Iz biografije mladog Filipa Boškovića (22) iz Nove Pazove, ispisane sitnim slovima na desetak strana, teško je izdvojiti ono najvažnije, pogotovo kad ispred sebe imate sledeće stavke: nagrada univerziteta u Beogradu za najbolji naučno-istraživački rad iz oblasti prirodno-matematičkih nauka i dve inovacije. Jedna je Zeobion, sa kojom je, kao vođa tima, uspešno prošao među najbolje timove Srbije, posle šest recenzija na Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju 2017. godine. Taj izum je zasnovan na istraživanjima koja su dovela do pravljenja nove metode za izdvajanje DNK molekula iz ćelija.
Druga inovacija je uređaj za ranu dijagnostiku smrtonosnih bolesti – botulinusa i tetanusa, koje u zemljama Afrike i Azije odnose veliki broj života, a u Evropi dovode do velikih finansijskih gubitaka.
Mada Filip ne voli kad ga mnogo hvale i nazivaju genijem, jer smatra da čoveka čini karakter, a ne genijalnost, i kad ističu da je kao student postigao do sada nezabeležen uspeh u Srbiji, nemoguće je ne spomenuti sve te lepe informacije i još mnogo toga, a pre svega nagradu Stephan W. Kuffler.
To priznanje koje nikad niko pre njega u Srbiji nije dobio, dodelile su mu istoimena fondacija, Mađarska akademija nauka uz podršku Evropske komisije, za najbolji originalni istraživački projekat u oblasti prirodnih i medicinskih nauka za studente osnovnih, master i integrisanih studija sa područja Centralne i Istočne Evrope.
Filip je danas student osnovnih akademskih studija molekularne biologije i fiziologije na Biološkom fakultetu, a najviše je posvećen nanobiologiji – biologiji na najmanjem nivou koji ne možemo da vidimo golim okom. Da obožava ono čime se bavi vidi se kroz način na koji o njemu priča. Zbog te pasije, često ume da uđe u laboratoriju u 6 ujutru i da ostane do kasnih večernjih sati.
Nedavno je od Exit fondacije i Naftne industrije Srbije dobio priznanje Mladi heroji Srbije (Youth heroes) za obrazovanje i nauku, a a objavio je i priručnik iz oblasti životne sredine podržanog od strane Ministarstva zaštite životne sredine, za koji se nada da će prerasti i u udžbenik za srednje škole.
Dugoročni planovi su mu da nakon usavršavanja u inostranstvu osnuje inovativnu kompaniju i svoju laboratoriju u Srbiji i tako omogući što većem broju mladih ljudi da ostanu u našoj zemlji ili makar da imaju gde da se vrate nakon studija u inostranstvu.
– U širem regionu, ne samo u Srbiji, niko se ne bavi istraživanjima ovog tipa, jer su izuzetno skupa, zbog čega, nažalost, moram da idem u inostranstvo da se usavršavam. Naše Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već četiri godine nije objavilo konkurs za projekte, pa ljudi koji na fakultetima i institutima zarađuju minimalac, od svojih plata finansiraju istraživanja – iskren je Filip.
Filipova ideja je da nakon završenih postdoktorskih studija pokuša da se vrati u Srbiju i da dobije ERC grant (najveći evropski grant koji u domenu istraživanja jedan naučnik može da dobije) kojim bi mogao da finansira istraživanje, da radi sa ljudima iz Srbije i da samostalno otvori laboratoriju, nezavisno od države i institucija. Na taj način bi, kako kaže, mogao da zadrži veliki broj mladih u Srbiji.
– Njima nisu potrebni medijska pažnja i hvalospevi, već da, kad imaju neki problem, mogu da se obrate državi ili ministru koji će ih saslušati i pomoći. Ako odem u inostranstvo i tamo živim do kraja života, ja ću lično napredovati neuporedivo više puta nego ovde, ali neću moći nabolje da promenim društvo, jer je ono tamo negde već dostiglo određeni stadijum. Ali, ako ostanem ovde, možda ću manje lično napredovati, ali uticaj koji mogu da pružim okolini biće nemerljiv. Zbog toga država mora da stimuliše povratak istraživača, naučnika i profesora iz inostranstva nazad u Srbiju. Mislim da naučnicima nije novac osnovni razlog za odlazak, već činjenica da ne mogu da budu saslušani i da im država nije na raspolaganju kad imaju proble, a duboko se nadam da u slučaju Biološkog fakulteta će obećanje biti ispunjeno i dobiti zgradu za naše studente i profesore – kaže Filip za Priče sa dušom.
