Od ajvara napravili posao, godišnje napune 10.000 tegli, a iz Velike Plane ih razvoze kombijem do Soluna i Beča 

Samo prošle godine u svesci u kojoj Slavica Radić (72) zapisuje porudžbine za ajvar bilo je oko 600 brojeva telefona iz Srbije, Slovenije, Austrije, Švajcarske i Grčke, i to ne računajući mušterije koje reše da dođu u Veliku Planu i direktno u proizvodnji porodice Radić kupe zimnicu. 

Poljoprivredno gazdinstvo Radić lider je u Pomoravlju u proizvodnji ajvara, a i šire.

Godišnje proizvedu oko 10.000 tegli ajvara, džemova i slatkog, a sve prodaju preko interneta i na njihovom pragu u centru Velike Plane.

„Recept od vajkada“ koji koriste u spravljanju čuvenog specijaliteta dolazi iz sela Sikirica kod Paraćina, a koji je od svoje bake Pole doneo Slavičin pokojni suprug Tomislav, poznatiji kao Jupi.  

Svaka tegla ajvara Radić pravi se tri dana.

Paprike iz pomoravskih sela prvo peku na plotnama nekoliko šporeta smederevaca, zatim ih tako vruće ostave da prenoće u kesama, sutradan ih ljušte i prebacuju u propusne džačiće, a kad se ocede tokom druge noći, sutradan sledi mlevenje, upržavanje u šerpi i pasterizacija u tegle. 

„Trudimo se da svaka tegla ima ujednačen kvalitet, ali to često ne zavisi uvek od nas, nego na prvom mestu od paprike. Ove godine je ambalaža duplo poskupela, paprika nešto manje, pa smo bili prinuđeni da podignemo cene.“

„Sada teglu prodajemo po 650 dinara, imamo minimalnu zaradu, i nadamo se da ćemo tu cenu održati do kraja sezone.“

„Važno nam je mišljenje i poverenje kupaca kao i podatak da nam se stare mušterije svake godine vraćaju, a nove redovno dolaze“, otkriva Slavica.  

Deo tima porodice Radić sa urednikom Priča sa dušom Nenadom Blagojevićem.

Položaj Velike Plane je idealan za kupce koji dolaze automobilom jer se nalazi pored auto-puta, 90 km od Beograda, pa neretko Beograđani i Novosađani koji idu ka jugu svrate kod Slavice na čašicu razgovora, a bogami i na doručak.

Ko želi da ruča u ponudi su: domaća supa sa knedlama, pohovana piletina ili punjena paprika i restovan krompir kao prilog.

„Vikendom imamo akciju da oni koji dođu kod nas po ajvar dobiju domaći doručak sa kajmakom, prženim jajima, slaninom i ajvarom. Onima koji nisu u mogućnosti da dođu, moj sin Vladimir organizuje dostavu našim kombijem na nekoliko mesta u Beogradu (Sava centar, Konjarnik) ili direktno na adresu, a u poslednje vreme radimo i dostavu u Kostolcu, Novom Sadu, Smederevu, Kragujevcu, Mladenovcu i Požarevcu, odakle nam trenutno stiže najviše porudžbina“, rekla je Slavica za Priče sa dušom i dodala da su u timu i snaja Ana, koja vodi društvene mreže na stranicama Ajvar Radić i unuke Mina, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka i Iva, učenica i državna prvakinja u gimnastici. 

Ovako sam doručkovao kod Radića / Sve umetničke radove od drveta na imanju porodice Radić, uključujući i dekorisane činije za ajvar, napravio je njihov prijatelj i saradnik Aleksandar Stojković Mura.

Kombi smo brendirali pre dve godine i sada nas ljudi zaista prepoznaju po živopisnim slikama koje su na njemu, a vozimo ga naš saradnik Aleksandar Stojković Mura i ja. Zanimljivo je da sam nedavno u Solun odvezao oko 100 tegli načelniku ginekologije u tamošnjem Kliničkom centru. Pored njega, iz Grčke naručuju i  profesori sa fakulteta, Grci koji su svojevremeno studirali u Beogradu“, otkriva Vladimir Radić (44). 

Tri generacije Radića: Vladimir, Iva i Slavica

„Vlada vozi ajvar i u Beč, dok u Monpelje, gde živi moja ćerka i Vladina sestra Ivana, tegle šaljemo autobusom. Baš ovih dana jedna od tih tegli iz Monpeljea je sa Ivaninim drugarom otputovala na tlo Afrike, u Ganu„, dodala je Slavica.

„Švajcarci nam često naručuju, a naš ajvar uzima i srpski vojni ataše u Briselu“

Radići su pre više od 15 godina počeli sa desetak tegli, a sada je taj broj stigao do više hiljada.

