Još dok je studirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Užičanin Predrag Simić (32), danas master agroekonomista na doktorskim studijama, planirao je da proizvodnju vodnjike, napitka od divljeg voća koji se pravi u selima u okolini Užica, pretvori iz hobija u posao.
Seća se da mu je deda u detinjstvu iz podruma donosio da pije takozvani „dedin sok“, ali sa dodatkom meda, jer vodnjika nema šećera u sebi, pa mu kao detetu nije bila dovoljno slatka.
Kasnije je dok je stanovao u Studentskom gradu donosio to piće kolegama kako bi lakše spremali ispite, ali i brže savladali mamurluk nakon studentskih vikend – žurki i izlazaka.
Predrag je danas preduzetnik i već nekoliko godina proizvodi vodnjiku, „kraljicu imuniteta“, kako piše na njegovoj etiketi, i to u Bioski, u selu u kojem mu se nalazi dedovina.
Vodnjiku sam flašira i prodaje preko svog sajta, a do sada je stekao brojne stalne kupce širom Srbije, pa se cela količina od nekoliko hiljada litara rasproda pre kraja zime.
To je bezalkoholno piće koje se, pored zimnice tradicionalno proizvodi u seoskim domaćinstvima užičkog kraja i zlatiborskog regiona.
„Od malih nogu sam imao tu preduzetničku crtu, dok sam sa babom i dedom brao gljive lisičarke i prodavao ih. Kasnije sam kao student kolegama donosio vodnjiku, a kako je interesovanje za nju bilo sve veće, došao sam na ideju da počnem zvanično da je proizvodim“, priča Predrag za Priče sa dušom.
U poslu mu pomaže porodica, roditelji, sestra i supruga, a najviše njegove dve bake koje su zadužene za branje i prebiranje voća, dok flaširanje i isporuku u Beogradu i Novom Sadu radi sam. Deo paketa šalje kurirskom službom.
„Vodnjika se pravi od sedam vrsta divljeg voća. To su: divlja jabuka, divlja kruška, trnjina, glog, dren, šipurak i kleka. Sve to se pomeša, ubaci u bure i nalije obavezno izvorskom vodom.“
„Nema dodatog šećera, aditiva, konzervanasa, već samo lekovitih gorkih kiselina i materija koje divlje voće ispušta. Kada voće odleži određen period u buretu, sledi ceđenje i sipanje u flaše“, kaže Predrag.
Vodnjika je zimsko piće gorštaka, karakteristično za zimu, mada, kako kaže moj sagovornik, osvežava i leti.
Pravi se od početka jeseni do kraja zime, odnosno od oktobra do marta. Osim što je dobra za imunitet, naš narod veruje da vodnjika pomaže i kod smanjenja nivoa holesterola i šećera u krvi.
„Samim tim što je namenjeno da se pije zimi, ovo piće se koristi kao najbolja preventiva kod prehlade i gripa, odnosno za jačanje imuniteta. Ono obiluje vitaminima, naročito vitaminom C, puno je antioksidanasa, minerala i enzima, čisti krvne sudove, a pomaže čak i kod varenja hrane. Pošto nema šećera u sebi, dijabetičari obožavaju vodnjiku i baš dosta je piju.“
Predrag je odrastao u Užicu, letnje raspuste je provodio u selu gde je od najranijih dana sa bakom i dekom učestvovao u proizvodnji vodnjike.
Danas mu baka Dobrinka koja živi u Bioski i baka Milojka iz predgrađa Užica pomažu u proizvodnji. Jedna bere plodove u šumi i po proplancima, a druga ih pere i razvrstava.
„Sve se bere u okolini Bioske i u susednim selima, u Tripkovi i Šljivovici. Pošto je reč o divljem, samoniklom voću, potrebno je otići na obronke planine i znati na kojim mestima ono raste. Naravno, baka ne može sve sama da obere, pa joj pomažu i komšinice koje angažujemo sezonski.“
„Ova godina je bila teža od prethodnih, pa nećemo imati količina vodnjike kao prošle godine. Ali, biće dovoljno za stalne mušterije i za vaše čitaoce. Cenu nismo menjali, ostaće 600 dinara za litar vodnjike“, iskren je Predrag.
Priprema traje od 45 do 60 dana. Iako na prvi pogled deluje da ovo piće nije tako poznato u narodu, Predrag me demantuje i kaže da prodaja nije problem, već priprema ovog napitka.
Pošto ne stiže sve voće u isto vreme, potrebno je brati ga redom i dodavati u burad, što iziskuje vreme.
„Nikad ne znamo koliko ćemo imati vodnjike za prodaju, jer zavisimo od klimatskih uslova. Divlje voće je pod otvorenim nebom, nije tretirano nikakvim pesticidima i samo se bori protiv prirodnih nepogoda. Od ovog posla mogu da živim sezonski, od jeseni do proleća, a onda radim drugi posao dok ne stigne nova sezona. Od viška divlje jabuke, koja je procentualno najviše zastupljena u vodnjiki, pravimo domaće sirće. Takođe imamo u ponudi i sirup od zove“, priča Predrag za Priče sa dušom.
„Radimo rudarski posao, ne samo što prodajemo zdrav proizvod, već i edukujemo ljude da znaju šta kupuju. Vodnjika se uzima dnevno u dozama do dve čaše od po 200 ml, znači ukupno 400 ml i nakon toga ste mirni kada je reč o unošenju vitamina i zaštite od virusa. Može se piti ujutru, a može i uveče, kako kome odgovara“, objašnjava Predrag, koji je ponosan na to što se napitak u njegovoj porodici pravi od 1907. godine, što se prenosi s kolena na koleno i što baš on danas hiljadama ljudi iz Srbije može da napravi vodnjiku po receptu dede Ostoje.
Vodnjiku koju Predrag proizvodi možete naručiti preko sajta OVDE, a više informacija o tome kako se pravi pogledajte na njegovoj instagram stranici.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Nove Priče sa dušom možete podržati OVDE.
