Živeći godinama u Kanadi, četvoro mladih ljudi poreklom sa Balkana često su mislili na zemlje svojih predaka, na tradiciju, na mirise i ukuse koje su imali u detinjstvu, a koje nije bilo lako naći na drugom kontinentu.
A onda su jednog dana odlučili da pokrenu zajednički posao, mali biznis u Dolovu, poznatom banatskom selu i da počnu ručno da proizvode sveće od sojinog voska i mirisnih ulja, bez ikakvih hemijskih dodataka i toksina, a sve upravo sa mirisima rodnog kraja, pod nazivom Dunavski plamen.
Dovoljno je zapaliti neku od njihovih sveća i atmosfera u domu dobija potpuno drugu dimenziju i uvodi vas u svojevrsni vremeplov.
Arijana je provela detinjstvo u Zenici, njen suprug Marko u Dvoru na Uni, a Miloš na Palama. Sve troje ih je život devedesetih godina doveo u Ontario, u Kanadu, dok je Radmila, Miloševa supruga, jedina iz ove ekipe rođena i odrasla tamo, a poreklom je iz banatskog sela Vladimirovca.
Dolazim u Dolovo da snimim novu Priču sa dušom, a porodice Arnaut i Ilibašić me dočekuju na imanju koje su kupili i koje trenutno uređuju, a gde se nalazi radionica sa najmirisnijim svećama.
„Arijana i ja se družimo od srednje škole koju smo zajedno pohađale, a prvo čega se setim je da su nas profesori najviše opominjali na časovima likovnog, na kojima smo često pričale (smeh). Nakon škole upisale smo isti univerzitet, Arijana psihologiju, a ja političke nauke, i u međuvremenu upoznale momke, sadašnje muževe, udale se i, naravno, postale kume“, priča Radmila.
Svi sagovornici ove priče su živeli u istom gradu, u kojem su se i sreli, u Kičeneru, poznatom po tome što je početkom devedesetih imao skoro 20.000 stanovnika srpskog porekla.
„Moja mama je sa 16 godina iz Vladimirovca došla u Kičener i tamo počela nov život“ (RADMILA)
„U tom gradu smo imali dve pravoslavne crkve, druženja sa našim ljudima, ja sam išla na časove harmonike, folklora, veronauke i na još mnogo toga što je bilo namenjeno deci. Ipak, kad sam odrasla i upoznala Miloša poželela sam da se preselim na Balkan“, nastavlja Radmila.
Arijana i Marko su prvi „povukli nogu“ i preselili se u Pančevo, dok su Radmila i Miloš to uradili 2026. godine i počeli život 300 km dalje, na Palama.
Danas zajedno vode posao, sastaju se u Dolovu, gde prave mirisne sveće i prodaju ih onlajn i u brojnim prodavnicama. Pored toga, rade onlajn i za druge inostrane kompanije i to poslove kojima su se bavili dok su živeli u Kanadi.
„Imamo oko 20 različitih mirisa, a ljudima su najzanimljiviji oni jedinstveni koje smo odabrali da nas podsećaju na detinjstvo i mirise naših baka, porodice, tradicije.“
„Tako na primer, sveća “Badnje veče” ima miris hrastovog badnjaka, tamjana i tople smole.“
„Tu su i mirisi pite sa jabukama, krempite, kuvanog vina, bakine česnice, okićene jelke, kao i serija sveća “Duh rakije” sa voćnim notama kruške, šljivovice, višnjevače“, nadovezuje se Arijana i dodaje da su zajedno birali mirise koji su im nedostajali u Kanadi i koji ih podsećaju na detinjstvo.
„Vodili smo se i uzrečicama i rečenicama koje se na Balkanu često govore, pa tako imamo sveće pod nazivima „Odo’ na kafu“ sa mirisom sveže mlevene kafe, mleka i braon šećera, „Ko čeka taj dočeka“ sa svežim pepermintom, blagim eukaliptusom, mentom i vanilom, „Svež ko opran veš“ sa mirisom svežeg povetarca, limuna, pamuka, belog cveta, mošusa i sapuna, kao i mnoge druge koje možete naći na našem sajtu“, rekla je Radmila.
Sve sveće nastaju u Dolovu i ručno ih prave ove dve kume uz pomoć muževa koji su zaduženi za distribuciju i plasman.
Radmila se bavi i brendingom i marketingom, a Arijana operativnim menadžmentom.
„Marko i Arijana su počeli pripremu sveća godinu dana pre nego što smo Miloš i ja stigli iz Kanade, a nakon toga smo zajedničkim snagama ušli u posao, od lepljenja nalepnica do isporuke sveća prodavnicama, kafićima i cvećarama sa kojima radimo širom Srbije“, iskrena je Radmila, koja je ostvarila svoj san da počne da živi na Balkanu.
„Nisam nikad živela u Srbiji, ali sam često dolazila. Dosta sam putovala i sve sam videla, ali sam potajno želela da dođem ovde, gde imam i rodbinu i gde sam od detinjstva maštala da se preselim jednog dana. I tako sve dok nisam upoznala Miloša i udala se. Tada je došao pravi trenutak za povratak.“
„Marko i ja smo došli ovde kad su nam ćerke bile baš male, imale su 5 i 3 godine. Prvo smo tri meseca bili u Kostariki da izbegnemo kanadsku zimu, a onda se vratili u Kičener i rešili da konačno idemo za Srbiju.“
„Marko je hteo da živimo na selu, ja sam bila za Beograd, a na kraju smo odabrali Pančevo“ (ARIJANA)
„Ali ono što smo od samog početka znali je da ne idemo nazad u Kanadu“, sigurna je Arijana.
Utisci kupaca su, kako kažu, predivni i većina njih kaže da do sada nije imala priliku da koristi ovakve sveće u Srbiji.
Mušterije su posebno oduševljene time što su svi proizvodi prirodni, bez dodate hemije – kao što su parabeni i ftalati – i u staklenim teglama sa metalnim poklopcem.
„Sećam se kada nam je prvi put ta ideja pala na pamet. Za stolom, posle ručka, rodila se ideja. Da sačuvamo miris Balkana. Da ga zatvorimo u teglu. Od Pala i Vladimirovca do Zenice i Krajine, iz svakog kraja uzeli smo po nešto. Kao što Dunav spaja Balkan, tako smo i mi sve to spojili u jedan plamen. Dunavski plamen“, rekli su mi na kraju Priče sa dušom.
Miris doma, sprej za kuću, za jastuke i zavese koji ne ostavlja fleke, osveživače fioka, ormara, automobila, kao i brojne spomenute mirisne sveće naći ćete na njihovom sajtu OVDE, a na instagramu ove vredne kumovske porodice možete zapratiti OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
Priče sa dušom možete podržati kupovinom knjige „100 najlepših Priča sa dušom“ OVDE.
