Na oko kilometar od parka Bukovičke banje, najvećeg muzeja sa skulpturama na otvorenom, u podnožju Bukulje, smešten je skriveni kutak Aranđelovca, takozvana Šumadijska Skadarlija.
Reč je o mirnom delu grada sa četiri restorana koji se nalaze jedan do drugog u istoj ulici, a gde svaki nudi svoju priču, specifičan šarm i šumadijski ambijent sa muzikom uživo.
Epitet mesta sa dušom, na samoj raskrsnici ulica koje su nazvane po našim čuvenim vojskovođama, Vojvodi Stepi i Vojvodi Putniku, nosi restoran sa konačištem Gorski car.
Ovde će vas dočekati Jovana i Miloš Banović, bračni par koji već pet godina uspešno vodi ovaj gastronomski kutak u prirodi u kojem se prepliću šumadijski specijaliteti i odmor u drvenim vajatima.
Sagovornici ove Priče sa dušom upoznali su se na jednom ispitu tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, u braku su 13 godina, imaju dve ćerke i ceo život su preduzetnici.
Miloš je u ugostiteljstvu 15 godina, Jovana nešto kraće, a u Gorskom caru zajedno neguju tradiciju i domaću hranu, dočekuju i ispraćaju zadovoljne goste i trude se da u ovom brzom vremenu barem na kratko uspore sat i uživaju u sitnicama.
„Želeli smo da napravimo nešto drugačije i da turisti kod nas uspore brzi ritam života i da se prepuste trenutku“ (JOVANA)
„Gosti nam kažu da ovde dolaze da bi uživali u cvrkutu ptičica koje se oglašavaju celog dana, a najviše ujutru, ali i da bi prespavali u vajatima starim dva veka.
„Na dvadesetak minuta od nas je park, koji je idealan za laganju šetnju i ispijanje kisele vode, a ako krenete na drugu stranu možete se prošetati pešačkim stazama od podnožja Bukulje“, kaže Jovana, koja pre podne radi u svojoj krojačkoj radionici, a popodne u kuhinji restorana.
„Od hobija sam napravila posao, sama sam sve naučila i već devet godina šijem garderobu od pamuka za decu, kao i posteljine, jastučnice, stolnjake, nadstolnjake, ukrase. Sve što vidite na krevetima u našim apartmanima, ja sam ručno sašila“, ponosno će Jovana o svojoj radionici Petljica.
„Imam malu proizvodnju i uživam u tom poslu. Od malena volim da šijem, a prvu mašinu za šivenje sam dobila sa deset godina.“
„Moguće i da je reč o genima, jer je mamina tetka bila šnajderka, a kada sam se upoznala sa Milošem ispostavilo se da i njegova majka šije, pa sam i uz nju kasnije učila“, kaže i dodaje da je za najvernije goste Gorskog cara spremila specijalne cegere sa šaljivim porukama u koje im pakuje hranu koju žele da ponesu.
Dok Jovana sa koleginicama kuvaricama u kuhinji sprema razna jela, Miloš ide u nabavku, organizuje zaposlene i radi povremeno kao konobar.
Oboje ističu da kod njih na meniju preovladava hrana napravljena od mesa, voća i povrća sa poljoprivrednih gazdinstava, pa tako zeleniš i začinsko bilje nabavljaju u Bosuti, sir i kajmak u Jeloviku, povrće mahom na pijaci u Aranđelovcu, a pileće meso stiže sa jedne domaće farme iz Orašca.
„Odmah po otvaranju smo znali da će se kod nas služiti šumadijska kuhinja.“
„Najtraženija jela koja imamo svakog dana na meniju (osim utorkom, kada ne radimo) su: teleća čorbica koja se obavezno služi u čorbaluku, dimljeni svinjski vrat u sosu od kajmaka i rena, dimljena svinjska rebra ispod sača i juneći ribić ispod sača.“
Umesto hleba ovde gosti jedu prepečene lepinje sa začinima, koje se u ovom kraju zovu „ciganske lepinje“.
Tu su i pašteta od pileće džigerice koju prave Jovana i koleginice, kao i domaći kajmak, salate i ostale đakonije.
Od slatkiša, najčešće ćete naći taze pitu sa jabukama, suvim grožđem, suvim šljivama, orasima i cimetom.
Ako naručite domaću kafu, obavezno stiže i ratluk pride, kao i čaša kisele vode, po kojoj je Aranđelovac nadaleko poznat.
„Ja sam poreklom iz Dobanovaca, pa sam kao prava Vojvođanka u grad pod Bukuljom donela i malo specijaliteta iz mog kraja. Pita sa jabukama i suvim šljivama je uvek na meniju, a kad sam raspoložena, ja napravim i moju omiljenu štrudlu s makom“, iskrena je Jovana.
Ideju da ovo mesto nazove Gorski car Miloš je dobio vođen pričama o hajducima iz njegove porodice Banović, poznate starosedelačke ustaničke familije.
„I ova tri vajata se vezuju za ta hajdučka vremena, naravno u narodnom pozitivnom kontekstu, tokom ustanaka i borbe za oslobođenje od Turaka. Gorski car je divno ime, sinomim za hajduke, koje je Jovani i meni poslužilo kao naziv za konačiste i restoran. Naravno, tu je i istoimeni roman našeg Svetolika Rankovića iz obližnjih Garaša kojeg smo se takođe setili“, nadovezao se Miloš.
U četiri smeštajne jedinice nalaze se kreveti za ukupno 10 osoba.
Reč je o drvenim vajatima koji su pre izvesnog vremena preneti ovde iz sela u okolini Aranđelovca i Topole, a posle renovirani sa kupatilima.
Najveći vajat u kojem se nalazi restoran potiče iz Junkovca, a upravo u njemu se služi bogati šumadijski doručak.
„Najviše gostiju koji odsedaju u vajatima dolazi nam iz velikih gradova i to vikendom, dok radnim danima restoran posećuju mahom Aranđelovčani. Iako u Srbiji ima mnogo ugostitelja koji su sa velikim novcem ušli u ovaj biznis, pa ga doživljavaju kao hobi, kod nas je potpuno drugačije. Svesni smo da nije lako baviti se ovim poslom kod nas, ali nama je ovo način života i zaista u njemu uživamo punim srcem“, rekli su na kraju Priče sa dušom Jovana i Miloš Banović.
Njihov mali raj Gorski car nađite u Aranđelovcu u ulici Vojvode Stepe BB (raskrsnica sa ulicom Vojvode Putnika).
Otvoreni su svim danima osim utorkom, a njihov instagram sa više informacija posetite OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
