Ovo selo pod Rudnikom ima tri manastira iz srednjeg veka, vodenicu, znamenite ljude i festival šljive o kojem se priča cele godine

Tek što se završio prvi dan festivala Šumadijski dani šljive, od ukupno tri koliko je trajao, a narod je na štandovima uveliko komentarisao da će ove godine biti oboren rekord u poseti. Kao iskusni sladokusac to sam shvatio drugog dana ujutru kada mi je jedna gospođa iz Kragujevca koja je napravila brojne starinske kolače rekla da „od juče više nema kiflica sa mašću, kao i da je za nekoliko sati prodala čak 12 štrudli“.

Ovo znamenito selo udaljeno nešto više od 30 km od Kragujevca i oko 20 od Topole vrvelo je 2, 3. i 4. avgusta 2024. godine od turista sa svih strana, a po automobilskim tablicama na stotine parkiranih automobila reklo bi se najviše iz centralne Srbije i Beograda.  

Šumadijski dani šljive imaju dugu tradiciju, obnovljeni su 2021. godine, a manifestaciju organizuju Grad Kragujevac i Gradska turistička organizacija Kragujevac.

Stragari su se na taj način vratili na turističku mapu Srbije, a brojne ovdašnje znamenitosti dobile mnogo više posetilaca nego ranije.

Istorijskih lokaliteta i nezaboravljenih priča, srednjovekovnih manastira (Blagoveštenje, Voljavča i Petkovica), hrabrih i kreativnih ljudi ima toliko da Stragare možete istraživati i nekoliko dana, a ne samo nekoliko sati, koliko im najčešće posvećuju domaće turističke agencije koje organizuju izlete po Šumadiji.

Nedaleko od Blagoveštenja, nalazi se izvor Svete Petke, gde posetioce obavezno sednu da se odmore u hladu.

Manastir Petkovica nastao je najverovatnije krajem 13. veka, u vreme kralja Dragutina, a obnovljen je početkom 15. veka, u doba despota Stefana Lazarevića. Nadgrobna ploča sa natpisom svedoči da je Petkovica postojala kao muški manastir u doba kneza Lazara.

Treći manastir, Voljavča nalazi se 5 km od Stragara. Po predanju potiče iz 11. veka, a  obnovljen je 1430. godine. Pod Turcima je više puta paljen, rušen i obnavljan, a značajno je obnovljen nakon dolaska igumana Aleksija u manastir 1762. godine.

Najviše turista u Stragare dođe svake godine početkom avgusta, kada ih dočeka sve bogatiji program na Šumadijskim danima šljive, a ovo znamenito selo postane centar turističkih dešavanja u centralnoj Srbiji.

Iskusno parkiram automobil na ulazu u selo, kako bih se što lakše izvukao iz gužve u povratku i spuštam se desetak minuta pešice Topolskom ulicom ka bini.

Iako je 10 sati pre podne, tamo se uveliko igra folklor, pored je spomenik čuvenom revolucionaru Tanasku Rajiću, a od bine pa do lovačkog doma, gde se organizuje gulašijada, postavljeno je na desetine štandova.

Zastajem na prvom slatkom mestu, gde su kolači koje treba da ocenji stručni žiri.   

„Ovo je najstarija pita sa šljivama, možda će vam delovati kao američki tart, ali nije, ova pita se vekovima pravi na stari, srpski način. Pored je lenja pita sa šljivama, u koju inače idu jabuke, ali danas je specijalno posvećena festivalu, a čiji recept svaka domaćica u Šumadiji ima u svojim spisima. Do nje je štrudla sa šljivama“, priča mi jedna od učesnica takmičenja iz jednog od podrudničkih sela i nastavlja sagu o šljivama:

„Vidite i baklavu sa šljivama, kao i baklavu sa suvom šljivom. Ma, od šljive se može sve, i kolači i pite i mafini, bitno je samo da volite slatko.“

Proizvođači šljive iz Stragara i okolnih šumadijskih sela, čak i onih iz Smederevske Palanke predstavljali su svoje „plave lepotice“, kao i džemove, slatka, sokove i druge proizvode od njih, dok je posebno mesto na festivalu bilo rezervisano za narodnu radinost i ručni rad.

I učiteljica Jelena Lazić, umetnica koja u Stragarima sa porodicom vodi Etno-kuću Lazić, imala je svoj štand sa staklenim suvenirima.

Ona godinama oslikava čokanje sa motivima Šumadije (najtraženiji su motiv sela i motiv devojke u narodnoj nošnji), a za ovogodišnje Dane šljive pripremila je nešto novo – razglednice iz Stragara.    

