POVRATNIK iz Australije: Kako sam NAPUSTIO POSAO u banci i otvorio hostel u Beogradu

Dobar standard života ne znači ništa ako nemate život – ovako mi Miloš Božić (26) na Dorćolu, preko puta njegovih kategorisanih soba koje izdaje turistima, objašnjava razlog svog povratka u Srbiju. U Beogradu je živeo do sedme godine, a onda se sa roditeljima, bratom i sestrom preselio na Novi Zeland, pa u Australiju, gde je ostao do prošle godine.
– U Australiji, za razliku od Srbije, nisam imao osećaj da sam živ. Tamo se radi od osam do pet, posle čega svi idu kući i ne izlaze do narednog dana, svi gledaju samo sebe. U Srbiji me je oduševilo što u bilo koje doba možete videti ljude kako se šetaju sa porodicom ili kućnim ljubimcima ili sede u kafićima. Zahvalan sam Australiji i Novom Zelandu na tome što sam naučio jezik i upoznao razne ljude, ali takav sistem nije za mene – iskren je Miloš.

Milos Bozic 010_1067x800
Miloš na terasi smeštaja u samom centru Beograda

Umesto da preko okeana obavlja finansijske poslove, za šta se školovao, Miloš sada u prestonici Srbije dočekuje goste iz celog sveta, posprema im sobe i kupuje burek za doručak, i savetuje šta prvo da vide u Beogradu.
– Volim da se upoznam sa ljudima i da čujem drugačiji način mišljenja, što nije moguće u kancelarijskom poslu. Jedno su brojevi, a drugo živa reč – objašnjava.

Milos Bozic 014_1067x800
Stan u centru Beograda u kojem stanuju turisti, kupio je Milošev otac, još kao mladić

Pet soba u Bed and breakfast Belgrade kategorisano je jednom i dve zvezdice, a u jednoj od njih, za sada, živi i Miloš. Najviše je ugostio turista iz Turske, Rusije i Holandije, a nedavno, čak i zemljake iz kvarta u kojem je živeo u Oklandu.
– Kad ih pitam zbog čega su odabrali Srbiju, oni odgovore da su na televiziji čuli svašta o našoj zemlji, i da pošto očekuju „divlji zapad“, dolaze da provere šta je istina. Posle tri dana požele ponovo da dođu, jer, kako mi kažu, nigde u svetu ne dožive takvo gostoprimstvo. Želim da pokažem ljudima da mi Srbi nismo zla nacija kao što nas doživljavaju u svetu.

Milos Bozic 016_1067x800
Na recepciji stoji ocena koju su njegovi gosti dali na sajtu booking.com

I Miloševi roditelji planiraju da se vrate u Srbiju, a njegov otac trenutno priprema projekat za izgradnju smeštaja u vazdušnoj banji na istoku naše zemlje.
Moja majka je poreklom iz Rume, a otac iz Vašice. Zahvalan sam ocu koji je, kad smo stigli na Novi Zeland rekao da ćemo u kući uvek pričati na srpskom jeziku, osim kad nam neko dođe u goste – priča mi Miloš i proverava mobilni telefon jer očekuje nove goste.
Turistima se najviše dopadaju rakija, kulen i noćni život. Iako je Exit u julu, ja već imam rezervisane krevete tokom celog festivala. Nedavno mi je bio elektroinženjer iz Holandije koji, verovali ili ne, nikad nije čuo za Nikolu Teslu. Pričali smo satima o tome – seća se.

Milos Bozic 017_600x800
Jedan od duhovitih natpisa u kuhinji

Ovaj mladi momak planira da ostane da živi u Beogradu, da obiđe zemlje bivše Jugoslavije i Evropu i da proširi svoje smeštajne kapacitete.
– Voleo bih da sve sobe imaju po tri zvezdice i da zaposlim barem nekoliko ljudi. Iako to deluje pomalo bezobrazno, glavni razlog mog povratka u Srbiju je da uložim svoje vreme i novac u ovu zemlju, umesto u već razvijenu državu poput Australije – rekao mi je Miloš na kraju razgovora.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

