On pokreće mlade u Pirotu: Seoski kampovi koji se pamte

Svestan da je situacija u Pirotu takva da je jedina šansa za zaposlenje kreiranje sopstvenog posla ili fizički rad u fabrici, u potrazi za ostvarenjem svog sna na kojem radi sa svojim kolegama, Nemanja Živković (31) posvetio se projektima u organizaciji Pirot E Publika, čiji je predsednik. Jedan od ciljeva njenih članova je razvoj urbane kulture i podizanje svesti o problemima u društvu, sa vizijom o kreiranju kreativnog prostora za mlade u Pirotu i šire, i naglaskom na neformalno obrazovanje.

U poslednje četiri godine organizovali su više festivala, kampova, seminara. Na prvom festivalu bilo je 400 gostiju, a na kampovima na Staroj planini i do 200 učesnika sa svih strana: od Amerike i Australije, do Brazila, Azerbejdžana i evropskih zemalja. Najsvežiji projekat je Internacionalni kamp u selu Strelac kraj Babušnice koji su realizovali sa udruženjem Pogled sa juga iz Babušnice i osnovnom školom Dobrinka Bogdanović.

– U mestima poput Pirota mali je broj mladih koji su stvarno aktivni. U okviru programa Mladi su zakon realizujemo dva projekta, jedan preko udruženja, a jedan preko neformalne grupe PEPovci, koju vodi mlada aktivistkinja Marija Dimitrijević. Oba projekta zahtevaju učešće osnovaca i srednjoškolaca. Zakazali smo prezentaciju u jednoj osnovnoj školi, međutim niko se nije pojavio, ni deca, ni nastavnici. Ne možemo mlade vući za ruku i na silu ih terati da se uključe. Oni moraju sami da odluče. Imamo neaktivnost, pasivnost i neodgovornost mladih s jedne, i pregršt šansi, s druge strane. To nam nosi ovo vreme. Na sreću, najmlađi aktivisti uspeli su da nađu učesnike, pa je realizacija u toku – priča mi.

Nemanja je rođen u Pirotu, gde je i odrastao i gde danas živi. Studirao je marketing na Ekonomskom fakultetu u Nišu i stekao bogato iskustvo i znanje kroz neformalno obrazovanje i rad u civilnom sektoru, sa fokusom na omladinski rad, što kao trener, što kao organizator. Sebe smatra, pre svega, aktivistom i omladinskim radnikom, a aktivan je u PR sektoru i kao bloger.

– U početku, želja mi je bila da mladima približim šanse i mogućnosti koje nisam imao u vreme dok sam bio srednjoškolac, a to su putovanja i neformalno obrazovanje. Uvek me je motivisala nepravda. Svakodnevica u kojoj se mnogo toga radi na način na koji se ne treba raditi, gura me napred. Ne može svako da radi sa mladima i ne može svako da radi sve. Ali, izgleda da oni koji raspolažu novcem ne misle tako, već je članska karta političke partije uslov za sve. Drugi odgovor na pitanje zašto nisam otišao iz Pirota je taj da nisam nikad dobio dobru poslovnu ponudu – iskren je Nemanja.

Pitao sam ga i koji su najveći problemi mladih u Pirotu i okolini, a koje su prednosti života u jugoistočnoj Srbiji.
– Apatija je najveći problem mladih, ne samo u Pirotu, već u Srbiji. Teško je biti aktivista i angažovati se volonterski u Srbiji danas jer, kad nema posla i finansijske sigurnosti, nije lako misliti na volontiranje. Ali, istovremeno ja to ne mogu da shvatim. Kako će se promeniti stvari ako ljudi, a pre svega mladi, nisu aktivni? Oni moraju da shvate da sami mogu da menjaju svet, a mi smo tu da im pomognemo. Pirot je poslednjih godina postao jedan od pet najlepših gradova u Srbiji. Okružen je neverovatnom prirodom koja ga čini posebnim, a Stara planina nam je nadohvat ruke. Svi znaju viceve o škrtim Piroćancima, ali svako ko je došao u Pirot video je da sve priče padaju u vodu, kada osete naše gostoprimstvo. Možda nemamo posla, ali nam je priroda neopisiva. Još kad bi se od toga živelo? – pitaju se mnogi. Moguće je!

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatni album