Dobar znak da dolazim u regiju koja je turistički sve popularnija, ali i da je reč o vrhunskim profesionalcima bio je video-snimak parkinga i smeštaja, u kojem ću odsesti, a koji mi je vlasnik konaka Čuvarkuća Željko Matić iz Tršića telefonom poslao dan pre dolaska.
Ovo je bila divna prilika da napokon posetim taj objekat o kojem mi je jedna čitateljka pisala još 2019. godine rekavši da je reč o mestu koje ima dušu, sa kafeom koji je opremljen u modernom etno-duhu i sa vlasnikom koji goste dočekuje sa kutlačom rakije!
I tu, odmah pored javnog parkinga i prodavnice, počelo je moje upoznavanje sa petrovdanskim običajima, lilanjem i svim onim zanimljivostima koje ovaj deo Srbije čine jedinstvenim svakog leta.
Tačnije, oko 12. jula kada Loznica, Tršić i Banja Koviljača postaju deo sve popularnijeg festivala LilaLo.
1. LIKER OD PETROVAČE
Željko iz Čuvarkuće dočekao me je sa čašicom domaćeg likera od jabuke petrovače, jabuke koja ima izuzetnu simboliku u Tršiću i okolini i sa kojom se, kako sam čuo, svakog 12. jula, na Petrovdan, narod prekrsti držeći je u ruci.
Reč je o srpskoj, autohtonoj sorti koju su nekada imali skoro svako seosko dvorište ili voćnjak.
Ona sazreva krajem juna, a bere se sredinom jula, baš oko Petrovdana. Petrovače su u Tršiću deljene posetiocima sa specijalno dizajniranom nalepnicom koja je ukazivala da smo stigli na pravo mesto – na festival LilaLo.
2. FESTIVAL LILALO
To je jedan od retkih festivala u Srbiji na kojem su programi svedeni, napravljeni za više ciljnih grupa i zaista u evropskom stilu.
Ako vam kažem da sam za prostorije Turističke organizacije grada Loznice, njihove štampane vodiče na više jezika, suvenire i pristup turizmu više puta rekao da me podsećaju na način rada u francuskim turističkim organizacijama, onda možete zamisliti kako je tek dizajniran jedan ovakav festival.
Kad se u Loznici kaže da je LilaLo namenjen mladima, onda je to tamo zaista tako kroz: programe za decu (LilaLo uživaonica, dečja scena, predstava Čudna šuma, LilaLo promenada…), za ljubitelje umetnosti (izložbe Opstanak i Tice zelenike, performansi, koncerti ozbiljne muzike), popularne muzike (večernji nastupi Konstrakte i Zemlje gruva, Amire Medunjanin i Rok simfonije) i folklora i plesa (Velika plesna žurka, Smotra folklora Sastanak, takmičenje Kolo za dukat).
Ovaj festival je za one koji dosta putuju po manifestacijama u Srbiji i koji znaju koliko se često kod nas sve svodi na sličan koncept zaista jedna vrsta „odmora“ od šatora i vašarske atmosfere.
Stoga, šesti LilaLo sa svim svojim osobenostima i neobičnim senzibilitetom čekaće vas u Loznici, Tršiću i Banji Koviljači naredne 2023. godine.
3. PUSTOVANJE VUNE
Pustovanje vune je tradicija u ovom kraju, a neretko ćete na štandovima pronaći gotove proizvode izrađene u toj tehnici ručnog rada.
Kako smo saznali, za papuče ovog tipa potrebno je šest sati rada.
Članice Udruženja poslovnih žena Kreativna vizija i Udruženja žena Mina Karadžić pokazale su nam kako izgleda mokro pustovanje vune i otkrile da se u svakoj papuči nalazi po četiri sloja vune, da je za par papuča potrebno šest sati rada i da koštaju oko 4.000 dinara.
Direktorka TO grada Loznice Snežana Perić i osnivačica Kreativne vizije rekla je da je u saradnji sa Etno-mrežom organizovano više radionica za žene iz lozničkog kraja (Kreativna vizija, Mina Karadžić, Kalina i Riznica) i da se svake godine u Tršiću organizuje kolonija pustovanja.
4. ČUVENO LILANJE
Čak i da ste lile do dolaska u Loznicu, kao ja na primer, videli samo u vidu suvenira ili na filmu, ne brinite, ljubazni domaćini će vam sve potanko objasniti kako biste što lakše savladali tehniku lilanja.
Lile se prave od kore divlje trešnje, koja se prvo osuši, a zatim žicom zakači za štap.
Nakon toga ih palite u vatri, koja je u sredini, a vi sa ostalim učesnicima lilanja oko nje.
Od tri osobe sam na licu mesta dobio suštinske savete kako se šta radi prošavši „malu školu lilanja“.
Nepisana pravila koja deca iz Loznice, Krupnja i ostalih gradova ovog kraja uče još od detinjstva su:
- kad zapalite lile, potrebno ih je vrteti u krug kako bi vatra i sam doživljaj duže trajali i da biste dobili vizuelno-scenski efekat kao sa slike;
- ako ih ne pomerate brže će izgoreti;
- ne plašite se za dršku, ona se neće zapaliti dok je držite u rukama jer nije suva kao lila.
