Branislavu Banetu Krstiću, kantautoru i pevaču grupe Garavi sokak svako proleće je „motivacioni trener“ koji ga podseti da smo svi mi deo šireg ambijenta prirode i planete – zrnca prašine u kosmosu. Sa takvih ,,putovanja“ kao suvenir uvek donese zaključak da je život ipak lep i iznova se raduje nenašminkanoj srpskoj prirodi koja se budi, Dunavu, oranicama, olistaloj Fruškoj gori, pticama koje pevaju.
Proleće ga inspiriše i na pisanje pesama, a najnovije su objavljene na CD albumu Zrnce ljubavi. Sa kolegama iz grupe nedavno je beogradskoj publici u Zvezdara teatru priredio prijatan koncert uz vruće krofne na kraju nastupa. Kaže da nije stigao da ih proba jer su „planule“ za pet minuta kao i da su preko fejsbuka stigle pohvale.
– Kad biste pitali srce: „Kad pada Nova godina?“ ono bi reklo: „21. marta“. Srce to dobro zna, nije ga loše ponekad poslušati. Proleće je jedan od najboljih događaja u godini, a priroda pokaže da još uvek postoji i koliko je bitna za svakog od nas. Vraćaju se boje i optimizam u živote, a mnogima se dogodi ono najlepše – ljubav. To nije romantika, već stvarnost u našoj ne baš tako lakoj stvarnosti. Zato mi sviramo pod pokroviteljstvom proleća da ga prizovemo i najavimo – kaže Bane, koji je sa svojim kolegama već osam puta pevao na koncertima Za novo proleće.
Garavi sokak je prošle godine obeležio 25. godišnjicu grupe i to je bio jedan od povoda za objavljivanje desetog albuma. Pesmama i filozofijom slušaoce vraćaju u lepša vremena, kao da im poručuju da ne moraju tako brzo da žive i da treba da uživaju u životu.
– Život je uvek bio i biće – težak i lep. Treba imati snage i hrabrosti da se meri svojim metrom i svojim satom. Nas je ravnica naučila da se ne sme ni brzo, ni sporo, a da se mora dugo. Postoje samo svetovi u nama koje treba čuvati i za njih se boriti. To ne znači da me ne možete zateći u smogu usred saobraćajne gužve kako mileći kasnim, a žurim na neki ,,važan“ sastanak u Novom Sadu ili Beogradu – objašnjava Bane, koji kad poželi da uspori, ode u svoju oazu mira, u čardu Kraj sveta u Kovilju ili na dunavac Arkanj, uz šarane oklagijaše, štuke, karaše… Tu vreme stoji, il’ ne postoji.
– U slobodno vreme dosta radim na beleženju i snimanju kvalitetne tamburaške muzike: od Zvonka Bogdana do anonimnih narodnih umetnika. Time se bavim već desetak godina.
Bane je odrastao u Novom Sadu, gde i danas živi. Detinjstvo mu je, seća se, bilo srećno i ispunjeno igrom i ljubavlju. Studirao je na Poljoprivrednom fakultetu koji, kako kaže, nije završio, ali je mnogo toga naučio. Najvažnija pesma koju je napisao je Ko te ima, taj te nema. Otac je tri sina, najstarijem od 20, srednjem od 19 godina i najmlađem koji ima 8 meseci.
– Dvojica starijih za sada nisu pokazali interesovanje za muziku, ali su veoma talentovani. Uče, treniraju, druže se sa svojom generacijom, a kad su raspoloženi odemo na pecanje ili na Frušku goru. Ali, sad se više oni pitaju o tome nego ja.
Pitao sam Baneta da li voli da jede, pošto kažu da je to lepa navika kod rođenih Vojvođana.
– To može da bude i predrasuda, a u mom slučaju jeste. Moja ishrana zasnovana je na povrću i ribi. Umem da skuvam odličnu supu od povrća, ali to se kod nas ne računa kao specijalitet.
A o tome da li je i privatno romantičan kao u pesmama, frontmen grupe Garavi sokak skromno mi je odgovorio.
– To bi neko drugi morao da kaže. Nadam se da jesam…
P.S. Poslušajte jednu od pesama sa novog albuma Da mogu da zaboravim.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: www.garavisokak.com, privatni album