Nakon dva sata vožnje od Beograda stižem u malu ekološku opštinu pokraj auto-puta, u varošicu sa brojnim skrivenim prirodnim lepotama i gastronomijom. Ražanj je udaljen oko 185 kilometara od glavnog grada Srbije, pa se tokom putovanja ka Severnoj Makedoniji, Bugarskoj ili Grčkoj, ili u povratku, lako može svratiti na kratko ili ostati ceo dan, kao što sam ja uradio.
Na predlog Turističke organizacije opštine Ražanj provodim ceo dan sa grupom turista udruženja Izletnik koja je stigla autobusom iz Beograda, pa počinjemo od brenda Ražnja – čuvenih crepulja, čija tehnika izrade se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, a koje su se vekovima pravile u susednom selu Rujištu.
Nekada se celo ovo selo bavilo crepuljarstvom, kada je ovde bilo i po 100 majstora, a danas ih, nažalost, pravi samo jedna žena, Danijela Petrović.
Ona mi priča da sa suprugom kopa glinu na poznatom „crepuljarskom brdu“, nakon čega je potapaju u kanik, iskopanu rupu u zemlji gde sa vodom mešaju glinu luavicu, crepuljarski pesak i belu zemlju i ostavljaju da prenoće.
„Sutradan se izujete i bosi gazite po glini jer drugačije ne može da se izmeša. Sledi oblikovanje crepulje rukama na ravnoj površini, a zatim sušenje na suncu i struganje kosom za košenje trave.“
„Nakon još jednog dana sušenja ona se peče u furuni ukopanoj u zemlju, obavezno na vatri od bukovih drva.“
„Crepulje se ređaju jedna na drugu, „ušuškaju“ drvima, vatra se loži i sve se ostavlja tako do narednog dana, kada ih ispečene i ohlađene uzimamo“, rekla je Danijela.
Dodaje da se u crepulji mogupeći i kuvati razna jela, od sarme, pasulja, pogače, gulaša, paprikaša do jagnjetine, svinjetine i piletine.
One se prave u više dimenzija, ulaze u svaku rernu, a mogu se koristiti i na otvorenom.
Danijelini čukundeda i pradeda su se bavili ovim zanatom, njen otac ima zavidnu karijeru od skoro 45 godina u crepuljarstvu, a Danijela se time bavi poslednju deceniju.
U Turističkoj organizaciji Ražnja možete dobiti Danijelin kontakt i naručiti crepulju. Cene se kreću od 6.000 dinara za male do 8.000 dinara za veće crepulje.
Ostajemo u istom selu i nastavljamo do porodica Mijalković i Stojanović i njihovog poljoprivrednog gazdinstva, koje nas dočekuju sa domaćim specijalitetima, kiflicama, gibanicom, rakijom i pričom o voćnjaku sa šljivama na površini od tri hektara.
„Voćnjak je star deset godina, a u njemu imamo čačanske sorte šljiva: oko 800 stabala čačanske rane, čačansku lepoticu sa oko 1000 stabala i čačansku rodnu. Svako stablo nam donese oko 35 kilograma, od čega najveći deo izvozimo u inostranstvo, a trenutno pripremamo naš brend rakije i džemova koji će se zvati Rujištanka“, rekao nam je Zoran Stojanović, čija porodica svaku šljivu bere ručno, s obzirom na to da je reč o konzumnim sortama koje se prodaju u marketima.
Nastavljamo do Ražnja na pauzu za kafu i degustaciju domaćih sokova, slatkog i rakije kod Dejana Stambolića i njegove porodice: supruge Slobodanke i ćerke Jelene.
Oni turistima koji dođu u Ražanj nude smeštaj u apartmanu od 50 kvadrata (4 ležaja) kao i ručak (domaća pogača, červiš, suvo meso, kajmak, sir, sarmice u zelju…).
U ponudi za osveženje, ali i kupovinu su i sok od višnje bez dodatog šećera, sok od maline, jabuke, kao i sirupi od zove i koprive i slatko od dunje, višnje i jagode.
„Imamo plantažu dunja od šest hektara i od nje pravimo rakiju.“
„Naše etno-gazdinstvo se zove Taština kuhinja, jer je moja tašta Slavica u vreme kad smo počinjali bila uz nas i mnogo nam pomogla kad je bilo najteže“, rekao je Dejan za Priče sa dušom i pozvao moje čitaoce da svrate ovde, pogotovo ako vole planinarenje jer on, kako kaže, kao iskusan planinar ima u ponudi i pešačenje uređenim stazama od manastira Sveti Roman do Poslonske planine.
Na pet minuta hoda odatle, u centru grada zastajemo pored spomenika Crepulji, tradicionalnom posuđu koje je održalo ovaj kraj, a zatim ulazimo u crkvu Svetog proroka Ilije iz 1841. godine.
Ražanj je mala opština koja ima oko 7.000 stanovnika, od toga oko 1.100 ljudi koji žive u varošici.
