Punih deset godina Mirjana Milinković (35) čekala je na posao iz snova, a jedino što ju je kočilo bile su obaveze u Beogradu zbog kojih nije mogla da ode kod svoje sestre Jelene koja je uveliko radila na brodu. Napokon, Mira se otisnula put okeana, provela odmor na luksuznom kruzeru i sasvim slučajno dobila ponudu da počne da radi za američku kompaniju koja proizvodi i prodaje luksuzni, skupoceni nakit.
Kada je vlasnik firme u njenoj biografiji pročitao da je u Srbiji radila za čuveni modni brend visoke mode Burberry, nije dugo razmišljao da je pozove. Posle osam meseci od susreta, Mirjana je dobila imejl i ponudu za razgovor preko skajpa. Prošavši sve kastinge, spakovala se i otišla u Ameriku. Poslednjih godinu i po dana ova Beograđanka uživa u poslu koji voli i zahvalna je što u isto vreme ima i novac i zadovoljstvo, i što zarađuje neuporedivo više nego da je ostala u svojoj otadžbini.
– Koliko god da u Srbiji nisam bila dovoljno plaćena, zahvalna sam jer su mi to znanje i iskustvo doprineli da dođem do ovog posla. Sada radim na procenat tako da za zaradu nema ograničenja – sama svojim zalaganjem određujem platu – priča mi Mirjana na Kanarevom brdu, gde provodi odmor od dva i po meseca. Kaže da upravo zarada po učinku odbija njene prijatelje i poznanike sa Balkana da krenu istim putem.
– Ljudi se uplaše kad im kažem da nemam garantovanu platu na kraju meseca, osim onoga što sama prodam. Malo je onih koji bi to radili – iskrena je.
Skupoceni nakit koji Mirjana nudi putnicima na kruzerima na kojima se u jednom trenutku odmara i po nekoliko hiljada ljudi, proizvodi jedna američka kompanija, a ti unikatni komadi mogu se kupiti isključivo na brodovima.
– Reč je o ogrlicama, narukvicama i drugim komadima nakita od dragog kamenja, odnosno o dijamantima, safirima, rubinima i svim tim divnim primercima koje uglavnom vole žene. One su najverniji kupci – ima dosta kolekcionara, ali i onih koji kupovinom ulažu u svoje bogatstvo. Posebno im je zanimljiv zultanit – specijalni redak kamen iz Turske, za koji imamo ekskluzivno pravo prodaje.
Prvi brod na kojem je radila krenuo je iz Panamskog kanala i to putovanje je trajalo dve nedelje. Nakon toga je napravila pauzu i nastavila iz Majamija, gde se nalazi sedište firme. Florida, Bahami, Meksiko, Australija, Sent Tomas, Sent Martin, Barbados, Jamajka i Martinik neke su od egzotičnih i luksuznih destinacija na kojima je bila zahvaljujući ovom poslu.
– Jednom sam se čak srela sa svojom sestrom jer su nam brodovi u isto vreme uplovili u Sent Tomas na Američkim devičanskim ostrvima – seća se.
Dok je na putu, ona živi u privatnoj kabini, a kruzere mi opisuje kao male gradove na vodi. Svaki brod ima svoju televiziju preko koje turisti prate dešavanja, a tu su i bazeni, bioskopi, pozorište, koncerti, žurke na palubi. Na brodu se radi svakog dana, osim kada uplove u luku. Tada Mirjana kao i ostali turisti ima pravo na odmor, koji koristi za obilazak plaža i gradića u kojima prave pauzu. Često ode i na ekskurzije.
Njeni kupci najčešće su dobrostojeći Amerikanci, koji očekuju da im na profesionalan, ali zabavan način predstavi ponudu tog ekskluzivnog nakita.
– Važno im je da ste zanimljiva osoba i ako ostvarite lep razgovor spremni su da kupe i više nego što su planirali. Lični utisak koji prodavac ostavi ponekad je bitniji od nakita – priča mi ova iskusna draguljarka.
Dok se predstavlja svojim mušterijama Mirjana obavezno naglasi da dolazi iz Srbije i napravi šalu u vezi sa Sibirom, s obzirom na sličan izgovor obe reči na engleskom jeziku.
– Mnogi su posetili bivšu Jugoslaviju i pitaju kako se danas kod nas živi. Moj nastup je uvek neposredan i iskren, trudim se da budem otvorena i da se pokažem kao čovek, a ne samo kao prodavac. Nije mi važno da pošto – poto prodam nakit, već da se kupcu zaista dopadne ono što je izabrao. Mislim da je to ključ mog uspeha – objasnila mi je.
Iz Beograda joj, priznaje, nedostaju majka, prijatelji, kafanska atmosfera i balkanski način druženja i uživanja u životu.
– U Srbiji sa prijateljima umemo da komuniciramo kao porodica, a toga nema na brodu i taj deo nostalgije vuče me nazad. Sve ostalo imam, tako da sam svesna kompromisa koji pravim. Mami je bilo teško kad sam odlazila, ali je jednom sestri i meni rekla „da joj je bolje da nas vidi na kratko, a da smo srećne, nego da nas stalno gleda u Srbiji, a da patimo“ – ispričala mi je Mirjana u Priči sa dušom, pred povratak na kruzer.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: privatni album