„Razglednica je suvenir koji nedostaje našem selu, a retro stil se vratio u modu. Odabrala sam motive iz centra Stragara, zatim Tanaska Rajića i šljive, a u akvarel tehnici prikazala sam stare kuće, seosko dvorište i šumadijsku kapiju“, rekla je Jelena za Priče sa dušom.

Tu u njenom galerijskom prostoru saznajem da je na 300 metara odatle, u Sportskoj hali osnovne škole Julijana Ćatić otvorena memorijalna soba čuvenog Stragarca Dušana Miloševića, člana prvog Olimpijskog tima Srbije i učesnika Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine. 

„Memorijalna soba je otvorena 1.6.2024. godine, na 130. godišnjicu Dušanovog rođenja. Profesor Jarić koji je ovde predavao fizičko pokrenuo je inicijativu da se prostor obnovi, a nas nekoliko entuzijasta iz sela i okoline smo nastavili i osnovali Udruženje Dušan Milošević – prvi srpski olimpijac“, rekla mi je potpredsednica udruženja Milica Lazić.   

Još jedna atrakcija na festivalu bila je vodenica Cicić, koja melje brašno već tri veka i poslednja je u ovom kraju (u vreme Miloša Obrenovića na Srebrnici bilo ih je 68).

Turisti kod Miroslava Cicića mogu da kupe ražano, heljdino i kukuruzno brašno, ali od njega i da čuju zanimljivosti o Tanasku Rajiću, ustaniku i Karađorđevom barjaktaru, o ostacima srednjovekovnog grada Srebrnika, o banji Voljavči pored istoimenog manastira i njenoj lekovitoj vodi, o despotu Stefanu Lazareviću i prvom sedištu praviteljstvujuščeg sovjeta srpskog iz 1805. godine.

Upravo je nedaleko od Stragara u gradu Srebrniku despot Stefan Lazarević 1426. godine sazvao državni sabor najviše tadašnje srpske vlastele i crkvenih velikodostojnika na kome je proglasio svog sestrića Đurđa Brankovića za svog naslednika.

„Vodenice su bile naši prvi dragstori jer su radile od 0 do 24 sata. Sada nema meljave noću, pa radimo samo tokom dana“, priseća se Miroslav, koji je pripadnik sedme generacije vodeničara u porodici.

On je i ovog puta pozvao čitaoce Priča sa dušom, tek venčane mladence da mu se jave i da u vodenici besplatno provedu prvu bračnu noć ovde u vodenici, što prema narodnom verovanju donosi sreću u budućem zajedničkom životu.

Dok glavnom ulicom prolaze prvo fijakeri, pa fiće, a vitezovi se pripremaju za borbe, ja se vraćam gastronomiji.

Milanka Glišić iz Kragujevca je došla na Šumadijske dane šljive da bi sa ćerkama Sanjom i Danijelom i unukom predstavila svojih ruku dela.  

„Naš program je starinski, jer se to najviše traži. Jedna ćerka je specijalista za razvijanje domaćih kora, a druga za salčiće i princes krofne. Lenja pita s jabukama, salčići,  kiflice sa mašću koje negde zovu maslarice, šam-rolne, pita sa šljivama, knedle sa šljivama, oblande sa smokvama, mađarica. Birajte“, sigurna je Milanka.

Koliko štandova, toliko Priča sa dušom. Na jednom upečatljivo žutom studentkinja Ekonomskog fakulteta Dunja Gicić iz Trešnjevka kod Kragujevca prodaje suncokretov, livadski i bagremov med.

Njeni roditelji su pre 10 godina pokrenuli poljoprivredno gazdinstvo, a ona sa bratom vodi marketing i društvene mreže pod imenom „Žuto na gram“.

Pada mrak, posetioci su spremni za večeru pod šatorom uz domaći kupus (500 dinara porcija) i pečenje (2.000-3000 dinara za kilogram), ali i za koncert Ane Bekute i Ljube Lukića, koji su doprineli da Stragari prvog vikenda u avgustu zaista budu centar Šumadije.

Vraćam se kući pun novih priča i sa novim iskustvom – da naredne godine budem tu već prvog dana.

Više o festivalu Šumadijski dani šljive i o drugim znamenitostima Kragujevca pronađite na sajtu Gradske turističke organizacije Kragujevac OVDE.

Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Napomena: Članak sadrži sponzorisane SEO linkove ka sajtu www.gtokg.org.rs.