Priče sa dušom

SPORI, zeleni i zdravi turizam stigao je u Aranđelovac i Topolu: Vreme je za KRALJEVSKI odmor

Kako kaže jedna pesma posvećena Šumadiji: „Tamo gde je Rudnik, Milanovac grad, Kragujevac, Topola, Kosmaj, Beograd“, tako i putovanje u središte Srbije ne može da počne bez odlaska u više gradova, varošica i sela.

Jer, veličanstvena mesta koja su svojom istorijom obeležila prethodne vekove, manastiri i crkve koji čuvaju pravoslavlje, gastronomija koja iza svakog ćoška mami svojom autentičnošću i, pre svega ljudi i njihova duša, gostoljubivost i priče, mogu da učine boravak u ovom kraju Srbije upečatljivijim nego što su turisti možda očekivali.

U Šumadiji ne treba žuriti, već sve lagano gustirati, osluškivati, istraživati, usporiti vreme i uživati. To je, u stvari, spori, zeleni i zdravi turizam.

Gosti srca Srbije mogu da biraju koji će antistres program da odaberu: da pešače, da jašu konje, da voze bicikl, da se prepuste čarima velnesa ili da odaberu umetničke radionice, vašare, festivale ili, jednostavno, da se prepuste čulima ukusa i mirisa i bogatstvu ovdašnje gastronomije.   

Krećemo od Topole, kraljevske varošice, i Oplenca, brda na 337 metara nadmorske visine na kojem se nalazi muzejski kompleks dinastije Karađorđević.

U crkvi Svetog Đorđa sahranjeni su članovi kraljevske porodice, a na 3.500 kvadratnih metara mozaika utkano je oko 40 miliona raznobojnih staklenih kockica.

Tu je i Kuća kralja Petra koja čuva setne priče o kralju Petru, o atentatu na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marselju 1934. godine, ali i romantične detalje o njegovom venčanju sa kraljicom Marijom.

U podnožju je Karađorđev konak, kula i zvonik koji su ostali od nekadašnjeg Karađorđevog grada.

Nekoliko desetina metara dalje, ulicom ka vrhu brda svakog oktobra na hiljade turista u koloni prolazi tokom tradicionalne Oplenačke berbe.

Tada se cela Šumadija sjati u Topolu na vino, širu i domaće specijalitete, a ova varošica miriše na pečenje, grožđe i šećernu vunu.     

Svraćamo u jednu od mlađih vinarija u ovom kraju, u selo Vinču, kod Nemanje Arsenijevića, za kojeg kažu da je najmlađi vinar u Srbiji. Zatičemo njegovu baku koja nas uslužuje, kaže da je vinarija otvorena pre 5 godina i da se vinogradi prostiru na 11,5 hektara.

Vinske ture su postale sastavni deo ponude Topole i Aranđelovca, a turisti najčešće posle obilaska kulturno-istorijskih znamenitosti svrate na degustaciju, pre povratka svojim kućama.    

Za Topolu Francuzi kažu da je najfrankofonije mesto u Srbiji, jer je uticaj njihove zemlje ovde veliki, pre svega u načinu gradnje crkve, ali i u odabiru vinskih sorti.

Igrom slučaja, po dolasku u Kapetanove vinograde, kraj šume, i rečice koja tiho žubori, videli smo francuske turiste kako prave pauzu u degustaciji ukusa i plivaju u bazenu.

Pričaju nam da ovde dolaze svake godine i da će posle osveženja, malo odigrati badminton i nastaviti ka manastirima podno Rudnika. Tu, kod kapetana Gregora Ferluga i njegove supruge Nene, vlasnika ovog imanja, mogu se probati njihova vina, posetiti vinograd, pojesti domaća jela u restoranu, ali i popiti domaći sok ili rakija.

Ko želi, može da vidi stari razboj na kojem su se nekada tkali ćilimi, u jednoj od drvenih kućica – vajata. Sve je napravljeno onako kako gosti vole da im bude na odmoru – toplo, ušuškano i sa stilom.  

Ova porodica rešila je pre više od 30 godina da se preseli iz Beograda u Šumadiju, a plac po svojoj meri pronašli su na kilometar i po od Topole. Kod njih je sve u znaku broja četiri: na četiri hektara smeštena su četiri bungalova za prenoćište sa četiri zvezdice. Oni čuvaju prirodu, ne koriste plastiku i deterdžente. Trude se da poslužuju organsku hranu, a kažu da su im svi začini domaći, čak i limunova trava!

Na 18 kilometara odatle, u selu Ovsište, dočekuje nas porodica Lukić. Gospođa Miljojka i njen suprug Verko, posle zasluženo stečenih penzija u Švajcarskoj, vratili su se u rodno mesto i posvetili se seoskom turizmu. Pošto govore više jezika, često imaju i goste iz inostranstva, ali priznaju da im u smeštaju prednjače domaći turisti.

Kafa dobrodošlice, rakija i doručak za pamćenje. Nema čega nije bilo na Miljojkinoj trpezi: od domaćeg kajmaka, čvaraka i ajvara do kajgane sa povrćem i vruće lepinje. Sve sveže, napravljeno sa dušom, miriše… Ima li boljeg odmora i bega od grada nego u srpskim selima?

Gospođa Miljojka nam pokazuje svoj dobro snabdeven i bogat podrum, u kojem turisti često pazare i kući ponesu poneki suvenir u vidu tegle slatkog od kupina, ajvara, džema od šumadijskih šljiva ili flašu soka od zove.

Seoski turizam u Topoli i Aranđelovcu je u razvoju, pa gosti odsedaju i u okolnim mestima: u Lipovcu, Garašima, Gornjoj Trešnjevici, Jeloviku, Jarmenovcima.

