Na štandu Turističke organizacije Golupca, na Sajmu turizma, upoznao sam se sa bakom Dragicom Popić (64) iz sela Dobra. Dok je plela čarape, ispričala mi je neke od zaboravljenih priča o zmajevima. I vile, todorovci, vampiri i suđenice, samo su deo narodnih predanja ovog kraja i vredna nematerijalna baština Srbije. Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“ iz Golupca i „Klaster puteva kulture“ letos su prikupljali najbolja predanja severoistočne Srbije, od kojih su neka na aplikaciji za mobilne telefone „Putevima zmajeva kroz Golubac“.
– Uh, kad se prisetim večeri 1971. godine, kada je mojoj komšinici i meni zmaj preleteo preko glava. Pričale smo na mostu, a on je izleteo iza vrbe. Ne samo da smo se uplašile tog zvuka koji mi je i sada u ušima, već i sjaja, koji je odavao svetlost poput zvezde repatice. Tad smo bile mlade pa nas je bilo strah, a danas se ne plašimo. I moj sin i njegovo društvo su ga videli kako leti niz reku. Mi smo „šumski“ ljudi i ne plašimo se ničega – ispričala mi je Dragica i pozvala me u njen kraj koji obiluje lekovitim biljem i zdravom vodom.
– Zmaj je jednoj ženi uništio dvanaestoro nerođene dece. Muž se posle oženio drugom, a ona završila u bolnici u Kovinu. Legenda kaže da zmaj postaje od šarana, iz Dunava, a kad napuni 200 godina može da se pretvori i u najbolju devojku i tada napada momke – otkriva Dragica, koja je u životu mnogo toga radila: tovarila je kamione drvima, kopala, sadila borove, a sada sama živi u selu i, kako kaže, plete da ubije samotinju.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija je u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
