Koleginice, komšinice i drugarice Mara Plavšić i Milica Rabasović iz Zrenjanina spojila je prvo muka, a zatim i kreativnost. Naime, obe su se pre šest godina zatekle na obuci za nezaposlene u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, gde su naučile kako da pustuju vunu, a onda su sa još desetak žena u udruženju Vuna art odlučile da znanje pretoče u dela. Tako su nastajali originalni šeširi, šalovi, delovi garderobe, tašne, kućne papuče, nakit, ali i neobični sapuni presvučeni filcovanom vunom. Ti suveniri prvo su mi privukli pažnju na izložbi Banatske priče u Vili Jelena u Beogradu, gde sam popričao sa ovim vrednim ženama.
– Naši sapuni su u skladu sa 21. vekom jer najstarijom tehnikom pravimo moderne proizvode. To su domaći sapuni obučeni u vunu, koji se u isto vreme koriste i za kupanje i za piling – objašnjava mi Milica.
– Za tkanje, štrikanje i heklanje svi su čuli, dok pustovanje vune, koje je prvobitno nastalo, nije toliko poznato. Dok Rusi prave valjenke koje na velikom minusu obuvaju preko čizama, naša obuća je isključivo za kućnu upotrebu – nadovezuje se Mara.
Tokom višemesečne obuke naučile su osnove ove tehnike, a onda su počele same da se usavršavaju.
– Tri osnovna elementa su: kugla, gajtan i ravna površina. Slobodno mogu da kažem da sve na svetu može da se napravi pustovanjem, čak i vaze, umetničke slike, igračke za decu, zavese, rukavice… – ističe Mara.
– Pustovanje je fizički zahtevno, pa su nam zbog toga prsti postali osetljiviji. Mnogo truda je potrebno, a svako runo je drugačije – nadovezuje se Milica i kaže da materijal nabavljaju u susednom selu.
– Dugo smo po celoj Srbiji tražile kvalitenu vunu, a onda smo je našle u komšiluku, kod naše Dane iz Aradca. Osim nabavke, naš posao je i farbanje vune, a zatim slede pustovanje, izrada proizvoda i prodaja. Za sapune pravimo samo odela, dok je za njih zadužena naša koleginica, profesorka hemije u tekstilnoj školi Uroš Predić u Zrenjaninu, u kojoj smo imale obuku – kaže Milica.
Slažu se da najbolje rade onda kada imaju inspiraciju, kao i da je veoma važno to što su verovale u sebe od početka. O mišljenju i komentarima ljudi iz okoline nisu razmišljale ni tada, a ne bave se ni danas.
– Kao što neko voli da štrika ili hekla, ja obožavam ovaj hobi. Posebno uživam u pravljenju nakita i šalova koji nastaju tehnikom vune na svili – kaže Mara, a Milica dodaje da je za nju ovo svojevrsna meditacija.
– Baveći se vunom ne možete ni o čemu drugom da razmišljate, morate da ste potpuno prisutni. Vuna je čudo, ona oseti ako joj niste posvećeni i to pokaže na krajnjoj rukotvorini, pogotovo ako niste bili raspoloženi za rad – otkriva.
Iako nemaju prodajno mesto u svom Zrenjaninu, ove dve vredne žene svojih ruku dela prodaju na Spensu u Novom Sadu, u Sirogojnu i preko fejsbuka.
– Pustovanje se lako uči, dovoljna su dva dana za osnovne stvari, a posle toga sledi nadogradnja. Zbog toga mislimo da bi svaka žena trebalo da nauči, kako bi mogla lako da napravi poklon za drage ljude i članove porodice – ispričale su mi moje sagovornice.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
