Sve što niste znali o piću sa Balkana otkriće vam DVA SOCIOLOGA na neobičnom blogu

Ona ne treba da bude ledena, već ohlađena na podrumskoj temperaturi. Sipajte je u degustacionu čašu koja se širi ka sredini i sužava pri vrhu, a prvi utisak kad je prugutate ne sme da bude napadan i previše očigledan, već suptilan – kao poruka stiha rokenrol pesme Partibrejkersa: „Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom?“ Upamtite, ne postoji rakija od voća koja miriše više od samog voća od kojeg je napravljena – naizmenično mi pričaju o svojim iskustvima diplomirani sociolozi Zoran Radoman (36) i Ilija Malović (36) – prijatelji, kolege i autori jedinog bloga o rakiji.

Zoran i Ilija, Rakija uglavnom_1024x576
Kao sociolozi naklonjeni su zbivanjima u društvu, pa žele da predstave rakiju kao društveni i tržišni fenomen, kao zanimljivu marketinšku pojavu, kao etnološki, a čak i potkulturni fenomen

Pošto me je prvo zanimalo kojim trikom da se poslužim da bih saznao da je rakija dobra, odmah su mi rekli da to što često koristimo reč trik, znači da u našoj zemlji ima dosta rakije koja nije sjajnog kvaliteta. Zbog toga se raduju novom zakonu koji će mnoge proizvođače premestiti iz sive u belu zonu, a do tada, svoj lični doprinos promeni situacije na tržištu daju blogom Rakija, uglavnom. Na tim internet stranicama objavljuju tekstove u kojima ocenjuju domaće rakije po uzoru na blogove i vlogove iz sveta iz oblasti viskija, burbona, konjaka i drugog jakog alkoholnog pića.

– Naši čitaoci najčešće su iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Sjedinjenih Američkih Država. Ideju smo dobili leta 2013, kada smo istraživali da li na internetu postoji nešto slično. Osim sterilnih izveštaja sa sajmova nismo našli nijedan sajt kreativnog sadržaja o rakiji, pa smo odmah počeli da zovemo ljude, da putujemo po Srbiji i da pišemo – počinje Zoran.

Rakija uglavnom_1024x576
Sve je tu: degustaciona čaša, uzorci na sobnoj temperaturi, posvećenost pristupu i tehnike pri degustaciji

Glavni izvori informacija su im učesnici Rakija festa, za koji kažu da je bez premca, zatim sajma u Osečini, Novom Sadu i drugim gradovima. Njihova skala ima 100 bodova, koje su dobili tako što su zvaničnu skalu za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića od 20 bodova, radi lakšeg računanja, pomnožili sa pet.

– Imamo eklektički pristup i spojili smo naše iskustvo sa onim što najbolji stručnjaci za srpsku rakiju savetuju: degustacionu čašu, uzorke na sobnoj temperaturi, posvećenost pristupu i određene tehnike pri degustaciji. Obožavamo rakijska dostignuća, odnosno rakije proizvođača koji nisu registrovani, ali imaju legalno pravo da se pojavljuju na festivalima i sajmovima. To su najbolje rakije koje ova zemlja ima – poručuju Zoran i Ilija.

Zoran Radoman i Ilija Malovic_1024x683
Iako su njih dvojica glavni akteri na sajtu, veliku podršku pružaju im i oni koji se ne vide na stranicama Rakije, uglavnom: njihove supruge i prijatelji iz najrazličitijih profesija

Tekstovi su obojeni i njihovim profesijama, pa tako povezuju rakiju sa književnošću i muzikom, a kraj svake ocenjene vrste stoji preporučena pesma ili muzički pravac. Tu su i asocijacije na filmove i svakodnevni život, a sve sa jednim ciljem – da se rakija predstavi kao urbani motivišući proizvod.

– U Srbiji postoje i one loše rakije, sa očiglednim manama u svim fazama proizvodnje. Verujte, dok ne probate te loše, nećete znati koja je dobra. Mi najviše cenimo srpske stare šljivovice, odnosno rakiju od autohtonih sorti koje su, nažalost, u biološkom nestanku. To su požegača (madžarka), trnovača (jakljanka), crvena ranka, moravka (bugarka). Trenutno spremamo tekst o rakiji od kruške, koja nije ni britanska vilijamovka niti francuska kaluđerka, već sorta carka – najavljuje Zoran.

Predavanje o sljivovici_1024x575
Zoran (levo) i Ilija (desno) na jednoj od radionica

Ovi prijatelji koji rade kao profesori sociologije u srednjoj školi, u slobodno vreme drže radionice za ljubitelje rakije.

– Sa učesnicima u malim grupama, krećemo sa voćnim rakijama poput dunjevače, kajsijevače i kruškovače, uz šljivovicu prolazimo geografski i istorijski kroz Srbiju, a na kraju predstavljamo specijalne rakije kao što su klekovača, travarica i medovača – slažu se.

Njihova saradnja na sajtu funkcioniše kao i prijateljstvo koje datira od studentskih dana na Filozofskom fakultetu. Blog je nastao kao želja da se u Srbiji stvori rakijska scena, odnosno da na svetlost dana izađe vrhunski kvalitet.

– Ako izuzmemo tenis, košarku i naučnike, Srbija nema mnogo stvari u kojima je vrhunska i zato smo sigurni da organoleptički, svojim kvalitetom, rakija može da parira poznatim svetskim pićima. Često se govori o izvozu u Rusiju ili Ameriku, ali, da se razumemo, nijedno alkoholno piće nije postiglo svetsku slavu, a da nije izgradilo mit o sebi u sopstvenoj zemlji. Tekila nije postojala u svetu pre nego što su ljudi u Meksiku shvatili da imaju to blago i tradiciju na koje treba da se oslone. Isto je sa burbonom, konjakom, meskalom. Ne možemo da prodamo nešto što ne postoji, ali zato ćemo stvaranjem zajednice izgraditi srpsku šljivovicu kao poznati proizvod – objasnio je Ilija.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i naslova dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)

Fotografije: Rakija, uglavnom

2 komentara

Poštovani,
sjajna priča ali ipak malo više reklamna a manje detaljna, nedostaje link ka blogu kog vode momci.Pariranje je naravno suvusla reč,pre bih rekao da je rakija superiorna u odnosu na ostala pića zbog bogom dane količine šećera i sunčanih dana koje imate retko gde u svetu.Naravno kvalitet i poštovanje tehnoligije se mora širiti po Srbiji.
Sve najbolje u daljem radu i samo napred odlični ste

Ostavite odgovor