Priče sa dušom

U eri fejsbuka i instagrama Nataša pravi magiju U KOVERTAMA, a POSAO je krenuo kad je iznenadila prijatelje

Vođeni reklamom od usta do usta i rečenicom „Znaš li onu devojku koja pravi čestitke, ona ti sigurno može pomoći da iznenadiš dragu osobu?“ ljudi lako dolaze do Nataše Šerbule (29) iz Zrenjanina.

Kad neko hoće da naruči ručno napravljenu čestitku, samo treba da joj kaže šta želi, za koga i kojim povodom. Posle toga, kako kaže Nataša, sve ide lako. Ona zamoli klijente da joj ukratko opišu onoga kome je poklanjaju, a zatim se prepušta svojoj mašti, zamišlja tu osobu i stvara priču.

Sve je počelo jednog dana 2013. godine, kada je sa laptopom i fotografijama prijatelja u rukama rešila da ih iznenadi na njihov poseban dan. Napravila je slajdove, prikazala im ih i oduševljavala se reakcijama.

Međutim, čim bi ugasila laptop, magija je nestajala. Izradila je fotografije, upakovala ih u hamer, kovertu, sa posebnom markicom i dobila reakcije koje je željno očekivala. Videla je kako se u ljudima budi osećaj da ih ona vidi baš onakve kakvi jesu.

– Svaka čestitka mora da priča priču. Kad uradim jedan deo posla u računaru, protegnem noge do foto-studija, iz kojeg moje stvaralaštvo izlazi u opipljivom obliku. Fotografije dalje obavijam hamerom, na iseckanom velikom trošnom lesonitu, a zatim ih mašinicom sečem u još manji oblik. Ima posla oko odabira dezena hamera, merenja, seckanja, savijanja, pečatiranja… Ni koverte nisu bezlične, svaka dobija svoju markicu, sa detaljem i mojim logoom – priča Nataša za Priče sa dušom o tome kako su nastale čestitke „Iznenadi se“.

Ova kreativna Zrenjaninka stvara u bilo koje doba dana, odnosno kad god ima inspiraciju. Samo pritrči računaru i prepušta se svojoj mašti.

Naziv „Iznenadi se“ nastao je po reakcijama prijatelja kojima je poklanjala čestitke. Svako ko je video bio je iznenađen što je u njoj video sebe, detalje koje voli, ono što ga čini onakvim kakav jeste.

– Moj kutak je zapravo radna soba sa kompjuterskim stolom, plutanom tablom za porudžbine, iseckanim lesonitom, mašinom za sečenjem papira, knjigama, okačenim fotografijama. To je moje ćoše, jedno toplo ušuškano ćoše – kaže.

Nataša radi u jednoj lokalnoj firmi, u odeljenju finansija. Donedavno je živela sa porodicom, a sada se udala i živi sa suprugom u jednom malom toplom domu. Kako kaže, društvo-nered prave im žuto mače i haski.

Prvu čestitku poklonila je svojoj starijoj sestri za rođendan, prvoj osobi na kojoj je Natašin „eksperiment“ počeo.

– Iznenadim se kad odem u nečiju kuću pa vidim svoju čestitku kako stoji na vidljivom mestu. Povodi su razni. Tvrdim da za svaki lep događaj može da se napravi čestitka. Najčešće ih pravim za rođendane, venčanja i krštenja, a to može biti i neki drugi lep dan.

Natašina priča je počela iz zabave, a ona se trudi da je razvije u nešto više. Iako ima mušterije, među kojima ističe jednu lokalnu cvećaru, sagovornica Priča sa dušom ipak kaže da je sve ovo i dalje hobi.

– Jedna divna cvećara daje mi šansu da svi ljude koji kupuju u cvećari imaju priliku da vide i kupe moju čestitku. One su ukras u buketima i na njima možete da napišete koliko vam je do nekog stalo. One nemaju sliku osobe kojoj poklanjate, ali imaju imaju priču, toplinu i poruku. Čini mi se da je moj glavni problem to što ne umem da naplatim svoj rad, iako sam diplomirani ekonomista. Kakva ironija. Mnogo mi je bitnija emotivna reakcija na čestitku nego materijalni ishod. One vrede mnogo više u tom duhovnom svetu nego u materijalnom – iskrena je Nataša.

Na pitanje Priča sa dušom da li smatra da uprkos fejsbuku i instagramu ljudi u lepim prilikama ipak vole da poklone čestitku, Nataša priznaje da nam brzina života nabija tempo i da nam ne da da zakočimo i vidimo prave vrednosti.

– Ali ima nas koje ta brzina neće ugušiti i koji ćemo usporiti, koji ćemo umesto i-mejla poslati pismo i čestitku. To su oni koji cene prave vrednosti, koji će kupiti čestitku, koji su iskreni i koji ne poklanjaju samo „pro forme“. Oni će naručiti čestitku koja je pravi znak pažnje, kojom će pokazati nekome koliko mu je drag.

Nataša usrećuje druge, a šta nju čini srećnom?

– Ovo me čini srećnom, to što ste mi pružili šansu da pričam naglas o personalizovanim čestitkama, za koje verujem da će trajati, kojima ne dam da se ugase. Moji najbliži me čine srećnom, svaki njihov osmeh, topao pogled, zagrljaj. Svako novo jutro, svačiji iskreni osmeh i da ne zaboravim, muzika, moji horisti, tonovi koji oni proizvode, ne mogu da ne probude sreću u meni i ono golicanje u stomaku. Moje čestitke me čini ispunjenom, da kroz mene neko drugi može da pokaže koliko mu je do tog nekog zaista stalo. Lepo je buditi lepe reakcije, pa i suze ako su od sreće, a bilo je i njih – ispričala je Nataša o svom koraku napred za Priče sa dušom.

Ovaj tekst nastao je uz podršku Generali osiguranja i deo je projekta  #koraknapred. Ostale tekstove iz ove serije pronađite OVDE, a Natašinu stranicu na sledećem LINKU.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Članak je u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo i moguće ga je preneti na drugi portal uz objavu izvora teksta i linka ka www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Prenošenje u štampane medije nije dozvoljeno)

Fotografije: Dejan Kevrešan

Da li vam se dopao ovaj tekst?

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.