9 komentara

Ovaj je hostel u Kapetan Misinoj 10. Znam i stare gazde tog stana na 3 sprata. I oni zive u Australiji. Bio sam u tom stanu dok je samo bio stan. Dobra lokacija. Odmah iznad „Silikonske Doline“, naime ulice Strahinica Bana. 😉

Opet ja! Milose ne odustaj od posla sa hostelom! Ne slusaj sta ti kazu negativne i ocajne duse, da se vratis u Australiju! Oni bi SVE dali da su na tvom mestu! Samo napred i uspeces! 😉

Ma tekst je super ali neki komentari su nedaj Boze.Zato nasa zemlja nikako da krene.Plujete u tanjir gde jedete I u kolevku gde ste rodjeni a sta vi pa toradite osim sto cekate da vam padne sa neba sve gotovo sram vas bilo.Obisla sam mnooogoo zemalja I upoznala raznih ljudi I bogatih I siromasnih ali da neko pljuje tako besramno po svojoj zemlji verujte mi nisam nigde cula.MILOSE NAPRED I NEPREDAJI SE SA SRECOM TO JE TVOJA ZEMLJA I TREBA DA SE BORIS ZA NJU I DA ULAZES….

Псују, јер нису путовали. Очи су им затворене. Да су отворене очи и да су имали прилику шта да виде, знали би колико је напаћена Страдија заправо богата.
Таквима треба помоћи, али не треба нудити помоћ (јер постоји могућност да вас удаве), него их сачекати да прогутају свој понос, признају да не знају све и питају за помоћ (у том случају, помогнем колико је у мојој моћи).

Не знају како изгледа борити се за нешто у животу. Не знају како је одрицати се дела себе за рад других…

Живе с филозофијом: ,,Боље да седим кући за те паре“.
Не постоји страх од глади и бескућништва, као што постоји када би отишли негде на страну- нема бабе и деде на селу да шаљу храну и татин стан у коме би спавали, него рибају клозете… Тамо науче ,,Не треба се стидети никаквог посла, па чак ни оног најпрљавијег. Треба се стидети само беспосленог живота“

ЈЕДИНО ЧОВЕК ИЗ ОГЛЕДАЛА МОРА да нам промени свет на боље. Нико други. Када 6 милиона људи промени свој свет на боље, промениће га за целу државу.

Пред нашом генерацијом је тежак задатак- истрајати пред изазовима злих душа, показати им да је у доброти и поштеном раду излаз; колико год било тешко, не киснемо у рововима и не бојимо се граната- имамо далеко боље услове од оних пре 100 година.

,,Ко хоће, нађе начин, ко неће нађе изговор“

Хвала аутору блога- нисам скоро нашао више позитивних прича на једном месту.

Срдачно из Пирота,

Алекса

Aleksa, svaka cast! Ja se divim ljudima koji su ostali u Srbiji i znaju da im je tu najbolje. Ja sam od onih koja je morala da ode da bi videla i naucila da je najlepse kod svoje kuce i da Srbija ima toliko potencijala. Samo mora covek sam da se snadje i da ne ocajava. Uvek ima dobrih ljudi i neko ko ce izaci u susret kad vam je najteze. Pre sam cekala da mi padne posao u struci i ljutila se na sve, a sad me nije sramota da radim bilo sta dokle god imam za sebe i najblize…samo da sam tu sa njima i svoj na svome. Sve sam ovo prozivela sto je ovaj mladic iz teksta opisao. Sreca dolazi iznutra, a ne od materijalnih stvari. Uvek razmislite sta bi ste zgrabili da imate 15 sekundi da se spasete, pa najmilije, a ne materijalne stvari. To je ono sto vam donosi srecu. Od svega mi je najmucnije objasnjavati nekom ko nije video sveta zasto se vracam u Srbiju.

Ne krijem se iza lažnog profila. Imam hrabrosti i dovoljno iskrenosti da kažem da skoro nisam upoznao boljeg čoveka od Miloša Božića. Vaspitanje, kultura, širina. Na prvom mestu jedan veliki čovek. Svaka čast!

Ostavite odgovor