Kao i svakog avgusta, oko Svetog Ilije, Stragari su postali centar šumadijskih dešavanja i mesto u koje je došlo na hiljade turista iz više krajeva Srbije.
Na Šumadijske dane šljive koji su se održali od 31.7. do 02.8.2026. godine u Stragarima, selu udaljenom oko 30 km od Kragujevca i oko 20 km od Topole, dolazim na poziv Gradske turističke organizacije Kragujevac i to u subotu kada su program manifestacije, a i poseta bili izuzetni.
Uprkos temperaturi od oko 35 stepeni u hladu, sa šeširom na glavi krećem u obilazak više od 100 štandova na kojima poljoprivrednici, proizvođači šljive, preduzetnici, umetnici, a pre svega žene koje prave starinske kolače predstavljaju svojih ruku dela.
Na štandu udruženja Šumadijski opanak iz Stragara razgovaram sa Lidijom, Marijanom, Snežanom i Gordanom koje mi pokazuju ružice sa orasima, lenju pitu i šarene kiflice, zatim nezaobilazne salčiće, ali i slani program u kojem dominiraju gibanice na više načina.
Desetak žena, koliko ih trenutno ima u udruženju, sačuvale su stare recepte svojih baka.
Na Šumadijskim danima šljive i sličnim manifestacijama predstavljaju kolače koji su se nekad jeli sa idejom da ih ne zaboravimo i da između sebe delimo recepte.
Lidija Ćatić iz Masloševa uslužuje turiste na porodičnom štandu na kojem se prodaju šljive i kupine.
Priča mi da je u posao uključena cela njena porodica: suprug, dva sina, svekar i svekrva, kao i da radnici pomažu oko branja.
Na više hektara Ćatići gaje šljive: čačansku ranu, čačansku lepoticu, čačansku najbolju, timočanku, stenlejku, ali i trešnje, višnje, kupine i jabuke.
Milojevići, njihove komšije iz Ovsišta, rodnog mesta našeg čuvenog satiričara Radoja Domanovića obučeni su u nošnje sa ručnim vezom.
Saznajem da je sve komade garderobe na njima izvezla njihova tetka Svetlana iz Kragujevca koju kasnije posećujem na posebnom štandu.
Biljana i Nemanja Milojević iz Ovsišta vode gazdinstvo na kojem imaju desetak alpskih koza i od čijeg mleka proizvode sveže i dimljene sireve, mlade, stare, ljute, u maslinovom ulju, sa ruzmarinom, peršunom, biberom, belim lukom…
„Četrnaest godina smo u braku i imamo četvoro dece. Suprug je u Ovsištu od rođenja, a ja sam rodom iz Trnave. Naše proizvode prodajemo četvrtkom i nedeljom na pijaci, ali i po raznim manifestacijama i, naravno, na Oplenačkoj berbi“, rekla mi je Biljana.
Studentkinja Ekonomskog fakulteta Aleksandra Ilić poreklom je iz Stragara, a kolače pravi od detinjstva.
Prve kiflice je napravila sa 15 godina, a za Šumadijske dane šljive pripremila je bogatu trpezu.
Domaće kiflice sa pivom prodavala je za simboličnih 50 dinara, baklave sa orasima i pistaćem po 150 i 100 dinara, a tu su bile i cimet rolnice, čak i tri leće za koje je, s obzirom na vručinu, imala spreman mali frižider.
„Nastojim da održim tradicionalnu kuhinju, a u slobodno vreme radim ketering i pravim domaće torte i kolače.“
„Treća sam godina studija ekonomije, a ljubav prema preduzetništvu sam spojila sa tim u nadi ću kad diplomiram otvoriti firmu za kolače“, kaže Aleksandra za Priče sa dušom i dodaje da ima klijente i u Beogradu.
„Kuvam od malena, naučila sam sa bakom, a kasnije sa mamom. Prvi gulaš sam probala da napravim sa 10 godina, ali on je bio bačen (smeh), a onda sam nekoliko godina kasnije uspela sama da zamesim i ispečem kiflice. Prvi put izlažem na ovoj manifestaciji i zadovoljna sam prodajom“, rekla mi je Aleksandra.
U nizu štandova sa umetnicima, zastajem kod Milenica dekupaž, brenda dve sestre iz Topole, Milene i Sandre.
Pažnju mi privlače poslužavnici u dekupaž tehnici koje pravi Sandra, nastavnica u dve škole.
„Iako se ovom umetnošću bavimo već 10 godina, nama je to i dalje hobi koji nas opušta. Kao što vidite poslužavnici se najviše traže i to najčešće sa cvetnim detaljima“, kratko je objasnila Sandra.
Manifestacija Šumadijski dani šljive ima dugu tradiciju, a obnovljena je 2021. godine.
Organizatori su Grad Kragujevac, Gradska turistička organizacija Kragujevac i Mesna zajednica Stragari.
Prema rečima direktorke GTO Kragujevac Mirjane Milenković ove godine je pripremljen sadržajan kulturno-umetnički i stručni program, sa više od 100 izlagača i više od 350 učesnika programa.
Cilj ove manifestacije je da se kroz promociju šjive kao jednog od simbola ovog kraja predstave turistički, poljoprivredni i privredni potencijali Stragara i okoline.
U Stragare možete doći tokom cele godine jer ovo selo ima dosta toga da ponudi turistima.
Tu su istorijski lokaliteti, spomenik čuvenom revolucionaru Tanasku Rajiću, izvori, vodenice, nezaboravljene priče i srednjovekovni manastiri Blagoveštenje, Voljavča i Petkovica.
Mesto sa dušom na kojem se obavezno pravi pauza je Etno-kuća Lazić koju sa svojom porodicom vodi učiteljica Jelena Lazić. Jelena godinama oslikava čokanje sa motivima Šumadije, a sve češće radi i slike u akril tehnici.
„Ovde vidite begenisanje gde sam predstavila kako se momak nekada udvarao devojci tako što bi joj poklonio jabuku.“
„Na sledećoj slici su tri devojke Šumadinke u šljiviku, obučene u tradicionalnu nošnju, a na ovoj ovde Ivanjdan.“
„Ovo je svadba u Šumadiji s kraja šezdesetih, početkom sedamdesetih“, objašnjava mi Jelena.
Gledam slike „Vaskrs“, „Ljubav na vašaru“ i „Majalo“ na kojoj je predstavljen običaj za Đurđevdan kada su devojke ranom zorom odlazile u šumu da uberu grančice graba koje bi stavljale oko struka, kako bi se momci grabili oko njih.
„Radim kad imam inspiraciju, ali mi je pre svega potrebno da budem sama. Često gledam stare fotografije i ne želim na svojim slikama da prikazujem napušteno selo. Iako sam svesna da nam se brišu slike prošlosti i tradicija, trudim se da ih oživim na svoj način, na ovim slikama“, rekla je Jelena.
Nedaleko od njene galerije, u Sportskoj hali Osnovne škole Julijana Ćatić od 2024. godine nalazi se memorijalna soba Dušana Miloševića, člana prvog Olimpijskog tima Srbije i učesnika Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine, čuvenog sportiste po kojem su Stragari postali nadaleko poznati.
Više o festivalu Šumadijski dani šljive i o drugim znamenitostima Kragujevca pronađite na sajtu Gradske turističke organizacije Kragujevac OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
Ovakve Priče sa dušom možete podržati kupovinom knjige „100 najlepših Priča sa dušom“ OVDE.