Zbog toga ne čudi što je ovaj gradić uređen, što se u JKP Komunalac reciklažno preradi oko 60 odsto lokalnog pet otpada i što stanovnici sami odvajaju otpad.
Đorđe Todorović koji upravlja Reciklažnim centrom kao savetnik za zaštitu životne sredine pri opštinskoj upravi priča nam da je opština Ražanj na korak od zelene opštine i da se reciklažom otpada bave već 16 godina.
Svaki građanin koji odluči da se bavi odvajanjem otpada dobija na poklon kompost.
„Postavili smo kontejnere u svim mesnim zajednicama, odakle ga komunalno preduzeće donosi kod nas u reciklažno dvorište. Ručno radimo selekciju i sve prerađujemo. Imamo kontejnere za pet ambalažu, za karton i organski otpad. Građanima smo podelili kante od po 20 litara sa poklopcem, kao i zelene kese za organski otpad“, rekao je Đorđe i pokazao nam hidrauličnu presu, na kojoj se baliraju pet ambalaža, karton, celofan i otpad od limenki.
Tokom šetnje kroz Ražanj zapažam i da su drvene klupe prekrivene da bi se zaštitile od kiše.
Takođe, na više zgrada mogu se videti radovi strit art umetnika, kao i predivan park u centru, prepun stabala lipe.
Nedaleko od centra, pored autobuske stanice je i spomenik čuvenom frulašu Savi Jeremiću koji je proslavio Ražanj i njegovo rodno selo Poslon u svetu.
Sava je bio samouki muzičar i solista Radio Beograda, uvek je svirao na fruli od drveta šljive i komponovao brojne melodije i kola.
Najveći uspeh u karijeri postigao je na Festivalu folklora u Langolenu u Francuskoj 1953. godine, pobedivši sa kolom „Paraćinka“.
Vreme je ručka i trenutak kada treba da probamo jela iz crepulja, pod sačem. Mirna Marković, zastupnica udruženja Etno konac Ražanj sprema nam za predjelo červiš, tradicionalno jelo od cepkanog belog mesa prženog u brašnu sa belim lukom i salatu od povrća, kao i butkicu sa krompirom spremljenu kao nekada, u crepulji.
Slatkiš su bili starinski kolači salčiči sa džemom i orasima.
Članice udruženja su pripremile i mini-bazar prema želji posetilaca sa domaćim proizvodima i rukotvorinama.
Pridružio im se i vlasnik seoskog turističkog domaćinstva Ražanjka koje je prepoznatljivo po rakijama od dunja, šljiva, kajsija, pravljene prema tradicionalnoj recepturi.
U restoranima u Ražnju možete probati i vina lokalne vinarije Aleksandar Todorović iz Lipovca.
Ovaj inženjer voćarsko-vinogradarske prakse 2020. godine je nastavio posao koji je započeo njegov otac 2010. godine.
Posle završenih studija na Poljoprivrednom fakutetu u Zemunu Aleksandar se vraća u Ražanj i posvećuje se vinogradarstvu i porodičnoj tradiciji. Danas se u njegovoj vinariji mogu probati vina i organizovati degustacije za manje grupe do 20 osoba, uz prethodnu najavu preko sajta https://www.aleksandartodorovic.rs/
Ostaje nam vremena za posetu manastiru Sveti Roman na desetak minuta vožnje od Ražnja.
Ovo sveto mesto poznato je po tome što se unutar crkve nalaze mošti Svetog Romana, monaha koji je postao svetac zbog isceliteljskih čuda koja su se dešavala u manastiru.
Prema rečima vodiča Uroša Živkovića, tokom Prvog svetskog rata ovde je bio dom za nezbrinutu decu o kojoj su brinuli monasi manastira.
U porti se nalazi grob Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog u kojem počiva njegovo srce.
Jedan od glavnih likova romana Ana Karenjina, grof Vronski nastao je inspirisan ovim ruskim dobrovoljcem koji se borio za slobodu srpskog naroda u Srpsko-turskom ratu. Poginuo je 1876. godine u obližnjem selu Gornjem Adrovcu.
Prvobitno je bio ovde sahranjen, a onda je njegova porodica tražila da se mošti prenesu u Rusiju, dok je u Srbiji ostalo srce pukovnika Rajevskog.
Sve destinacije o kojima sam pisao u ovoj Priči sa dušom mogu se obići u toku jednog dana u okviru izleta „Uspori, prošetaj, probaj. Ražanj“, a za sve informacije o posetama i dodatne savete vezane za Ražanj i okolinu možete dobiti u Turističkoj organizaciji Ražnja od direktorke Milene Janković i njenog tima.
Ovaj jednostavan izlet je idealan za turističke agencije, tim-bildinge u firmama, kao i za pojedince koji vole da putuju u svojoj režiji.
Sajt TO Ražanj je OVDE, a novosti možete pratiti i preko njihove instagram stranice.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Ovakve Priče sa dušom možete podržati OVDE.
