Iznajmite baštu na selu, a oni vam donesu povrće na adresu: Zelena ideja tima iz Srbije pobednik regionalnog takmičenja u Solunu

Svega četiri meseca nakon što su na desetom nacionalnom Forumu za zelene ideje u Beogradu, u organizaciji Trag fondacije, osvojili jedno od tri priznanja za preduzetničku ideju zasnovanu na održivom razvoju i bespovratno dobili 5.000 dolara, tim solidarnog preduzeća Organela doneo je još jednu nagradu u Valjevsku Kamenicu.

U Solunu, na regionalnom takmičenju „Zelene ideje Balkana“, njihov projekat „Bašta može svašta“ jedini je iz Srbije nagrađen sa dodatnih 10.000 dolara, koje će Organela uložiti u kupovinu novih mašina za preradu povrća i voća.  

Organela je nastala 2018. godine po ideji mladog inženjera voćarstva i vinogradarstva Pavla Đorđevića (31), kada je nakon dve godine traganja za zemljom pronašao imanje u Valjevskoj Kamenici i to u trenutku kada je oglas već bio istekao.

Ovaj rođeni Vračarac odmah je kupio plac, renovirao postojeću kuću i upustio se u ostvarenje svojih snova – da radi na selu i da se bavi organskom poljoprivredom.

U međuvremenu su mu se pridružile brojne kolege, među prvima Miloš Jović (30), sa kojim je studirao na Poljoprivrednom fakultetu, takođe inženjer voćarstva i vinogradarstva, koji sada živi sa suprugom i sinom nedaleko od Organelinog imanja, a nešto kasnije i Teodora Tasić Jevtić (29), inženjer arhitekture.

Među najnovijim saradnicima su i Marijana Damjanac (26) iz Zemuna, koju jedan ispit deli od diplome Poljoprivrednog fakulteta i Ljiljana Tomašević iz Valjevske Kamenice, koja će raditi na samom imanju.

Servis za uslužno uzgajanje hrane jedna je od njihovih inovativnih zelenih ideja koju su predstavili žiriju, prvo u Beogradu, a onda i u Solunu.

„Mi za naše mušterije gajimo povrće i određene biljke koje oni žele, sadimo ih, zalivamo i brinemo o njima dok ne stignu plodovi, a onda ih isporučujemo na kućnu adresu. Svaki klijent može da odabere željenu sortu, recimo paradajz jabučar, šljivar ili volovsko srce i mi to seme onda nabavljamo i, ukoliko se nalazi u zvaničnoj prodaji, uvodimo ga u proizvodnju. Nudimo i biljke kojih nema uvek na pijaci kao što su: potočarka, kopriva, maslačak“, objašnjava Pavle za Priče sa dušom.   

To u praksi izgleda ovako:

– jedna porodica iz grada iznajmljuje određenu površinu zemlje u selu kod Valjeva;

– sa Organelinim timom se dogovaraju oko toga šta bi želeli da imaju od povrća;

– nakon toga sledi setva i uslužno uzgajanje.

Najčešće se bira po jedan ar površine, ili manje, zavisno od kultura koje se sade.

Zakupci u svakom trenutku mogu da se informišu šta se dešava, na primer, sa njihovim krastavcima, zelenom salatom, tikvicama, lukom, krompirom i drugim povrćem, kao i da svrate na imanje ukoliko žele da učestvuju u sezonskim radovima.

Svaki klijent dobija tablicu na kojoj piše naziv tog dela bašte: prezime porodice, imena članova i slično.  

„Naš posao je da vodimo računa o samoj bašti i veoma nam je važno da sve bude transparentno. Kod nas je sve lako proverljivo. U organskoj proizvodnji je neophodno da budete sertifikovani, ali i da imate poverenje sa kupcima. Ono se stiče kada ljudima otvorite vrata da mogu da dođu kad požele u tu baštu, čak i da rade sa nama ako žele“, kaže Pavle i dodaje da se plodovi isporučuju jednom nedeljno na adrese u Valjevu i Beogradu, onim redom kako šta sazreva.

Prednost prilikom iznajmljivanja placa imaju stalni kupci zahvaljujući kojima Organela opstaje sve ove godine.

„Samim tim što klijenti taj zakup bašte plate unapred, oni dobijaju povoljniju cenu organske hrane od one u slobodnoj prodaji.“

„Mi na taj način kao mala firma imamo siguran priliv sredstava, ujedno se izbegavaju preprodavci, a hrana dolazi do kupaca direktno sa farme. Povrće se ujutru bere u Kamenici, a već popodne je u stanovima u Beogradu. Nema propadanja hrane, već ono što je ubrano to se isporučuje“, pojasnila je Teodora.

Organela se bavi i proizvodnjom i preradom organskog voća i povrća, sa posebnim ciljem da organska hrana bude besplatno dostupna deci koja se leče od malignih bolesti.

Ovo solidarno preduzeće već godinu dana podržava rad udruženja „Bašta može svašta“, a organsko povrće uzgajano na posebnih 50 ari doniraju deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima koji borave u NURDOR roditeljskim kućama.   

„Za taj koncept besplatne hrane koju doniramo deci u NURDOR-u veoma nam je bitan privatni sektor, odnosno firme koje doniraju novac i koje šalju svoje zaposlene da volontiraju kod nas u bašti. Sve to zaista lepo funkcioniše još od leta 2021. godine.“

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR vodi pet roditeljskih kuća u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, u kojima borave deca koja su na lečenju. To su porodice koje ne žive u ova tri grada i kojima NURDOR omogućava besplatan boravak da ne bi plaćali smeštaj.

Preko „Bašte” deca i roditelji dobijaju sveže povrće ili ga koriste u pripremi jela. Reč je o krompiru, šargarepi, celeru, cvekli, brokoliju i drugom zelenišu i kulturama koje su neophodne za zdravu ishranu tokom lečenja.

Program Zelene ideje usmeren je ka podršci udruženim građanima u razvoju zelenih preduzetničkih ideja u Srbiji.

To su inovativne ideje u kojima se primenjuju tehnologije i znanja poslovnog sektora za organizovanje i zajedničko rešavanje društvenih problema, oslanjajući se na resurse iz zajednice i štiteći životnu sredinu u funkciji održivog razvoja.

„Kad smo došli na nacionalno takmičenje bili smo oduševljeni brojem kvalitenih ljudi koje smo sreli na jednom mestu. Zaista mogu reći da se stvorila jedna mala porodica ljudi koji podržavaju Zelene ideje. U Beogradu smo verovali u naš koncept i bez treme pred žirijem bili smo izuzetno sigurni u sebe. Tako je bilo i na regionalnom takmičenju u Solunu. Novac koji smo dobili uložićemo u kupovinu mašina koje će nam pomoći u preradi našeg organskog voća i povrća, a samim tim to će otvoriti i mogućnost za nova radna mesta kod nas u Valjevskoj Kamenici“, rekao je Pavle na kraju Priče sa dušom.

Više o projektu Zelene ideje pronađite ovde.

Sajt Organele je na ovom linku.

Autor teksta: Nenad Blagojević; Autori fotografija: Emilija Jovanović, Nenad Blagojević, Egzona Aruqaj; Napomena: Tekst i fotografije je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com i potpis autora fotografija. Članak sadrži sponzorisane linkove.