Priče sa dušom

Holanđanin i Nemica sa decom na srpskim ORANICAMA: Oživeli selo kraj Šapca uz poljoprivredu BUDUĆNOSTI

Na oko dva i po hektara proizvode više od 50 vrsta povrća i voća, među kojima su i jagode, šljive, žitarice. Gaje autohtone krave buše i autohtone balkanske koze, dobijaju visokokvalitetno mleko, koje prerađuju u razne vrste sireva, jogurt, kajmak, puter i mlaćenicu.

Oni su Boudewijn Kegels i Vivien Scheidler, Holanđanin i Nemica koji sa svojom decom Karlom Rubinom i Antoninom Vidarom žive u selu Jalovik između Šapca i Koceljeve, tačnije pored Vladimiraca.

Kraće rečeno, ovo je Priča sa dušom o Bouu i Viv, čoveku rođenom u Holandiji i ženi poreklom iz istočne Nemačke (bivša DDR), koji su se upoznali u Pragu, a koje je život doveo na Balkan.

Nakon četvorogodišnje praktične edukacije za biološko-dinamičku poljoprivredu Viv se preselila u Srbiju i volontirala tri godine na jednoj farmi u Meljaku. Kasnije je radila nekoliko meseci kod Milene Tatar na Kosmaju, da bi 2008. sa Boudewijnom pokrenula biodinamičku farmu IVA-Farm u Jaloviku.

Sećaju se da su ih seljani lepo dočekali kada su stigli u ovo selo, i u šali otkrivaju da meštane od tada, posle odluke dvoje stranaca da se ovde nastane, ništa više ne može da iznenadi.

– Naša deca vole da budu na selu, jer rastu u najprirodnijem okruženju uz životinje, biljke, šume i livade. Na farmi živimo Bou, ja, deca i volonteri iz međunarodnih mreža Helpx i Workaway. Tu su i studenti iz Srbije za koje organizujemo domaću praktičnu obuku za organsku i biološko-dinamičku poljoprivredu kod nas na IVA-Farmi i na drugim farmama u Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj.

Ukupno obrađuju 15 hektara poljoprivrednog zemljišta, a vlasnik njihove farme je Fondacija Biodinamika koju su sa saradnicima osnovali 2010. godine.

Dan počinju zajedničkim buđenjem uz kafu ili čaj i jutarnje priče. Oko 7 sati kreću sa hranjenjem životinja, premeštanjem mobilnih ograda, sipanjem vode, mužom i preradom mleka i zalivanjem rasadnika.

Proizvode prodaju udruženo sa drugim malim proizvođačima subotom od 11 do 18 sati na farmi i kroz sistem kućne dostave u Beogradu.

– Poljoprivredu volimo zbog povezanosti čoveka sa svim životnim i kosmičkim silama. A kroz uporan fizički rad, često i preko naše granice, postižemo jak unutrašnji razvoj naših duša – priča mi Viv, koja je u Nemačkoj studirala indijsku filologiju, istoriju umetnosti i nauku religije. Završila je četvorogodišnju stručnu zanatsku edukaciju za organsku i biološko-dinamičku poljoprivredu.

– Najveći deo detinjstva provela sam u bašti mojih roditelja i u šumama i na livadama. Od 14. godine tokom svakog letnjeg raspusta po osam nedelja sam volontirala na organskim farmama. Bou je studirao arhitekturu, industrijski dizajn i filozofiju – objašnjava za Priče sa dušom.

Pitam ih kako su i zbog čega odabrali baš Jalovik?

– Ovo predivno selo nalazi se svega 75 km zapadno od Beograda. S jedne strane imamo tržište koje nam je veoma blizu, a s druge – pravo poljoprivredno selo sa tradicijom. Moj način shvatanja umetnosti leži u tome da se čovek probudi na čudnim kontradikcijama. Jalovik – jalovo – a, u stvari plodno i zdravo. Biološko-dinamička poljoprivreda sigurno nije jedini razlog našeg izbora ove lokacije – kažu.

Šta je u stvari biodinamička poljoprivreda? To je proizvodnja koju su praktikovali naši preci – da imanje, koliko god je to moguće, bude samodovoljno i da nema upotrebe hemije i pesticida. Mora postojati uravnotežen odnos između broja životinja na imanju i poljoprivrednih površina, kao i raznolikost kultura. Štetočine se uklanjaju prirodnim sredstvima, a uzgoj stoke mora biti što više na otvorenom, a broj grla odgovarati veličini imanja. Tu su i pripreme polja i komposta, kao i korišćenje mesečevog setvenog kalendara.

– U Srbiji je biološko-dinamička poljoprivreda još uvek u dalekoj budućnosti. Zbog toga sarađujemo sa domaćim proizvođačima, koji koriste tradicionalne načine proizvodnje, a kada im objasnimo biodinamičke metode na savremen i razumljiv način, sve im postane jasnije – kažu u ovoj porodici.

Zanimljivo je da oni organizuju dvogodišnju edukaciju za mlade uzrasta od 18 i 28 godina. Predavanja i praksa su besplatni, a plaćaju se samo stručna literatura i troškovi putovanja na edukativne farme u drugoj godini edukacije, kada studenti idu u inostranstvo. Prijave se primaju preko mejla, a šalju se biografija i detaljno opisana motivacija za ovaj sistem edukacije.

– Prednosti života na selu su velike. Pogotovo za decu. Ovde ima mnogo prostora i slobode i prostora za razvoj slobodne mašte. Od svačega se nešto napravi, igračke postanu dosadne i nepotrebne. Najveća prednost je njihovo zdravlje. Jer, ovde stalno imaju sveže pomuženo sirovo mleko i zdrave samonikle biljke koje sami mogu da uberu i naprave sebi obrok – poručili su ovi vredni ljudi iz Jalovika.

Za obuku i praksu kod njih posetite sajt FARME. 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaci „Fotografije“)

Fotografije: privatna arhiva

 

Da li vam se dopao ovaj tekst?