Priče sa dušom

Dogovorili se za pet sekundi i stvorili svetski BREND: Ovi Zrenjaninci ručno prave DRVENE NAOČARE

Uz izuzetke koji veruju u njihovu ideju i sa kojima divno sarađuju i šire svoj brend, osnivači najpopularnijih drvenih naočara u Srbiji kažu da je lakše otići na Mars nego ubediti optičare u našoj zemlji da je njihov proizvod kvalitetan i da stoji rame uz rame sa svetskim proizvođačima. Svesni su da se u inostranstvu više ceni bilo koji rad i da proizvod ovog tipa tamo košta i do deset puta više, ali isto tako su našli svoje mesto na ovdašnjem tržištu, ne nameravaju da napuštaju Zrenjanin, čak ni da se sele u Beograd.

Klijenti Istoka Radovanova (29) i Ilije Demeneskua (28) su ljudi koji su prepoznali ideju koju ovi momci šire već nekoliko godina i koji imaju ljubav prema unikatnim i ručno rađenim stvarima. Pray naočare nose srednjoškolci, penzioneri i sve generacije između njih, a nalaze se na licima mnogih turista koji su ih iz Srbije odneli i u Ameriku, Aziju i Afriku.

Ovi unikatni proizvodi o kojima sam rešio da napišem Priču sa dušom nastaju u Zrenjaninu, sada u pravoj modernoj radionici, a nekada u Istokovom stanu. Početak je bio brz. Kažu da im je bilo potrebno malo vremena da smisle kako će izgledati prvi par, ali mnogo meseci da ih izrade.

– Mislili smo da je to lako i da ćemo projekat završiti za nedelju dana, međutim prvi par naočara izašao je iz naše radionice tri godine kasnije – seća se Istok.

Sredinom jednog leta, pre pet godina, tragali su za sunčanim naočarima, a kako je tržište bilo preplavljeno istim brendovima pokušavali su da nađu nešto unikatno i što se ne viđa svakog dana na ulici.

– Ilijina devojka Ana dala nam je smernice da pogledamo drvene naočare u nekom web šopu. Vodio sam se mišlju da sve može da se napravi i da nema potrebe da ih poručujemo, već da ih stvorimo po našim željama. Tako su nastale Pray naočare – objašnjava Istok za Priče sa dušom.

Biznis su započela tri drugara od malih nogu – momci koji su zajedno pohađali osnovnu i srednju školu. Aleksandar je u jednom trenutku izašao iz posla, a ostali su Ilija i Istok, arhitekta i pravnik. U skladu sa svojim obrazovanjem i interesovanjima, podelili su i poslove i u zajedničkoj firmi.

– Kao arhitekta Ilija mnogo bolje razume programe i mašine za dizajniranje i isecanje, dok ja sam više u marketingu i komunikaciji sa ljudima. Neke stvari radimo zajedno: lepljenje, šmirglanje, poliranje i slično. Kad treba radimo i u trećoj smeni, tako da se ostanak u radionici i posao koji mora da se završi nikad ne dovode u pitanje – nastavlja Istok.

Pre Pray-a Istok je pokušao da pokrene svoj brend u oblasti odeće i obuće, radio je kao advokatski pripravnik, pa bio menadžer u jednom zrenjaninskom klubu, dok se Ilija isključivo bavio arhitekturom

Svaki par sastoji se od tri komponente: od drveta, para šarkica i para stakala. U početku je izrada bila mahom ručna, a sada imaju nekoliko mašina koje im pomažu u brzini i preciznosti. Ipak, još uvek čak 90 odsto procesa radi se ručno i zato je, kako su mi rekli, svaki par naočara priča za sebe. Svi materijali (drvo-furnir) stižu iz Južne Amerike, Afrike, Azije i Evrope i to sa obnovljivih plantaža.

– Ovo nam je prvo bio hobi jer smo hteli da napravimo nekoliko pari za nas i naše prijatelje. Postavili smo nekoliko fotografija online, ljudi su zapanjujuće odreagovali, a mi smo dobii prve porudžbine. Pray je praktično iz hobija prerastao u posao – prisećaju se prelomne 2015. godine.

Brend koji su stvorili promenio im je živote i to i dalje čini svakog dana, što je, kako kažu, najuzbudljiviji deo preduzetništva. Za ovih nekoliko godina upoznali su mnogo divnih i kreativnih ljudi, proputovali su Evropu u traženju materijala, stakala i novih poslovnih prilika.

Pitam ih gde su mane?

– Naša najveća mana je to što smo u Srbiji jer sa ovakvim životnim standardom teško je proizvoditi i prodavati sofisticiran i kvalitetan proizvod koji košta. To povlači i mogućnost za izlazak na inostrana tržišta, posetu sajmovima i ulaganje u marketing preko – slažu se i dodaju:

– U zemlji i u vremenu u kojem živimo ljudi su prestali da veruju u bolje sutra, a još manje u ideje i u nove proizvode. Sem podrške prijatelja ne mogu da se pohvalim da je neko verovao u nas na početku. Bilo je potrebno ostvariti neki rezultat kako bi ljudi počeli da veruju u ovu priču. Za uspešan biznis potrebni su: ideja, trud, rad, spremnost na uspone i padove (više padova nego uspona) i istrajnost. Naravno, i sreća da se kockice poklope. Evo, ovo zvuči kao kliše, ali zaista je tako. Ne mislim da je ovo što mi radimo uspešan biznis, već zdrava ideja i priča oko koje su se prijatelji okupili sa željom da naprave nešto svoje i nešto po čemu će naš grad i država biti prepoznatljiva jednog dana u svetu. Barem što se naočara i optike tiče – ispričali su mi ovi kreativci iz Banata, a na pitanje da li su i u privatnom životu originalni kao i na naočarima, Istok je prvi kroz osmeh odgovorio:

Ja se zovem Istok. Mislim da je to dovoljno.

 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Stefan Đaković za sajt Moja firma (naslovna fotografija), ostale fotografije – Pray eyewear

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: