Prijatelji iz Švajcarske, gde je odrasla, govorili su joj da će je u Srbiji kidnapovati, a poznanici sa Balkana da je luda jer se seli u Beograd i da će tamo teško napraviti pare. Otac ju je prvi podržao jer je svetski putnik, a Lizi je najpre slušala sebe i furala svoj fazon, odbacivši sve negativne komentare koji su stizali sa strane.
Od 2016. godine živi u srpskoj prestonici, registrovala je firmu jer želi da radi legalno, kupila je čuveni jugoslovenski automobil zastava 1300, poznatiji pod nadimkom tristać, zaposlila turističkog vodiča i otisnula se u svet novog posla. U njenim CITYSoul Belgrade turama svakodnevno uživaju brojni turisti.
Ko je u stvari ova Holanđanka i kako je došla na ovu ideju? – zapitao sam se više puta dok sam po Beogradu viđao ovaj sjajni, u bojama srpske zastave ofarbani tristać, sa grbom naše zemlje. A onda sam pozvao Lizzy Mae (Lizi Mej, 28) da mi ispriča svoju Priču sa dušom.
– U Srbiji sam prvi put bila pre 10 godina, kada sam kao studentkinja putovala sa kolegama. Istraživali smo istoriju i političku situaciju na Balkanu i o tome pisali eseje i polagali ispit. Bila sam i u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. U Srbiji je klima prijatna i ljudi su veoma gostoljubivi, tako da mogu da kažem da sam prvo izabrala vašu zemlju, a onda odlučila da pokrenem ove ture – seća se Lizi.
Nakon te ekskurzije Balkan joj je ostao u lepom sećanju, a ona je upisala studije marketinga i advertajzinga na američkom fakultetu u Rimu. Tamo se upoznala sa nekoliko Srba, koji su je pozvali na slavu, pa se ponovo zatekla u Beogradu. Pošto mnogo voli vožnju (učestvovala je na reli trkama za žene i osvojila dva druga i jedno prvo mesto) sa najboljom drugaricom automobilom marke mini obišla je 49 zemalja.
– To je bio rekord u ženskoj kategoriji kada je o broju država reč. Vozile smo od Maroka do Azerbejdžana i od Skandinavije do Turske. Imale smo raznih doživljaja, kroz Ukrajinu smo prošle u vreme najveće krize, u Moskvi smo se srele sa Medvedevim…
Upravo u Rusiji dobila je inspiraciju da na Balkanu pokrene turističke ture u tristaću. Na takmičenju na ulicama Moskve, među brojnim bentlijima i lamborginijima, Lizi se zainteresovala za starog moskviča kojeg su vozila dva momka.
– Videla sam da je auto koji ima tradiciju zanimljiviji strancima od novih modela i onda sam počela da tražim automobil u kojem bismo vozili turiste u Beogradu. Razmišljala sam o jugu, ali taj auto jeste zabavan, ali nije elegantan. Tražila sam nešto fensi, sa stilom, super classy, da je kul i da ima četvoro vrata – priča mi Lizi.
Kako je nešto mnogo želela, to joj se i ostvarilo. U Zemunu je kupila tristaća od jednog momka, to je bio auto njegovog dede, a zatim iz Rusije uvezla specijalne folije.
– Ofarbali smo ga, doterali u Kragujevcu i presvukli u kožu kako bi blistao na beogradskim ulicama. Priprema je trajala više meseci, jer sam htela da sve bude po zakonu. Igrom slučaja, u mom komšiluku, na Vračaru upoznala sam se sa Petrom, licenciranim turističkim vodičem, koji vodi sve naše ture. Uskoro planiram da ih pokrenem u Bukureštu i u Sofiji.
Lizi i Petar posetiocima nude kraljevsku, gangstersku, zemunsku, osmansku i komunističku Tito turu. Vožnja sa stručnim objašnjavanjem traje oko dva sata, a iako ima mesta za četvoro, u tristaću najčešće bude dvoje turista. Moja sagovornica kaže da su to, za sada, najčešće Turci, Amerikanci, Englezi i Libanci, ali i da ima dosta naših gastarbajtera iz Nemačke i Austrije.
– Iako smo počeli tek u decembru, mogu da kažem da sam veoma zadovoljna i poslom i životom u Beogradu. Srbi su gostoljubivi, odlično govore engleski, spremni su da pomognu – ovde se lako stiču prijateljstva. Počela sam da učim srpski jezik na časovima grnčarije. Tajni recept lepote ove zemlje su ljudi.
Pitam je i da li se, u vremenu „resavske škole“ plaši da će joj neko ukrasti ideju.
– Ne. Ako vam kažem da sam tokom putovanja u miniju sa drugaricom u Čečeniji doživela da mi stave kalašnjikov na lice i da su me u restoranu u Dagestanu umalo oteli i udali jer sam plavuša, oni koji bi me iskopirali su male bebe za to (smeh). Ne plašim se konkurencije – rekla mi je Lizi.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: Nenad Blagojević, CITYSoul Belgrade
1 komentar
Lepa ideja sposobne Holanđanke.