Zvaničan odlazak u penziju za Natašu Veselinović iz Valjeva nije bio trenutak u kojem je poželela da se prepusti klasičnom penzionerskom životu, već prilika da ostvari svoje davno zamišljene kreativne ideje.
Gledajući stare filmove pre desetak godina je intuitivno počela da sakuplja stare stvari, odnosno antikvitete, ne znajući čemu će joj one jednog dana služiti, a onda je u proleće 2026. godine došla na ideju da otvori nesvakidašnje mesto Čipka i kaldrma.
Danas u boemskom delu Valjeva, starom Tešnjaru u kojem su snimane brojne naše serije Nataša vraća ljude u prošlost, u neka lepša vremena, i to u ambijentu koji je sama smislila i sa ukusima i mirisima naših baka.
U njenom kafeu turisti se obično prvo fotografišu, a onda naruče domaću kafu, kakao ili čaj u specijalnom aranžmanu na čipki, a tu je i napitak rose lasi, poreklom iz Indije koji odlično gasi žeđ u toplim danima.
Pravi se od crnog čaja u koji se dodaju jogurt, ružina voda i kardamon.
U jesen i zimu na meniju je karamelizovano mleko koje su mnogi od nas pili kao deca, a tokom cele godine služi se i sok od lavande.
Od starinskih kolača obavezne su vanilice, orasnice i šam-rolne, kao i torta kraljice Marije, koju turisti obožavaju.
„Cela priča je zamišljena tako da otvorim kafić ovakav kakav jeste, za dušu, za opuštanje, da to bude mesto gde ljudi mogu da dođu u društvu, ali i sami.“
„Nikako mi se nije uklapao u savremenu gradnju, pa sam odlučila da to bude u Tešnjaru. Nakon toga sam pronašla stari oronuo lokal u kojem je nekad bila jedna kafanica i renovirala ga u svom stilu sa željom da Tešnjar ponovo postane popularan kao nekad“, priča Nataša i ističe da je ovaj deo grada u poslednje vreme, nažalost, zaboravljen, ali da se nada da će posle nje i drugi ugostitelji krenuti istim putem, da mu vrate stari duh i mesto koje mu pripada na turističkoj mapi Valjeva.
Sagovornica ove Priče sa dušom je rođena i odrasla u gradu na Kolubari, a osnovna škola Sestre Ilić koju je pohađala nalazi se nedaleko od lokala koji danas vodi.
U Tešnjaru je, kako kaže, provela deo mladosti i izlazila tamo sa društvom devedesetih godina kada je sve vrvelo od ljudi.
„Gosti koji dolaze u Čipku i kaldrmu kažu da ovde osećaju neki mir, da im prija ova atmosfera i da mogu sami da sede, da rade, čitaju knjigu i pronađu trenutak za sebe.“
„Naziv je nastao od dve reči, prva je čipka koja simbolizuje nešto fino, ručni rad, ono što rade ženske ruke i što nas sve podseća na naše majke i bake, na tradiciju, a druga je kaldrma, koja je vekovima tu. Jedna lepa rečenica koja je i slogan mog lokala kaže „Kaldrma pamti korak, a srce pamti trenutke“, iskrena je Nataša.
Kao velika ljubiteljka starog nameštaja, porcelana, starog stakla, goblena i starih slika, Nataša je sakupljala odabrane komade i čuvala ih u jednoj garaži sve dok nije došao trenutak da oni dobiju svoj novi dom.
Onda je ormane i fotelje mahom iz Beograda i iz Vojvodine sama ofarbala i doterala u stilu šabi šik, a pred otvaranje Čipke i kaldrme skoro sve je imala za enterijer, tek nekoliko stolica je dokupila.
„Veoma sam nostalgična u smislu sećanja na neki mnogo lepši i bezbrižniji život u u kojem smo ranije živeli.“
„Posebno sam vezana za stvari koje me podsećaju na moju baku i na pretke, od kojih su neke izložene ovde. Najveći deo antikviteta sam kupovala u oglasima, a dosta toga sam dobila na poklon. Zanimljivo je da mnogi gosti požele nešto da mi poklone kad dođu ovde. Evo ove Vilerove goblene sam dobila od jedne stare valjevske porodice“.
Zajedno se šetamo kroz vreme. Nataša mi pokazuje staru šivaću mašinu, fotografiju na kojoj su njeni otac, stric i tetke iz Valjeva i Loznice, zatim knjige iz 1939. godine među kojima je i Knjiga za svaku ženu, šolje za čaj od porcelana iz 1927. godine, neobičnu kolekciju karata za igranje, kolekcionarske šoljice koje se nabavljaju po jedna u kompletu.
„Čitavog života sam radila posao koji nije bio mnogo kreativan, ali sam odlaskom u penziju odlučila da probudim tu svoju maštovitost i sve ono o čemu sam godinama sanjala.“
„Penzionisanje me je poguralo da postanem preduzetnica i da svoje slobodno vreme provodim u Čipki i kaldrmi.“
„Meni dragi ljudi nisu bili sasvim sigurni u ovu moju ideju, ali mene je vodio predosećaj jer sam znala samo jedno, kao u jednoj rečenici Meše Selimovića „Svemu ima vreme i svakom poslu pod nebom ima vreme“, rekla je Nataša na kraju Priče sa dušom i pozvala čitaoce da svrate kod nje u Tešnjar da okrepe i nepca i dušu.
Instagram stranicu ovog romantičnog mesta u Valjevu koje čuva trag nekih starih vremena i mirisa pronađite OVDE. Lokal je otvoren od 12 do 20 sati svim danima osim ponedeljkom.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Priče sa dušom možete podržati kupovinom knjige „100 najlepših Priča sa dušom“ OVDE.
