Iz Ipsviča na istoku Velike Britanije u srpsku prestonicu, mlada studentkinja Džordži Sati (Georgie Suttie, 22) doputovala je polovinom septembra uz želju da usavrši srpski jezik i sazna više o našoj kulturi, iz prve ruke. Prethodno, kao studentkinja Univerziteta u Notingemu učila je francuski, španski i ruski, a kao dodatni slovenski jezik, između slovenačkog i srpskog, odabrala srpski. Prvu rečenicu „Ja sam Džordži, drago mi je“ i reč „hvala“ naučila je kod kuće, a u Beogradu ovih dana sluša ljude na ulicama, priča u prodavnicama, usavršava se u školi jezika i skuplja nove fraze kojih nema u rečnicima.
– Srpski jezik u Engleskoj može da se studira na dva univerziteta, u Londonu i Notingemu. Naši divni profesori su iz Beograda i oni su me ohrabrili da dođem ovde na tri meseca – priča mi Džordži.
O našoj zemlji nije mnogo toga znala, priznaje da se sve svodilo na ono što je čula od profesora, od prijatelja i na internetu: o kafanama, slavi, noćnom životu u Beogradu, raznolikim delovima grada i ponešto o Nišu i Novom Sadu.
– Čula sam da je ovo živ grad koji nikad ne spava, i to se ispostavilo kao tačno. Pošto sam studirala ruski i bila u Rusiji, mislila sam da će i kultura biti slična tamošnjoj, ali se ispostavilo da je različita. Isto sam očekivala za hranu, ali je ovde mnogo bolja nego u Rusiji. Iako volim izazove u životu, mogu da kažem da mi je srpski jezik lakši za učenje od ruskog, pogotovo kad čitam onako kako je napisano – iskrena je Džordži.
Ova mlada Engleskinja iznajmila je stan u prestonici, stiče nove poznanike, pohađa časove u školi Azbukum i svakog dana saznaje nešto novo.
– U Engleskoj sam naučila gramatiku i kako na srpskom jeziku da se snađem u kafiću, restoranu, na ulici, a sada u Beogradu usavršavam svoje znanje kroz razgovor. Imam prijatelje iz Srbije, Nemačke, Engleske, Italije, a tu je i moja drugarica Saša koja mi pokazuje grad iz njenog ugla – kaže Džordži, koja je sa engleskim kolegama u Notingemu osnovala Društvo studenata srpskog jezika, čija je predsednica.
– Ostaću ovde do početka decembra, nakon čega ću otputovati u Istanbul, Litvaniju i Letoniju i stići kući pred Božić. Majka me je nedavno posetila, bile smo na operi u Narodnom pozorištu i oduševile se, a onda smo jedan dan provele u Novom Sadu. Volela bih da živim u inostranstvu: u Rusiji, Belgiji, Francuskoj ili negde drugde, kako bih znanje svih jezika koje sam studirala primenila i u stvarnom životu – kaže Džordži za Priče sa dušom.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija dozvoljen samo uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)
