U centru Pančeva, u kući iz 1878. godine do koje se stiže kroz veliku žutu kapiju, a nakon toga ajnforom, pa stepenicama, članovi osnivačkog tima Lokalne fondacije Pančevo već godinu i po dana održavaju sastanke.
U tom coworking prostoru, Sinhro habu, danas rade brojni pančevački preduzetnici, aktivisti i predstavnici udruženja, a sećanje na grad na Tamišu iz 19. veka čuva se kroz nesvakidašnji ambijent u kojem su, između ostalog, i kasa za novac stara više od 150 godina, ogledalo koje je književnik Milan Ćurčin dobio od austrijske baronice i po jedna očuvana stilska kaljeva peć u svakoj prostoriji.
Prvo neformalno okupljanje članova Lokalne fondacije Pančevo u ovom prostoru koji je proglašen za spomenik kulture bilo je početkom 2020. godine, kada je Trag fondacija uveliko raspisala konkurs „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita“.
Prijavljivanje se poklopilo sa početkom pandemije, a sve aktivnosti, od apliciranja do realizacije projekata, dešavale su se u vreme korone.
To, međutim, nije obeshrabrilo volontere da do sad prikupe skoro milion dinara donacija i podrže 8 inicijativa iz Pančeva i okoline.
Na njihov poziv za realizaciju lokalnih ideja i inicijativa tokom leta 2021. godine mogla su da se prijave pančevačka udruženja građana i pojedinci u grupama od najmanje tri osobe.
Novac je prikupljan od donacija firmi, preduzetnika i pojedinaca, a svaki krajnji iznos je dupliran od strane Trag fondacije.
„Pred kraj vanrednog stanja ponovo smo se okupili da zvanično razgovaramo sa Tragom – to je bila predselektivna faza. Svi ljudi koji su danas deo fondacije tada su bili na sastanku, a naša priča je rasla organski. Danas je aktivno nas sedmoro: Dragan Srećković, Nikola Ćurčin, Nataša Lenđel, Biljana Janjić, Marina Balaž, Nenad Živković i ja“, rekao nam je Predrag Mijalković, osvrnuvši se na podržane lokalne inicijative.
„Komšije iz naselja Tesla potpuno su promenile izgled malog parka koji se godinama nije koristio. Ružan prizor, smeće, nebezbedno okruženje i nepostojeće klupe naružavale su izgled ovog parkića, a danas ga krase šareni mural dugačak 27 metara, nove klupe, osvetljenje i čista zelena površina za igru i uživanje. U naselju Strelište osveženo je veliko igralište i sada je posle mnogo godina bezbedno i lepo. Od najmlađih komšija do iskusnih sugrađana svi zajedno su uspeli da oplemene prostor koji će biti deo detinjstva dece koja tu žive“, dodao je Predrag.
„Imali smo i radionicu reciklaže kada su stare novine postale nove korpe. Žene iz Glogonja koje čuvaju prirodu i bave se kreativnim radom starim predmetima našle su novu namenu. Podržali smo i inicijativu reciklaže limenki, ideju devojaka koje će nabaviti 9 kanti za reciklažu, ukrasiti ih veselim bojama i podeliti zajednicama koje su raspoložene da pokrenu reciklažu u svojoj zgradi, kafiću, kancelariji“, nadovezala se Nataša Lenđel.
Nikola Ćurčin je istakao da su sve realizovane ideje bile usmerene na Pančevo i okolna naselja. Tako je, na primer, grupa meštana iz sela Starčeva završila započetu izgradnju igrališta za decu pored reke, a zahvaljujući njima „nikle“ su nove ljuljaške, klackalice, zelenilo, staze i klupe.
Maketari iz Maketarskog kluba „Dr Vladimir Aleksić“ bavili su se promocijom industrijskog, vojnog i kulturnog nasleđa, a inicijativa je predviđala priređivanje izložbe i organizovanje takmičenja.
Na uvodnoj izložbi izloženo je 78 maketa aviona, vojnih vozila i figura vojnika, dok je takmičenje okupilo 50 ljudi iz Srbije koji su predstavili više od 200 maketa.
