Republika Srbija je ove godine postala bogatija za 132 turistička vodiča kojima je nakon položenog psiho – testa, znanja stranog jezika i sedam ispita (šest teoretskih i jednog praktičnog) licencu za rad izdalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije. Pošto sam i sam posle osam meseci, koliko je trajao ceo proces, postao turistički vodič, a po dobijanju informacije da u našoj zemlji od ukupno 1.807 registrovanih vodiča čak 1.444 govori engleski jezik i činjenice da našu zemlju posećuju i turisti sa drugih govornih područja, rešio sam da napišem tekst o kolegama koji vode ture na nekom drugom jeziku i iz Ministarstva dobio zanimljive statističke podatke.
Naime, ruski jezik govori 217 vodiča, nemački 123, francuski 107, italijanski 73, španski 71, grčki 29, mađarski 17, poljski 10, turski 9, arapski 7, kineski, japanski, rumunski, slovački i češki po 5, bugarski 4, portugalski 3 i norveški 2, dok makedonski, slovenački, hebrejski i persijski jezik tečno govori tek po jedan vodič!
Jedini kandidat koji je ove godine prijavio turski jezik kao strani jezik, a bio sam u prilici da je čujem u autobusu jer smo zajedno polagali, je grafička dizajnerka i IT menadžerka iz Beograda, Dilara Kuscuoglu (31).
– Turski govorim otkad znam za sebe. Iako je moj otac poreklom iz Turske i živi u Istanbulu, sa njim pričam na srpskom jeziku, dok turski koristim u komunikaciji sa rođacima iz Istanbula, sa prijateljima, a danas i sa turistima koji obilaze našu prelepu zemlju – kaže Dilara i ističe podršku poslovnog ortaka i prijatelja Veljka Antonijevića, koji takođe govori turski.
– Turci su nacija koja nije tako često putovala i praktično su turisti početnici. Kada su vize između naših država ukinute, počeli su da dolaze u velikom broju. Jedan deo turista zainteresovan je za istoriju, jer im je zanimljiva povezanost Osmanlijskog carstva i našeg naroda, a znaju nas i po sportistima koji igraju u turskim timovima. Mateju Kežmana skoro svi spomenu. Fascinirani su hranom, sviđa im se pogled na ušće dveju reka, Skadarlija, noćni život, gostoljubiv narod, ali mnogi mi kažu da im se Novi Sad više dopada od Beograda – rekla mi je Dilara.
Na dan kad je počela dodela licenci, njena koleginica Ljiljana Subašić (50) iz Banatskog Novog Sela, profesorka španskog jezika, već u osam ujutru bila je ispred Ministarstva turizma ne bi li dobila legitimaciju, pošto su je od devet sati čekali španski turisti povodom osmodnevne ture po Vojvodini i Zapadnoj Srbiji. Ljiljana je sedam godina predavala engleski jezik u osnovnoj školi i 2003. godine ostala bez posla. Snalazila se, držala privatne časove, živela u Nemačkoj, i onda, uz podršku Društva hispanista Tarragona iz Pančeva i predsednika Đorđa Savića donela prelomnu odluku i prijavila se na konkurs za turističkog vodiča.
– Suprug, deca i majka su me podržavali kad sam polagala ispite, a drugarice su navijale. Nisam imala tremu, pogotovo jer je polagalo još nekoliko kolega mojih godina. Malo sam se mučila sa, za mene novim predmetima, ali sam uživala učeći istoriju umetnosti. Ne mogu sebe da zamislim kako sedim u kancelariji osam sati, mene putovanja ispunjavaju. Naučila sam da se ne predajem i nikad ne razmišljam u smislu: „Jadna ja, kako ću”. Govorila sam sebi da sve mogu i to poručujem drugim ženama koje žele da menjaju profesiju – sigurna je Ljiljana.
Danijel Metikoš (31), profesor ruskog jezika u Osnovnoj školi 23. Oktobar u Sremskim Karlovcima, tokom raspusta učionicu menja za turističke znamenitosti, a đake za turiste iz Poljske i Rusije. Ruski jezik je studirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dok je poljski učio tokom usavršavanja u Poljskoj, zatim od turista, i sa suprugom Violetom, koja je Poljakinja i sa kojom ima ćerku Ninu.
– Očekujem još više ruskih turista u Srbiji, jer se polako povlače iz Crne Gore. Od 2006. godine radim kao vodič u Crnoj Gori sa kolegom Filipom Andrejevićem, tako da imam dosta poznanika iz Rusije i Poljske, a samim tim i potencijalnih turista. Zanimljivo je da nikada zvanično nisam vodio ture na maternjem, srpskom jeziku – rekao mi je Danijel, kojem je osnovni motiv da inostranim turistima predstavi Srbiju u pozitivnom svetlu.
– Pod uticajem izrežiranih, stranih medija, Poljaci imaju lažnu, lošu predstavu o nama. Zbog toga dolaze ovde da provere kakva je stvarna situacija, oni su takav narod – nepoverljivi su i u svemu vole sami da se uvere. Što se Rusa tiče, oni ture doživljavaju kao školski čas, zapisuju, snimaju, beleže šta vodič priča. I jedni i drugi vole da pojedu i popiju – rekao mi je Danijel i svim turistima i čitaocima ove Priče sa dušom na poljskom poručio „Witamy w Serbii” (Dobro došli u Srbiju).
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, privatni album
6 komentara
Svaka cast za tekst
Čestitamo svim vodičima! Danijele, svaka čast! Pravi si primer za svoje učenike. Sve se može kad se hoće! Bravo!
Hvala! 😀
Prelepo, odgovorno i zahtevno zanimanje 🙂 Bravo za sve vodice koji znaju vise od od 2 jezika 🙂
Divni ljudi, svaka čast, želim im mnoge vesele ture 🙂
Zdravo, dali ima koij turistički vodič, da je ljubitelj planine i hiking-a, ko priča francuski i ko bi šetao po Durmitoru, Prokletijama i Sutjesci sa gostima ? Da prebaci 1000 km na nogama u toku leta ?Javite mi se na mail, rado@adriatrek.com