Beograđanin direktor u Guglu za Južnu Ameriku

Beograđanin Aleksandar Čiglovski (39) već deset godina živi u Santjagu, prestonici Čilea, radi u Google-u kao direktor operacija data centra za Južnu Ameriku i u braku je sa Dejzi Andreom Njankupan Čiglovski (32), iz grada Villarrica. Emotivnu vezu sa Čileankom italijansko-nemačko-indijanskog porekla ozvaničio je 2011. godine u Beogradu, pred matičarem i pred sveštenikom, u crkvi Svetog Marka. Tada su krstili stariju ćerku Katarinu, a u međuvremenu se rodila i Jelena, koja, za razliku od starije sestre, još uvek nije bila u Srbiji.

DSCN0517_450x600
Andrea radi u Lanu, prvoj avio-kompaniji u Južnoj Americi, kao instruktorka u akademiji za nove kadrove

– Obe su rođene osmog marta, Katarina u martu puni pet, a Jelena tri godine. Imamo i „nanu“ koja ih čuva dok mi radimo. Katarina priča i razume srpski, španski joj ide lakše, dok Jelena razume nešto, ali još ne priča jasno. Juče nam je došla moja majka iz Srbije kao pojačanje za popravku srpskog jezika. Kupio sam joj laptop i naučio je da koristi skype i neke druge programe, pa se tako i čujemo kad je u Srbiji. Bilo je teško da je ubedim da počne da ga koristi, ali sada je nerazdvojni deo njenog života. Jedino sam razočaran što su vremenom kontakti sa prijateljima iz Srbije postali su sve ređi, a poslednjih godina skoro nikakvi – priča mi Aleksandar i seća se kako je otišao iz Srbije.
– Kao diplomirani mašinski inženjer mislio sam da sam time završio veliki posao i da ću odmah početi da radim. Posle nekoliko godina razočaranja i nesnalaženja u sistemu, rešio sam da odem u inostranstvo. Sin mamine prijateljice i kum na Katarininom krštenju, koji je živeo u Čileu, pomogao mi je da se tamo zaposlim.

Aleksandru je bitno da ćerke budu zdrave i srećne, a sve ostalo će, kaže, rešiti usput

Porodica Čiglovski živi u stanu u San Miguelu, koji su uspeli da otkupe u poslednjih deset godina, a uskoro planiraju da kupe imanje u Batuku, gde bi voleli vikendima da uživaju u kući sa bazenom.
– Čile ima veoma prijatnu klimu, stabilnu ekonomiju i dosta mogućnosti za profesionalni razvoj. Ljudi su prijatni, zabavni i imaju veoma lep smisao za humor. Čileanci su tipični Latini – uvek spremni za igru i zabavu. Ovde nema poziranja kao u Beogradu, a kada im kažete da niste raspoloženi za igru, oni se šokiraju. Jedino na šta se teško navikavam je neodgovornost i netačnost Čileanaca. Ni česti zemljotresi nisu prijatni, ali mislim da sam se na to čak navikao. Smeta mi i dugačko radno vreme od devet sati, a pošto se dosta radi, malo vremena ostaje za druge stvari.

Na venčanju u crkvi Svetog Marka u Beogradu

Aleksandar je ranije dolazio u Beograd svake druge godine, a otkad mu je u septembru 2011. preminuo otac, nije bio u poseti Srbiji.
– Moja mama je živela kod nas dve godine, vratila se u Srbiju i sada je ponovo došla u Čile. Ocu sam barem uspeo da priuštim to zadovoljstvo da vidi svadbu svog sina jedinca. Žao mi je što nije mogao bolje da upozna Katarinu i Jelenu i da vidi da sada radim na važnoj poziciji u Googlu – iskren je.

Andrea sa Aleksandrovim roditeljima

U ovom trenutku u Čileu je leto i toplo je, ali, objašnjava mi Aleksandar, asfalt nikad nije vreo kao u Beogradu. Santjago ima pustinjsku klimu i velike varijacije temperature u toku dana, a ujutru i u toku noći, i leti može da bude hladno. Zimi temperatura retko pada ispod nule, a kiša pada nekoliko puta godišnje. Jedina mana, po Aleksandrovim rečima su, visoko UV zračenje i zemljotresi.
– Hrana je veoma dobra i drugačija od srpske. Ovde se jede dosta ribe, morskih plodova, povrća i raznog voća (chirimoya, mango) i teletina. Uspevam da, s vremena na vreme, Čileancima spremim neka naša jela – gibanicu, proju, podvarak, ćevape i rusku i pileću salatu. Oduševe se, ali ne mogu da jedu mnogo, jer se brzo zasite. Naša hrana im je teška, ali veoma ukusna. Nedostaje mi srpska hrana, jer ovde ne mogu mnogo toga da nađem.

Baka sa unukama

Pitao sam Aleksandra kako će proslaviti Božić u dalekom Čileu.
– Moja majka je mađarskog, a otac je bio rusko-srpskog porekla, tako da smo u Srbiji slavili i pravoslavni i katolički Božić i Novu godinu. Tu tradiciju održavamo i ovde. A ako dodamo i našu slavu 21. novembra proslavama nikad kraja. Tada Čileancima predstavljam srpsku kuhinju, ali nikako da ih naučim da se na slavu dolazi bez poziva. Posle toliko godina, oni ipak pozovu i najave se, za svaki slučaj – kaže Aleksandar.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatni album

1 komentar

Saša,
svaka ti čast dete na uspehu. Tako rade pametna i lepo vaspitana deca u celom svetu. Samo, nažalost, nisu dobro došla u našoj Srbiji.
Njegovi roditelji, Miša i Klara, časni i pošteni ljudi, su uložili u njega svu ljubav koju su imali i od njega stvorili velikog čoveka.
Tebi i tvojoj porodici mnogo zdravlja, sreće i uspeha žele Dinka i Dragan Lazić, komšije iz Vojvode Brane ulice u Beogradu

Ostavite odgovor