Priče sa dušom

Završio je tri fakulteta i NAPUSTIO MOSKVU da bi u svom selu pravio čuveni SPECIJALITET, na nov način

Još kad je 2009. godine otišao da studira na najstarijem moskovskom Državnom univerzitetu imena Mihaila V. Lomonosova, Branislav Jovanović (27) je znao da će se vratiti u svoj rodni Laćarak, varošicu kraj Sremske Mitrovice. To i naglašava na početku svoje Priče sa dušom i kaže da mu je osnovni cilj bio da svoje znanje, iskustvo i kontakte ovde pametno iskoristi, da pokrene nešto svoje i lično doprinese našem društvu.

U međuvremenu je u Moskvi postao diplomirani ekonomista (2013), paralelno sa tim studijama pohađao je i Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu i dobio još jednu diplomu iz iste oblasti (2014), da bi kao šlag na tortu došle završene master studije političkih nauka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (2017).

Otići u inostranstvo ne znači samo spakovati kofere, već imati petlju, hrabrost za to, otisnuti se u nešto potpuno novo. Zamislite kako je to kad iz Novog Sada koji ima 300.000 stanovnika dođete u Moskvu od 20 miliona ljudi, sa jednosmernim ulicama od sedam traka i bulevarima od 18 traka. Ja volim da putujem i da upoznajem nove ljude i kulture. Svako putovanje me je promenilo i dalo mi drugačije viđenje sveta, bilo da je reč o odlasku u Sarajevo, Beč, Moskvu ili Kuala Lumpur – objašnjava.

Danas sa svojim bratom i roditeljima vodi malu porodičnu firmu Butko („But&Co“) koja se bavi proizvodnjom sremskog kulena, šunke i kobasica, ali sa zaštićenim geografskim poreklom.

Sa ponosom mi priča da su očevi preci došli u Srem 1730. godine, a majčini 1756. godine, da se Jovanovići generacijama bave zemljoradnjom i uzgojem svinja, a da su pre dve godine došli na ideju da pokrenu proizvodnju suvomesnatih proizvoda.

– Pošto godinama sušimo meso za nas, u jednom trenutku upitao sam se zašto ne bismo izašli sa tim na tržište? Ionako imamo naših 100 jutara zemlje pod pšenicom, kukuruzom i sojom i farmu svinja koje jedu do 97 odsto hrane koju mi proizvedemo – seća se Branislav nastanka proizvoda kojeg nije bilo na našem tržištu.

– Sremski kulen kao najspecifičniji proizvod našeg kraja podigli smo na viši nivo, tako da je sada naš sremski kulen jedini proizvod od mesa sa zaštićenim geografskim poreklom koji ima ovlašćenog korisnika na teritoriji Republike Srbije. To je bila prava birokratska bitka od godinu i po dana sa kabinetima, pomoćnicima, sekretarima i ministrima, ali sam je izvojevao.

Šta u stvari to znači? Sve što sadrži ovaj kulen: meso, ljuta paprika, kata (creva koja se pune mesom) nastali su na teritoriji geografskog područja Srema.

Naša proizvodnja ne počinje proizvodnjom kulena, već oranjem nive. Meso sušimo i do dve godine i zahvaljujući tom vrhunskom kvalitetu, imamo premium proizvode. Oni ne sadrže nikakve aditive, niti nitritne soli, to je pravi domaći proizvod bez emulgatora, po starom receptu naše porodice.

Na dodeli nagrada Youth heroes 2017, u Istraživačkoj stanici Petnica

Na pitanje kako su Jovanovići raspodelili obaveze, Branislav odgovara da svi rade u IT (aj-ti) sektoru.

– Mi smo mala porodična firma i ne gađamo se titulama. Zašto spominjem IT? Zato što radimo po sistemu „aj ti ovo“ i „aj ti ono“ (smeh). Evo, ja sada dajem ovaj intervju, a trebalo je da očistim pogon. Malo pre su me zvali iz Laćarka da mi kažu da su nam stigli saradnici, pa će ih majka dočekati jer sam ja ovde. Ona je inženjer tehnologije i stručno lice, otac je nadzorni organ, a tu smo i brat i ja. Da me ne shvatite pogrešno, ja ne smatram sebe mesarom, već umetnikom koji stvara umetnička dela. Naši proizvodi nisu napravljeni samo da ih pojedete i napunite stomak da ne biste bili gladni, već da se njima osladite i uživate. Svaki taj kulen, svaka šunka, svaka kobasica je umetničko delo, vizuelno potpuno različito, ali slično po ukusu, daleko od industrijskih proizvoda. Naša proizvodnja je sa dušom.

Branislav je 2015. godine imao izlet u diplomatske vode, kada je na praksi u Ministarstvu inostranih poslova bio lični asistent i oficir za vezu ministra spoljnih poslova Ruske federacije, Njegove Ekselencije Sergeja Lavrova, tokom ministarske sednice OEBS-a u Beogradu

Branislav više puta ponavlja da mu je cilj povratka u Srbiju bila i želja da doprinese društvu. Pitam ga zbog čega ne koristi reč država?

– Države dolaze i prolaze, evo, ja sam živeo u nekoliko država, a društvo je ono prema kojem osećamo najveću odgovornost. Da se razumemo, ovo društvo za mene ništa nije uradilo, da bih imao potrebu da mu nešto vratim, ali sam iz patriotskih razloga želeo da ostanem ovde i da se maksimalno potrudim da svojim kontaktima, znanjem, umećem i veštinama doprinesem njegovom razvijanju. To je bio i jedan od razloga zbog kojeg sam sa prijateljima, kao koordinator za Novi Sad Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja ima za cilj da se naši studenti iz sveta vrate kući, osnovao ogranak srpskih studenata u Rusiji, koji sada broji oko 200 članova – kaže Branislav za Priče sa dušom.

Posle dodele priznanja Youth heroes, sa dobitnikom iz oblasti Obrazovanja i nauke, Filipom Boškovićem i sa urednikom sajta Priče sa dušom, Nenadom Blagojevićem

Sagovornik Priča sa dušom ispričao je i kako se osećao po povratku u Srbiju.

– Pomislio sam da će me poslodavci dočekati raširenih ruku i da će mi nuditi da biram između deset poslova. A realnost je bila sažeta u poruci: „Žao nam je, prekvalifikovani ste, stavićemo vas na mejling listu.“ Zbog toga mi je drago što smo sve ovo napravili. Poslednje dve godine sam potpuno uložio u Butka i svaku negativnu kritiku smatram ličnim neuspehom. S druge strane, priznanje kao što je Youth heroes, potvrđuje da je neko stvarno video da si nešto uradio kako treba i da ti govori „Svaka čast“. Posebno mi je drago što nagrada dolazi od kuće koja meni lično veoma znači, jer za sebe mogu da kažem da sam ambasador Exita, festivala koji reklamiram u belom svetu – rekao je Branislav Jovanović, dobitnik prve nagrade Youth heroes, za oblast Preduzetništva i kreativnih industrija.

Sledeći korak, nakon Srbije i Balkana, za nekoliko godina, biće mu proboj na rusko tržište. Do tada posetite njegov SAJT i upoznajte se sa njegovim kulenom.

Priče sa dušom o dobitnicima priznanja Youth heroes koje dodeljuju Exit fondacija i Naftna industrija Srbije pronađite OVDE.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaciFotografije“. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij)

Fotografije: privatna arhiva, Nenad Blagojević

komentaraNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.