Više od 400 porodica iz Srbije, regiona i dijaspore učestvuje u nesvakidašnjoj ideji koju su pokrenuli članovi porodice Mitrović iz Beograda. Sve je počelo kada je Mirko Mitrović (55) još davne 2010. godine izučavajući, kako kaže, svoje roditeljske nedostatke u vaspitavanju i odgajanju četvoro dece došao do zaključka da je reč o nečemu što se nasleđuje generacijski i da ne samo on, već i njegovi roditelji nisu provodili dovoljno vremena sa svojom decom.
Saveta od starijih na temu kako odreagovati u pojedinim situacijama sa decom nije bilo, ali ni odgovora na pitanje zbog čega roditelji generacijama ne provode dovoljno vremena sa decom.
Svestan svega toga ovaj inženjer elektrotehnike odlučuje da pokrene ideju sa kampom na koji bi roditelji dolazili sa svojom decom, provodili 48 sati zajedno u prirodi, družili se, razgovarali i učili jedni od drugih.
Do sada je kroz edukativne kampove koje organizuje udruženje „Prvi put s ocem“ prošlo na hiljade ljudi, u njima učestvuju i majke i očevi sa decom (80 odsto učesnika su očevi), dok svaki muškarac ima aktivnu ulogu i dobija svoj zadatak.
„Prvi kamp smo održali u Podbukovima kod Divčibara kada smo pozvali naše prijatelje – bilo je ukupno četiri porodice. Ta destinacija nam je i danas aktuelna, a pored nje okupljamo se na desetak mesta među kojima su: Fruška gora, Stara planina, Mali Stapar, Kopaonik, Sutjeska, Suva planina, Durmitor, Kajmakčalan“, priča Mirko za Priče sa dušom.
Muškarci se dele u tri grupe: kuvari, logističari i učitelji, a svaki kamp ima svog domaćina. Pre toga se održavaju dve onlajn radionice kako bi se svima sve objasnilo pre dolaska na teren.
„Svaki muškarac ima zadatak, može da cepa drva, da sprema hranu, da se pobrine oko infrastrukture, recimo nameštanja šatora. Ujedno to je prilika da se roditelji upoznaju i da jedni drugima pomognu, ako prethodno možda nisu učestvovali.“
„Svaki učesnik kampa je ujedno i član udruženja Prvi put s ocem. Pored plaćanja članarine podrazumeva se i ulazni intervju koji nam služi da dobro iskomuniciramo i ponovimo da nismo na kampu zbog hedonizma ili nekih drugih stvari već zbog toga da postanemo bolji roditelji, tako što ćemo biti aktivni, raditi sa decom, davati im primer“, kaže Mirko.
Podršku ovom plemenitom projektu daju svi članovi porodice Mitrović, Mirkova supruga Dragana i njihova deca: Milica (22), Svetozar (20), Milutin (18) i Mila (13).
Svi su studenti, osim najmlađe Mile, pa nemaju mnogo vremena za rad na projektu, ali rado učestvuju u kampovima i volontiraju, dok Milutin, koji se bavi društvenim mrežama, pomaže koliko može u toj oblasti.
„Milutin je spontano osmislio ideju i počeo da pravi palačinke za decu na kampu, a do sada je to radio pet puta. U proseku napravi oko 100 palačinaka, a prvi put se oprobao u tome kada je bio šesti razred osnovne škole“, nadovezuje se Dragana.
„Malo da se našalim, ali mi se u kampu tako organizujemo kao da smo doživeli brodolom na pustom ostrvu, pa se na kraju udružimo i shvatimo da moramo da jedemo, da funkcionišemo zajedno, da pravimo određene sadržaje i radionice, logistiku oko šatora, drva za vatru, eventualne nadstrešnice ako počne da pada kiša.“
Sve učesnike povezuje isti sistem vrednosti, odnosno, kako kaže Mirko, druženje sa sličnim ljudima, tojest prijateljstvo, zajedničarenje i porodica i deca na prvom mestu.
Milutin se seća svojih prvih kampova i kaže da su mu najlepše uspomene vezane za pecanje, spavanje u šatoru i pre svega vreme provedeno sa ocem.
„Kampovi Prvi put s ocem traju od petka popodne do nedelje popodne, a za to vreme učesnici imaju obezbeđene sve obroke, a noćenje je u šatorima koje sami donose. Na destinaciju se dolazi svojim prevozom“, kaže Milutin.
„Izbor jela je tako osmišljen da i deca mogu da pomažu, da svaki otac može svom detetu da napravi štapić i da ono može samo da peče, recimo, kobasice. Svi budemo oko jedne vatre. Ako među učesnicima ima i muzičara, onda nastavimo druženje uz gitaru. Na spavanje idemo oko 9, posle zalaska sunca“, dodaje Mirko za Priče sa dušom.
„Doručak narednog dana je obično kačamak, uštipci ili nešto tradicionalno što retko jedemo kod kuće.“
„Zamesimo 10 kg brašna, damo deci da prave svoje uštipke u obliku žirafe, slonova i drugih životinja, a onda ih pržimo i jedemo uz naš domaći med i džem. Suština je da kad se deca potrude oko nečega, tada se sve pojede i „nema neću ili ne volim“. Za ručak često spremamo jela u kotliću, poput pasulja.“
Telefoni su dozvoljeni samo za odrasle, nema pušenja, alkohol je zabranjen, kao i slatkiši.
Dok su u šumi deca uz roditelje uče o flori i fauni, da prepoznaju stabla, upoznaju se sa pečurkama, proizvodnjom meda.
Na svakom kampu gostuje po jedan pedagog ili psiholog, koji drži tematske radionice.
Aktivnosti su razne: podizanje šatora, šetnja po planini, kupanje, veslanje, trening, „radioničarenje“, odmaranje, paljenje vatrice, „gitaričarenje“ uz vatricu, pravljenje hleba, palačinki, posmatranje zvezda, šetnja uz reku, pravljenje mosta, kućice za ptice, animiranih filmova, učenje o važnosti pčela, vode, vazduha.
„Cilj nam je da se ljudi vrate sa kampa promenjeni, da budu bolji roditelji, da se više povežu sa decom.“
„Ideja je da provedu vreme sa svojom decom i da ih bolje upoznaju, da ujedno upoznaju sebe, da podele iskustvo sa drugim roditeljima, da na primer, vide kako neki drugi otac rešava problem mobilnog telefona i slično.“
„Hroničan nedostatak očevog prisustva ne može da se leči novcem, skupim patikama, mobilnim telefonima i društvenim mrežama – ove stvari samo produbljuju problem. Nedostatak oca se leči samo na jedan način, punim očevim prisustvom u svim aspektima života porodice. Prvi i poslednji cilj svake naše akcije je biti bolji čovek da bi bio bolji roditelj“, rekao mi je Mirko Mitrović na kraju intervjua.
Više informacija o prijavama za kamp saznajte na sajtu www.prviputsocem.com Na instagramu ih nađite ovde.
Autor teksta: Nenad Blagojević; Autori fotografija: Nenad Blagojević i Dimitrije Stamenković (sve fotografije kampa); Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
Ovakve Priče sa dušom možete podržati kupovinom knjige „100 najlepših Priča sa dušom“ OVDE.