5. PRVA KAFA U PROMAJI
U svakom gradu volim da kupim domaću kafu i ponesem je u Beograd kao suvenir (u Loznici je to bila kafa Sale), a nezaobilazan ritual ispijanja domaće kafe u lokalnom restoranu uvek je u vrhu prioriteta Priča sa dušom.
U Promaji, čuvenom restoranu u centru Tršića svakog jutra pre doručka ispijao sam kafu spremljenu u džezvi, sa ratlukom, naravno, uz jutarnje kratke pričice sa konobarom. La vie est belle!
6. RUČAK U AZBUCI
Od A do Š, etno-kompleks Azbuka ima sve što vam treba za odmor: smeštaj u 6 drvenih kućica (u svakoj mogu spavati do 4 osobe), lep pogled na brda, bazen i dva restorana sa domaćim jelima i kolačima u kojima se nudi „bukvar hrane“.
Domaćini su za izgradnju koristili staru vojvođansku ciglu i biber-crep, a Azbuku su smestili u Tršiću, na 7 km od Loznice.
Program za decu je posebno istaknut, a mališani mogu da se upoznaju sa stadom ovaca romanovski, sa ovnom Dobrišom, kao i da jašu lipicanere Lelu i Manga i ponije Anu, Mazu i Baću. Više informacija o Azbuci nađite ovde.
7. IZLOŽBE I KONCERTI
Loznica ima bogat kulturni život, pa su izložbe, promocije knjiga, performansi i koncerti svakodnevica ovog grada.
Čak i ako ne dođete u julu na LilaLo ovde ćete tokom cele godine imati šta da čujete.
U junu je, na primer, bila Marija Šerifović, a na festivalu LilaLo u Tršiću nastupile su, između ostalih, i Amira Medunjanin i Ana Đurić Konstakta sa grupom Zemlja gruva.
8. ISTORIJSKI PREDAH
Bez obzira na to što ste Tršić posetili kao đak na školskoj ekskurziji, ovom mestu se treba više puta vratiti.
Kompleks predstavlja muzej na otvorenom i ima posebnu kulturnu i turističku vrednost.
Tu su: Vukova spomen kuća, Muzej jezika i pisma, Gostinska kuća, Galerija, Kuća pisaca, Crkva brvnara i mnogi drugi važni istorijski objekti. Otvoren prostor, livade za decu i mir koji vlada u ovoj pešačkoj zoni idealni su za boravak porodica sa mališanima.
Vest koja je stigla nekoliko dana pre festivala je da su Tršić i sela Ždrelo i Bela Voda izabrana na konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i da će predstavljati Srbiju na Konkursu za Najbolje turističko selo koji organizuje Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija (UNWTO).
Pored Tršića, predlažemo i izlet do Gučeva, gde se nalazi spomen-kosturnica, a odakle se kao na dlanu vide Srbija i Bosna i Hercegovina, ali i Drina, sa svojim upečatljivim mestima, koja zaslužuju posebnu Priču sa dušom.
9. BRKAJLIJE NA DELU
I ove godine je na takmičenju Brkovi po Vuku u sklopu festivala LilaLo bilo više pobednika.
Najmlađi među njima, Milan Petrović (23), student Rudarsko-geološkog fakulteta, brkove nosi duže od godinu dana, a kako nam je rekao, sa zaostavštinom Vuka Stefanovića Karadžića upoznat je od detinjstva, jer je dosta vremena kao dečak provodio baš u Tršiću.
Priznanja su dobili i Milenko, Nenad, Milutin, Ivica, Slobodan koji su došli iz više gradova Srbije, od Novog Sada do Čačka. O prošlogodišnjoj atmosferi pročitajte ovde.
10. BUKETI OD SAPUNA
Na bazaru domaćih proizvoda u parku Banje Koviljače zapazio sam štand Soft touch-a, odnosno mirisne ikebane od sapuna koje pravi mladi bračni par, Simonida Milić, magistar farmacije i Saša Milić, turistički tehničar.
„Kada naiđu na naš štand, ljudi se prvo pitaju da li je to veštačko cveće, pa se iznenade kada čuju da je reč o sapunu.“
Ideja je nastala dok je Simonida čekala na pripravnički staž po diplomiranju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.
Majka joj je stalno pričala kako bi volela da joj napravi mirisne sapune kakve su donosili svake godine sa letovanja.
„Spojila sam lepo i korisno i napravila prvo klasične sapune, neobičnih oblika, a onda ikebane“, rekla je Simonida u telefonskom razgovoru za Priče sa dušom, pošto je na dan naše posete morala ranije da ode kući.
Simonida izrađuje glicerinske sapune za ikebane, sa dodatkom biljnih i etarskih ulja, a Saša ih prodaje.
„Ikebane prodajemo na štandu Turističke organizacije Loznice u Banji Koviljači i preko našeg instagram profila. Ljudima se dopalo to što radimo, kupuju kao poklon dragim osobama. To je cveće koje ne vene“, rekli su Milići. Još slika pogledajte na njihovom instagram profilu.
Prethodnu Priču sa dušom o Loznici i destinacijama koje sam tada otkrio pronađite ovde, a tekst o Banji Koviljači na ovom linku.
Autor: Nenad Blagojević; Fotografije: Nenad Blagojević i TOG Loznice; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com. Članak sadrži sponzorisane linkove. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.