Domaćinstvo Đorđević u Lipovcu

Lipovac tokom leta vrvi od umetnika koji učestvuju na Lipovačkoj slikarskoj koloniji koja se u tom selu organizuje već više od 45 godina. Osnivači su braća Zečević iz čuvene partizanske porodice poreklom iz Lipovca, a kolonija je do devedesetih godina bila u organizaciji Centra za kulturu, a nakon toga je preuzela Opština Topola.

Svake godine u avgustu slikari dolaze ovde, odsedaju u porodicama i stvaraju na svojim platnima.

Prošle, 2018. godine, desetak umetnika ugostile su četiri porodice, među njima i Jovanovići i Đorđevići.

U domaćinstvu Jovanović u Lipovcu

– Naša kuća prima slikare već 12 godina. Ponosni smo što smo ugostili više od 50 umetnika iz celog sveta. Imali smo i Šveđane, Francuze, Bugare, Ruse… Naravno, tu su i državljani zemalja bivše Jugoslavije. Poslednjih godina najčešće je reč o apstraktnoj umetnosti, a ranije su više predstavljali motive našeg sela, i to planinu Venčac na koju gleda naše dvorište, ali i veliki hrast star 300 godina, pored škole Karađorđe, u kojoj slikari rade tokom dana – rekla je Danka Jovanović.         

Ova porodica ima i ličnu kolekciju slika koje su im učesnici poklonili, a jednog dana planiraju da je u izložbenom prostoru predstave turistima koji budu bili njihovi gosti. 

Većina porodica u Šumadiji proizvodi domaću zimnicu, slatku i slanu, pa je tako bilo i u Jarmenovcima, podno Rudnika.

Radmila i Sveta Pantić, vlasnici kafane Oplenačka zvezda, poznatijoj pod imenom „Kod Šana“ osim šumadijskih specijaliteta od mesa svojim gostima nude i neobične slane i slatke đakonije po kojima je lepša polovina ove porodice nadaleko poznata.

Radmila u svojoj lepezi mnogobrojnih teglica nudi i slatko od šampinjona, slatko od luka, slatko od drenjine, pa čak i od banana! Sve na šumadijski način.

Ljubazna domaćica može vam u svom kulinarskom ateljeu pokazati i kako nastaju njenih ruku dela.

Restoran odlikuje neobičan enterijer, a slike kraljeva čuvene dinastije Karađorđević, kao i uspomene predaka vlasnika Zvezde, svedoče o dugoj tradiciji i neizbrisivoj istoriji ovog kraja.   

Kralj Petar Karađorđević

Ukoliko vas put nanese ka Rudniku, obiđite i manastire i crkve u ovom kraju građene od 14. do 16. veka: manastir Blagoveštenje rudničko, Voljavča, manastir Svetog Nikole – Nikolje rudničko, Vraćevšnica, Kumanica, Petkovica rudnička. 

Garaško jezero

Ako je leto godišnje doba tokom kojeg želite da upoznate lepote Šumadije, onda je reč o najboljem trenutku za posetu susednom Aranđelovcu. Smotra umetnosti „Mermer i zvuci“ i smotra folklora „Šumadijski opanak“ se baš tada dešavaju u gradu pod Bukuljom, kada je ova znamenita turistička destinacija puna turista koji dolaze u banju da se odmore, da uživaju u velnes programima ili u promenadi po parku Bukovičke banje. Blizu je i istorijsko znamenito mesto, Orašac koji priča priču o Prvom srpskom ustanku.

Pre odlaska u pećinu Risovaču, u šetnju kroz stanište čoveka iz ledenog doba i jednog od najpoznatijih nalazišta paleolita u Evropi, predlažemo rekreaciju u Konjičkom klubu Aranđelovac.

Već jedanaestu godinu tu stasavaju mladi jahači konja, rekreativci i svi oni koji žele da se odmore od napornog i stresnog posla u velikim gradovima. Škola jahanja za turiste otvorena je tokom cele godine, a da biste je isprobali nije neophodno prethodno iskustvo.

Za one koji su stalno u kancelarijama i sa laptopom idealan je antistres paket „dvadesetominutna šetnja na konju“ tokom koje već po ulasku u šumu dobijate novu energiju. Svaki gost ovog konjičkog kluba biće poslužen slatkim od organskih kupina i malina, koje se uzgajaju na imanju u selu Vukasovci, odmah iza Bukulje.  

Ture, sa pratiocem ili bez njega duge su i do 16 km, i to stazom u smeru ka Garaškom jezeru. Posebna čar je jahanje do osmatračnice na vrhu Bukulje, odakle, sa visine od 679 metara (660 m je nadmorska visina) možete videti kompletnu okolinu Aranđelovca i dobar deo Šumadije.  

To je pravi trenutak za pauzu i sumiranje utisaka, dovoljnih za prvi susret i upoznavanje sa ovom regijom, prelepom Šumadijom, koja će vam za kratko vreme prirasti k srcu.      

Video-snimak o Aranđelovcu i Topoli i mestima koja smo obišli pronađite OVDE.

Za više informacija posetite Centre za promociju sporog, zelenog i zdravog turizma koji se nalaze u Konjičkom klubu Aranđelovac (link je OVDE) i u Turističkoj organizaciji Oplenac Topola (kliknite OVDE).

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta INSiGHTS – Integrisane strategije razvoja sporog, zelenog i zdravog turizma, koji realizuje Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (tekst je moguće preneti u drugi medij uz objavu izvornog linka ka www.pricesadusom.com i uz potpis autora fotografija)

Fotografije i video: Zoran Jevtić

Da li vam se dopao ovaj tekst?

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.