Prve istraživačke korake započeo je sa 16 godina, u Centru za talente, a zatim u Institutu za nuklearne nauke Vinča i u Institutu za molekularnu genetiku. Nakon Biološkog fakulteta, koja mu je matična institucija, sarađivao je i sa profesorima sa fizičke hemije i tamo je imao prvi samostalni projekat uz podršku mentora.
– Dobio sam nagradu Stefan Kufler koja bila rezultat moje lične ideje i rada, a sada je pretvorena u inovaciju. Uskoro dajemo licencu nekoj od kompanija koja će se time baviti. Svega toga ne bi bilo bez dobre volje doktora nauka Bojane Banović i Borivoja Adnađevića sa našeg univerziteta.
Dugo je razmišljao koji fakultet da upiše, dilema je bila između arheologije i ETF-a, ali je na kraju odabrao Biološki fakultet u Beogradu. Trenutno je na osnovnim studijama, ali je već dobio stipendije i primljen je na master i doktorske studije fizike Univerziteta u Kembridžu, kao i na studije bioinženjeringa na Tehničkom univerzitetu (EPFL) u Lozani, u Švajcarskoj.
– Studije mi počinju na jesen, a tokom leta ću na poziv akademika Taekjip Haa provesti dva meseca na Džons Hopkins univerzitetu u Baltimoru gde ćemo istraživati kako život funkcioniše na nano nivou.
Na fakultetu u Cirihu bavio se evolucionom genomikom, a posle susreta sa akademikom Hajs Vujtom (Gijs Wuite) u Holandiji shvatio je da je nanobiologija njegova ljubav.
– Zanimao me je molekul, odnosno šta se dešava na toj najmanjoj skali. Na taj način možete da radite najosnovnije stvari, da manipulišete i da razumete život, a možete i da napravite super inovaciju koju kasnije možete da primenite. Da od svojih istraživanja napravite proizvod i da njime finansirate svoje istraživanje. Na taj način, kroz cirkularnu ekonomiju, imate i početak i kraj i ne zavisite od države. Kod nas naučnik koji zavisi od države, najčešće se ne provede najbolje.
Filip ima važnu poruku za mlade ljude u Srbiji.
– Prvo: ljudi misle da ako upišeš ETF u Srbiji da ćeš imati zagantovan posao. To ne zavisi od fakulteta, već od vas. Ako ste najbolji u onome čime se bavite, nećete imati brige. Pored svih nedaća u kojima živimo smatram da može da se uspe, bez obzira na finansijsku situaciju. Jer, ukoliko imate cilj i rešite da ga ispunite, ništa vas ne može zaustaviti. Drugo: mladima poručujem da treba da se bore protiv nepravde i da nikad ne treba zarad finansijske koristi da naruše svoj moralni integritet. Treće: Njegoš je rekao „da je svako rođen da po jednom umre, a da čast i bruka žive dovjeka“. Čast, a bogami i bruku koju neki imaju, nosiće je celog života. Četvrto: ne odustajte od puta nauke. U Srbiji postoji veliki broj organizacija koje vam mogu pomoći i studenti treba da iskoriste tu priliku. Peto: Svoje dane, umesto za računarom i televizorom studenti treba da provode u prirodi i da se bave istraživanjem na bilo koji način, kroz umetnost, nauku, književnost – rekao je za Priče sa dušom Filip Bošković, jedan od ovogodišnjih Mladih heroja.
Priče o ostalim dobitnicima pronađite OVDE.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaci „Fotografije“. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij)
Fotografije: Nenad Blagojević, privatna arhiva Filipa Boškovića
2 komentara
Kakva inspirativna prica. Kapa dole Filipe.
Oduševljena sam, bravo Filipe!!! TI si ponos Nove Pazove 🙂 Srbije i celog sveta!!! Neka te sreća prati, sve najbolje!!