Ajvar, slatko, džemove, sokove i drugu zimnicu svake godine smeste u skoro 10.000 tegli i flaša.

„Ljudi najviše uzimaju ajvar (blagi i ljuti), džem od kajsije i džem od šipurka, a sve su traženiji pekmezi bez dodatog šećera. Otprilike prodamo desetak tegli jednoj porodici, to je neki prosek za godinu dana. Od inostranih turista koji kupuju kod nas na imanju najbrojniji su Slovenci. Oni uvek dolaze autobusom i vole da ponesu jestive suvenire – zimnicu iz Srbije“, objašnjava Slavica.

Jagoda, višnja, bela trešnja, kajsija, borovnica samo su neke vrste voća koje se prerađuju kod Radića u Velikoj Plani.

A kako je sve počelo? Slavica se jednom prilikom na Autokomandi slučajno srela sa drugaricom koja je u Beogradu držala knjigovodstvenu agenciju i poklonila joj domaće slatko od kajsija.

Na nagovor supruga sledeći put joj je donela nekoliko tegli ajvara na probu, klijenti u čekaonici ubrzo su, nakon degustacije, počeli da se raspituju uz neizbežno pitanje: „Da li biste mogli da napravite još ajvara i za nas?“

„U toku prve sezone naručeno nam je oko 100 tegli, a svake naredne se taj broj povećavao. Sada, posle 14 godina stigli smo do 10.000. U početku smo sve radili sami, a već više godina imamo stalan tim od nekoliko žena koje peku papriku, ljušte je, cede i melju“, iskrena je Slavica.

Sa džemovima kreću u maju, a sezonu završavaju u decembru. Stalni klijenti se upisuju na spisak rezervacija početkom proleća.

Osim zadovoljstva kupaca i činjenice da mogu da žive od svog rada, Radićima prodaja ajvara dosta znači i u smislu podrške njihovoj unuci i ćerki Ivi (13), prvakinji Srbije u gimnastici u kadetskoj kategoriji.   

„Iva svakog dana ide na trening u Kostolac i nakon tri sata vežbanja u Gimnastičarskom klubu Partizan vraća se nazad da bi stigla u školu u Velikoj Plani. Iako dobija nekoliko stipendija, to nije dovoljno za sve troškove za njeno sportsko angažovanje, pa nam prihodi od ajvara u tom pogledu dosta znače. U martu 2023. godine napuniće 14 godina i postaće juniorka, što znači da će moći da ide na evropska i svetska takmičenja“, kaže Ivin tata Vladimir.

Iva sa bakom i tatom: Slikanje smo obavili u toku sat vremena pauze, od dolaska sa treninga, a pre polaska u školu.

„Pre neki dan je biologiju učila u kolima od Plane do Kostolca i nazad i dobila peticu. Nastavnici imaju razumevanja za njena odsustva, a na državnom prvenstvu osnovnih škola donela je školi i medalju. Mislim da je prva učenica u istoriji Osnovne škole „Sveti Sava“ koja se bavi gimnastikom, odnosno koja je donela našoj školi medalju. Svi joj pomažemo koliko možemo, i drugi baba i deda, a posebno tetka iz Francuske“, rekla je Slavica.  

Na pitanje da li ima drugih gazdinstava i preduzetnika koji bi želeli da im Radići prenesu iskustva i recept za uspeh, sagovornici Priča sa dušom kažu da, zbog toga što nije reč o lakom poslu, većina zainteresovanih ipak bira da kupi gotov proizvod.

I Priče sa dušom su se oprobale u spremanju ajvara.

„Za originalan recept koji godinama imamo retko ko pita. U poslednje vreme se dešava da ljudi sa sela koji mogu da naprave ajvar ipak uzimaju naš. Kada smo nedavno bili na televiziji Plana, šest novih kupaca smo dobili iz okolnih sela“, kaže Vlada i dodaje da iako svake godine tokom zime ostave nekoliko stotina tegli „na lageru“ u najhladnijim danima ipak sve „plane“.

„Prošle godine smo ostavili sa strane 600 tegli i sve se prodalo. Ove godine su nam mušterije prvi put tražile ajvar u maju i u junu. Zbog toga ćemo praviti nove ture dokle god bude bilo interesovanja, a to je najverovatnije skoro do Nove godine“, rekli su Radići na kraju njihove Priče sa dušom.

O ajvaru Radić saznajte više na njihovom SAJTU, ili na fejsbuk i instagram stranici. Narudžbine primaju i telefonom preko broja 064/1090089.

Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević – Blagojević media doo; Napomena: Tekst i fotografije je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com i potpis autora fotografija. Članak sadrži sponzorisane linkove.

1 komentar

Ostavite odgovor