvrda kao kamen), crepuljarski pesak i bela zemlja, i ostavljaju da prenoće.

„Sutradan se glina gazi. Izujete se i bosi gazite po njoj, jer drugačije ne može da se izmeša.“ (Danijela)

Sledeća faza je oblikovanje crepulje rukama na ravnoj površini, a zatim sušenje na suncu i struganje kosom za košenje trave.

Kalaisanje se radi lanenom krpom, koja se utapa u vodu, a onda se crepulja posipa sitnom zemljom.

„Nakon još jednog dana sušenja sledi pečenje u furuni na otvorenom, koja je ukopana u zemlju i to obavezno na vatri od bukovih drva. Ona moraju da budu tanka, lepo iscepana, tu ne mogu da idu trupci. Crepulje se ređaju jedna na drugu, odozgo se „ušuškaju“ drvima, vatra se loži i sve se ostavlja tako do narednog dana, kada ih ispečene i ohlađene uzimamo“, rekla je Danijela Petrović. 

Zadruga Ražanjke ima pet osnivačica, dva osnivača i direktorku. Jedini muškarci su Tomislav, otac Danijele Petrović i Životije Mijalković, koji im je ugovorom dao na korišćenje deo pomenutog brda. Oni su ujedno i počasni članovi.

Pored dve Danijele i Mirne, koje su nam sagovornice u ovoj Priči sa dušom, osnivačice su i Slavica Radosavljević iz Poslona i Ana Nikolić iz Starog Bračina.

„Petnaestak žena je prošlo obuku u toku leta, u vreme kada se zemlja vadi i donosi. Ja sam u crepuljarstvu duže od mog angažovanja u zadruzi, jer sam imala priliku da sa Danijelom, koja mi je inače i drugarica, naučim da pravim crepulje. Na obuci u zadruzi sam usavršila to znanje“, dodala je Mirna.     

Sajt www.razanjkeorg.rs napravile su zahvaljujući podršci projekta „Jake žene“, što im je dosta olakšalo vidljivost na internetu, kontakt sa kupcima i prodaju preko interneta.  

Porudžbine na sajtu prima Milena iz Turističke organizacije, a na sve poruke koje stignu preko instagrama i fejsbuka odgovara Mirna.

Kupci obično prvo pitaju šta je crepulja, od kog materijala se pravi, koje su dimenzije, šta se u njoj sprema.

„Odgovor je da se praktično sve može peći i kuvati: sarma, pasulj, pita, pogača, gulaš, paprikaš, krompir, jagnjetina, svinjetina, piletina, rolovano meso. Crepulje radimo u više dimenzija, a najvažnije je da one mogu da uđu u svaku rernu, ako spremate jela u kući, kao i da se mogu koristiti na otvorenom, ako pravite piknik“, objasnila je Mirna.  

„Poenta je u tome da jelo koje se kuva i odozgo dobije toplotu, da se zapeče i dobije boju. Zbog toga pravimo i metalne poklopce, to nam izrađuje kovač, a oni se mogu naručiti dodatno“, rekla je Danijela Gagić. 

Žene iz Ražnja i okoline ovim poslom se bave tek dve godine, ali u tome vide budućnost.

Danijela Petrović je zaposlena kao trgovac, Mirna Marković radi kao negovateljica, a Danijela Gagić je trenutno domaćica.

Svima je izrada crepulja dodatni posao i zadovoljstvo, kako u finansijskom smislu, tako i u misiji očuvanja starih zanata njihovog kraja.

Kažu da sa digitalizacijom prodaje i promocijom na internetu za ove crepulje nema granica, kao i da ih raduje što ručni rad ponovo počinje da bude na ceni.

Ukoliko želite da saznate više o crepuljama iz ražanjskog kraja, kao i da pogledate ponudu i cene, kliknite OVDE. Njihova fejsbuk stranica je ovde.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.