Priče sa dušom

Trenutno sam u Daruvaru, i ubrzo krećem za Bjelovar. Jutro je, kiša neumorno pada, ali tješi me činjenica da radim ono što volim, pa nije neki veliki problem – ovako mi je mejlom na moje prvo pitanje o njegovoj trenutnoj lokaciji, odgovorio Zagrepčanin Tomislav Perko (30), bloger, pustolov i putopisac, koji će do kraja novembra posetiti 36 gradova, među kojima je i Beograd (21. novembra), gde će hiljadama svojih čitalaca preneti utiske o sedmomesečnom boravku na Novom Zelandu. Oni koji su propustili njegove tekstove na blogu o putovanju oko sveta od hiljadu dana, mogu da ih pročitaju u knjizi 1.000 dana proljeća, koju prodaje preko interneta.

Tomislav Perko Novi Zeland_1201x800

Sedam meseci kasnije, Tomislav na predavanjima Novi Zeland – Život na jugu” priča svoju novozelandsku priču, i odaje savete kako tamo može jeftino da se živi i putuje i kako naći posao i preseliti se

Za ovog momka čuo sam prošle godine, kada sam na internetu naleteo na njegov izuzetno popularan blog i nadasve interesantnu životnu priču. Tomislav je jedan od retkih mladih ljudi današnjeg vremena koji je napustio komfort zonu, odnosno dobro plaćen posao, i bez mnogo premišljanja, u 24. godini prepustio se intuiciji i emocijama, otisnuvši se na put oko sveta. Njegovo putovanje van Hrvatske počelo je u Srbiji, Bugarskoj, Turskoj, Iraku, Iranu, Pakistanu, nastavilo se preko Indije, Nepala, Malezije, Tajlanda, Australije, Kokosovih ostrva, Mauricijusa, Južnoafričke Republike, Svazilenda, Mozambika, Malavija, Tanzanije i Kenije, i posle Perua i Ekvadora, završilo se u Zagrebu.

Do sada je posetio više od 40 zemalja, tražeći smisao života na nekim od svojih putovanja, odstopirao je više od 50.000 kilometara (napisao je i Vodič za stopere), i sve to sa budžetom od pedesetak kuna dnevno (oko 800 dinara, odnosno 6,5 evra).

– Do 2008. godine bio sam broker. Radio sam od devet do pet, odijelo, kravata, i te fore. Onda je došla financijska kriza, s kojom su otišli moja karijera, novac, i lagodan život na kojeg sam bio naviknuo. I tada sam se odlučio na nesvakidašnji potez – krenuo sam putovati. Van svake logike, bez podrške obitelji, gotovo bez prebijene pare u džepu. I počeo sam pisati o tome – kaže Tomislav.

05-hitchhiking-in-Australia_1198x800

Dugo je stopirao, a nedavno je, povodom turneje, od sponzora dobio automobil, kojim će svuda da stigne na vreme i da, kako kaže, usput poveze stopere i oduži se za sve vožnje

Tomislav Perko automobil

U poslednjih šest godina, u rodnom Zagrebu proveo je ukupno godinu i po dana, a sve slobodno vreme troši na porodicu i prijatelje

Ne želeći da prihvati predrasude da je svet opasan i da nije jednostavno krenuti na dalek put, a uz savete ljudi koje je upoznao preko sajta couchsurfing.com i ugostio ih u svom domu, shvatio je da za putovanje nisu potrebni ni hrabrost, ni bogatstvo. Smanjeni troškovi transporta, smeštaja i hrane i pića na minimum, kaže Tomislav, jeftiniji su nego da živite u svom mestu.

Banglades_1067x800

Nazdravio je i sa lokalcima iz Bangladeša

Radio je na brodu u zamenu za besplatnu plovidbu, volontirao, zarađivao novac svirajući gitaru na ulici, pišući tekstove na blogu, a najviše novca – radeći na parkingu u Australiji za 20 dolara na sat, kada je za trinaest dana pokrio sve prethodne troškove za osam meseci putovanja od Hrvatske do tog dalekog kontinenta.

– Ispočetka sam putovao sam, pa su mi se, tu i tamo, priključivali neki nasumični suputnici. Zadnje dvije godine putujem s djevojkom Marijom, s kojom sam obišao Južnu Ameriku i Novi Zeland. Putovanja su jako zanimljiva, pa je očito da im se ljudi vraćaju. Vuče me znatiželja, želja za istraživanjem, i želja za učenjem – putovanja su najbolji način za naučiti nešto novo, i pogledati stvari iz druge perspektive – piše mi Tomislav, koji ne pokušava previše da planira svoj život, jer, kako kaže, planovi mogu da se izjalove.

 

Peru Macu pikcu_1200x800

Sveti grad Inka, Maču Pikču posetio je sa devojkom Marijom

– Uvijek imam neki smjer u kojem idem. Što se samih putovanja tiče, mislim da sam se nakon 5 – 6 godina umorio od konstantnog kretanja, pa sad kad razmišljam o putovanjima razmišljam o nečem malo statičnijem i smirenijem, kao što je bilo naše posljednje putovanje na Novi Zeland.

Pitao sam ga i šta su mu rekli roditelji na njegovu odluku da obiđe planetu.
– Kao i svaki roditelji, bilo ih je strah – nisu htjeli da im dijete stopira po svijetu, samo. Ali, kako su godine prolazile, kako sam im se svakodnevno javljao, i kad su vidjeli da me mnogo ljudi prati, postali su mi najveća podrška.

1000 dana proljecaObilazeći svet i upoznajući se sa ljudima i kulturama naučio je više stvari: da ne veruje medijima, da planetu Zemlju treba čuvati, da su predrasude nevažne, da su svi ljudi na svetu u suštini isti, ali i shvatio da, koliko god da su avanturistička i zanimljiva, putovanja daju veliku šansu da budete usamljeni, gladni i bolesni. Ipak, ako volite da putujete, poručuje Tomislav Perko, treba da zaboravite na sve svoje strahove i jednostavno krenete.

Pitao sam ga i za koju cenu bi se vratio u kancelariju. Tomislav mi je rekao da ona postoji, ali da ga nikakva para tamo ne bi zadržala duže od nekoliko meseci.

 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Foto: Arhiva fotografija sa sajta www.tomislavperko.com

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: