Priče sa dušom

Sprej joj je glavno ORUŽJE, a njena dela krase ZIDOVE glavnog grada: BEOGRAĐANKA među 50 najboljih žena street arta

Dok sam slušao kako sa druge strane „žice“ zvoni njen mobilni telefon, razmišljao sam kako da je oslovim. Da li da kažem: „Zdravo TKV“, „Zdravo Kraljice Vilo“ ili da jednostavno prozborim „Ćao“ i pređem na dogovor oko intervjua za Priče sa dušom. Na internetu nisam pronašao njeno ime i prezime, osim pseudonima TKV (The Kraljica Vila) a i ona sama mi je tokom našeg susreta u Dorćol placu rekla da, ako baš moram, napišem samo Aleksandra.

Foto: Nikola Đurić

Za ovu umetnicu, koja je u svetu ulične umetnosti (street art) od svoje 16. godine, kada je napravila sliku Amelije Pulen, pročulo se ne samo u Srbiji, već i u regionu. Bilo je i francuskih novinara koji su mi tokom pešačkih tura koje sam za njih organizovao, postavljali pitanja u vezi sa njom, želeći da fotografišu zidove sa njenim radovima.

Foto: Nikola Đurić

Zanimljivo je da je i ataše za kulturu Francuskog instituta Anne-Lorraine Vigouroux, po preseljenju u Beograd prvo ugledala njen mural u pasažu kraj Balkanske ulice, što je, prema njenim rečima, uticalo da još više zavoli glavni grad Srbije i njegov duh. Posle nekoliko godina, njih dve su se srele i dogovorile se da radovi TKV budu ove zime predstavljeni na tradicionalnoj izložbi, u Čarobnim izlozima Francuskog instituta.

Pogled na Francuski institut iz Knez Mihailove ulice / Foto: Nenad Blagojević

Jedan od Aleksandrinih radova izašao je u knjizi o 50 najboljih žena u street artu, objavljenoj u Londonu, u kojoj su žene koje su joj bile uzori.

Foto: Aleksandar Đorđević

– Kreativni proces jedna je od najlepših stvari. Da biste stvorili ono šta želite i da bi to izgledalo kako treba, morate da budete iskreni, da prenesete svoja osećanja i da se potpuno otvorite. Samo tako ćete doći do fokusa, odnosno potpune posvećenosti onome šta radite – objašnjava ova tridesetogodišnja umetnica za Priče sa dušom dok sedimo u ateljeu na Dorćolu.

Foto: Wendy Wlv

Njena dela nalaze se na zidovima u ulicama i uličicama širom Beograda, od gornjeg Dorćola (kafe Blaznavac), donjeg Dorćola (Dorćol platz), Sava Male (preko puta nekadašnjeg Miksera i iza KC Grad), preko Vračara, do omiljenog Novog Beograda u kojem je odrasla, i Bežanijske kose.

U dvorištu kafea Blaznavac (Foto: TKV)

Na zgradama najčešće crta noću, dok komercijalne poslove radi danju, u svoje umetničko radno vreme. Oprema su joj radno odelo, sprejevi i šabloni, odnosno stensili, koje prethodno sama kreira.

“Publika u mojim delima nalazi svoje značenje, oni imaju svoju verziju i time mi pružaju raskošno iskustvo” (TKV) / Foto: Miloš Lužanin

TKV je freelance umetnica, ali pošto živi od svoje umetnosti, kaže da je potrebno da svakog dana bude samodisciplinovana, ali i kreativna, i da radi kao da ide na posao, što mnogima u njenom okruženju izgleda neverovatno i neobično.

Onog trenutka kad počne da vam donosi novac, vaš hobi postaje posao. Kao full time umetnica navikla sam da rutinu uklapam sa kreativnošću. Jednostavno, imam potrebu i moram da crtam da bih izbacila ideje iz svoje glave. Fotografiju, moj hobi, koristim kroz radove tako što slike obradim u računaru i zatim pravim šablon, po kojem crtam sprejom.

U dvorištu restorana Dvorište (Foto: Nenad Blagojević)

Rođena je u Beogradu, završila je Srednju grafičku školu, smer fotografija, a zatim komunikologiju na Fakultetu za medije i komunikacije.

Moj otac je živeo u Rimu, pa sam na njegov predlog tamo napravila svoj prvi šablon. Tada mi se otvorio drugi svet, shvatila sam da mi to odgovara i po povratku u Beograd uputila se u scenu grafita. Street art je stigao kasnije kao trend. Ranije niko nije baš razumeo šta zapravo radim, a sad je drugačije, ljudi fotkaju, prate šta ko radi; to je deo mejnstrim kulture.

Najlepši deo stvaranja predstavljaju joj poslednjih 20 minuta, u kojima rad postaje delimično ili potpuno završen.

– Posle nekoliko dana rada, pred kraj treba da ga oživite i da mu date ono najfinije što imate u sebi! Uživanje mi je kad radim, i koliko god da me posao umori, on mi i vrati mnogo toga.

„Kultura grafita kaže da morate da se oprostite od vašeg rada. Ja pravim nešto što je namenski pušteno da živi svoj život i imam osećaj da po završetku crtanja više nije moje, već da ima svoj život na ulici.“ (TKV) / Foto: Nemanja Knežević

Za umetnost koju stvara na ulici, odnosno na zidovima beogradskih zgrada, kaže da je centar njenog rada. Kada je 2004. godine ušla u sve ovo, nije imala predstavu gde će je život odvesti. Rad na ulici dao joj je ideju o slobodi.

– Niko nije slobodan do kraja, jer sloboda je vrlo apstraktan koncept. Ipak, ostavlja utisak da postoji taj momenat kada sve drugo nestane, a ostanete samo vi i ono čime se bavite. Sredina u kojoj stvarate na ulici, određuje kakav će rad da bude. U Beogradu ima toliko mesta na kojima može da se radi street art i da se tako doprinese tom prostoru – iskrena je.

Foto: Nikola Đurić

Mada u Srbiji ne postoji tržište umetnosti, TKV kaže da uspeva da opstane, jer radi i poslove poput uslužnog crtanja po zahtevu klijenata. Osim murala na ulici, u više kafića i restorana u Beogradu možete videti Aleksandrinih ruku dela.

– I pored toga što je teško, mogu da kažem da sam jako srećna. Ljudi reaguju na ono što radim i postaju deo mog kreativnog procesa. Život se odvija kako ga usmerite i treba se fokusirati na ono što možete da promenite u sebi i u svojoj najbližoj okolini – rekla je TKV za Priče sa dušom.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je moguće preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta)

Fotografije: Nikola Đurić, Miloš Lužanin, Nemanja Knežević, Aleksandar Đorđevиć, Wendy Wlv, TKV, Nenad Blagojević

 

 

Da li vam se dopao ovaj tekst?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.