„Podržali smo ovo udruženje koje se bavi različitim vrstama modeliranja i očuvanjem kulturno-industrijskog nasleđa grada. Doktor Aleksić je bio poznati pančevački erudita koji je u našem gradu imao sanatorijum za plućne bolesti, gde je radio kao lekar. Zanimljivo je da se kod njega lečila Isidora Sekulić. Jedan je od prvih inženjera u Evropi koji je izveo let aviona jedrilice: braća Rajt su podigla avion s motorom, a on je uspeo bez toga. Pančevo je poznato i po tome što su odavde poletali avioni na noćnom letu na relaciji Pančevo-Bukurešt, koja je bila deo linije Pariz-Pančevo-Bukurešt-Carigrad“, otkrio nam je Nikola zanimljive podatke.
Lokalna fondacija Pančevo podržala je i inicijativu koja se bavi urbanizmom i arhitekturom, realizovanu u vidu radionice za decu.
„Bavili su se onim što je problematično u gradu, a to je jedna vrsta investitorskog urbanizma, isključivo stanogradnja, koji nije nastrojen tako da brine o kulturnim, obrazovnim i infrastrukturnim potrebama građana, nego se vodi isključivo profitom. Stali smo uz ideju koja kod dece gradi osećaj prema urbanizmu, odnosno korišćenju javnih prostora na pravi način. Deca su prostor stare pivare i kej redefinisala onako kako bi ona volela – u vidu mini-pozorišta, sportsko-rekreativnih, kulturnih, pa i preduzetničkih sadržaja, iz perspektive koja uvažava različite potrebe modernog urbanog života. Ideje su bile fantastične“, rekao je Nikola.
Svi članovi osnivačkog tima Lokalne fondacije Pančevo su pre osnivanja već stekli bogato iskustvo u nevladinom sektoru.
Kako kažu, od poverenja koje su dobili radeći u svom gradu, zavisilo je i prikupljanje donacija.
„Svojim rezultatima pokazali smo Pančevcima da vredi uložiti u ove inicijative.“
„Ljudi nas poznaju, jer smo svi odavde i upućeni su u naš rad, tako da je to olakšalo prikupljanje donacija. Sada smo prepoznatljivi kao grupa, odnosno fondacija. Imamo i kontakte sa kompanijama iz Pančeva, a ideja je da napravimo partnerstva sa njima u vidu godišnjih donacija“, objasnio je Predrag i dodao da su zadovoljni prikupljenim iznosom, jer su sve aktivnosti organizovali u specifičnim okolnostima, u vreme pandemije.
Usred jednog od talasa korone, u oktobru 2021. godine, uz poštovanje svih epidemioloških mera, prikupili su 73.000 dinara u donatorskoj akciji kuvanja domaćeg kraft piva. Ljubitelji mikro-pivarske zajednice došli su na događaj i pružili im podršku, a ekipa iz Udruženja kućnih pivara Pančevo stala je uz svoje komšije i sugrađane.
Takođe, u saradnji sa pančevačkim advokatima i notarima organizovali su donatorsko veče i prikupili više od 80.000 dinara.
„Prvo smo se usmerili na individualne donacije, sa ciljem da dobijemo male donacije od što većeg broja ljudi da bismo raširili ovu našu priču“, izjavila je Nataša.
S jedne strane oni imaju korporativne donatore (Erste banka im je najveći takav donator i oni su uplatili 150.000 dinara), a s druge, kažu da bi voleli da imaju i 2.000 pojedinaca koji bi godišnje donirali po 1.000 dinara.
„Posetili smo lokalnu fondaciju u Temišvaru koja postoji već osam godina i upoznali se sa njihovim počecima i iskustvom. Rumunija ima federaciju lokalnih fondacija sa skoro 20 članica i dugo je u tome. U Srbiji će uskoro biti završena registracija tri fondacije: u Nišu, Staroj Pazovi i Pančevu, a mi se nadamo se da ćemo ih uskoro imati barem 10“, rekli su članovi osnivačkog tima LFP za Priče sa dušom.
Rad ove fondacije možete pratiti preko njihove fejsbuk stranice.
Više o projektu „Fondacija našeg kraja – Zajednica se pita“ saznajte na ovom linku.
Autor: Nenad Blagojević; Fotografije: Jovan Nedeljkov i arhiva LF Pančevo; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Potpisati fotografe. Hvala vam što poštujete autorska prava. Članak sadrži sponzorisane linkove.
