Prave male foto-bajke koje montiranjem fotografija pravi Nemanja Sekulić (36) nastaju u suterenu jedne kuće na Banovom brdu. U tom kreativnom kutku, uz opuštajuću muziku i dva računara, ovaj izuzetno maštovit Beograđanin stvara jedan drugačiji svet, šareniji i optimističniji od ovog u kojem živimo.
I sve što on napravi nailazi na neverovatan odjek njegovih pratilaca sa cele planete. Obožavaoci ga gledaju na jutjubu, gde objavljuje snimke u kojima otkriva neke tajne svog zanata, ali i na fejsbuku i instagramu, koji vrve od njegovih dela, 3D radova i video-snimaka.
Kod Nemanje ćete videti ilustraciju bajke o žapcu i princezi, devojku kojoj na glavi raste kućica za ptice, tajne agente, likove iz crtanih i igranih filmova, kao i mnoge komične i ozbiljne situacije iz naših života koje nam predstavlja na svoj način. Tu su i reklame za banke, pivo, fudbalske klubove.
Mada sve izgleda jednostavno i lako, doduše kao i kod svih profesionalaca, iza Nemanje stoje višegodišnji trud i rad, učenje i svakodnevna posvećenost poslu koji obožava.
– U foto-montažama ograničenje su jedino vaša mašta i poznavanje alata u programu u kojem radite. Kada je klijent poželeo da na naslovnoj strani knjige pesama bude žena koja ima kosu u obliku kućice za ptice, ja sam osam sati crtao dlaku po dlaku. Princezi na slici sa žapcem „sašio“ sam 3D haljinu i obukao je u nju. Putovao sam na Tajland, u Pariz, u Nemačku, jer je klijentu bilo isplativije da plati mene da odem i napravim pozadinu i sve izmontiram, umesto da šalje tim ljudi koji će se pojaviti na slici.
U početku najviše su ga podržavali roditelji, sestra i brat, dok su mu prijatelji i poznanici češće govorili da mnogo mašta i zaluđuje se i da u tom poslu nema zarade. Bio je uporan, istrajao je i želeo da radi ono što voli. Sada oni koji nisu verovali u njegovu viziju čestitaju ovom zanesenjaku na onome što je naučio i na poziciji koju ima u ovoj umetnosti. – Znao sam da ću ako radim ono što moram, biti kao na robiji, Zato sam odabrao da radim za sebe, da nemam radno vreme (iako sam u studiju često i po 12 sati) i da se, iako me nekad bole leđa od sedenja, uveče osećam ispunjeno. Ja jedva čekam jutro da nastavim da radim na svom projektu, to je moja strast. Kao neki nestrpljiv klinac sam, koji hoće da se igra sa svojom igračkom – objašnjava mi Nemanja.
Za dvadeseti rođendan od prijatelja je na kompakt disku dobio program za obradu fotografija foto – šop. Otkrio je dva alata za rad, uzeo fotografije svog oca, pejzaža jedne planine, slike logorske vatre i puške i „sklopio“ ih u jednu sliku.
– Tata se oduševio kad je video sebe kako sa puškom na ramenu sedi pored vatre i gleda u planine. Tada je to bilo urađeno početnički, kao da ste makazama isekli sliku, a danas je ovo što radim na neuporedivo višem nivou – seća se Nemanja i otkriva mi da je sa kupovinom novog, tada modernog aparata Canon A70 shvatio da će fotografija biti njegov životni poziv, a ne studije Elektrotehničkog fakulteta koji je bio upisao.
Želje su rasle zajedno sa maštom. Da bi kupio bolji uređaj trebalo je mnogo više para, pa je rešio da ih zaradi. Ne pitavši vlasnika jedne teretane, a znajući da mu treba sajt, unapred je uradio internet prezentaciju i ponudio mu je.
Vlasnik je dobio sajt, a Nemanja najnoviju opremu za rad.
– Reklama o mom fotografskom umeću počela je da se širi od usta do usta, a ja sam počeo da slikam prijatelje, drugarice mojih drugova i sve koji su me zvali. Posle izvesnog vremena fotografije sam kačio i prodavao na sajtu iSTOCK, uz neprestano učenje i rad na sebi. Brzo sam shvatio da sam se udaljio od onoga što najviše volim – spajanja nerealnih stvari u jednu sliku.
Prva Nemanjina fotografija koja je na internetu napravila bum bila je slika poslovnog čoveka kojeg zapljuskuje gomila papira, što je simbolično predstavilo poplavu informacija. Glavni glumac na slici je Nemanja, koji je pozirao i sa drugaricom satima seckao i sklapao maketu od papira.
– Od 2012. godine prestajem da radim za druge i posvećujem se samo svom poslu. Radim direktno za klijente koji me pronalaze preko sajta ili preko posrednika. Ovo što sada radim zove se konceptualna foto-manipulacija (conceptual photo manipulation), odnosno foto-montaža. Poenta je da se napravi lepa, interesantna fotografija, da bude uverljiva i da izgleda kao da je stvarno napravljena tamo gde je napravljena. Naravno, sve što je futuristički i bajkovito mora da bude čista montaža. Naučio sam da radim u 3D tehnici koju ubacujem u fotografiju.
Najviše voli da radi sa strancima. Oni poštuju njegovo vreme, dolaze na sastanak kada je dogovoreno, plan rada menjaju eventualno jednom, a ne iz korena, i plaćaju onda kada se dogovore. Sve je jednostavno, prijatno i bez stresa.U Srbiji je jedini umetnik koji se na ovaj način bavi montažom fotografija, a jedinstven je i po tome što poznaje i koristi desetak programa za rad.
– Sve je u životu moguće, ali ne preko noći. Potrebno je da ste uporni, istrajni, da preživite gomilu uspona i padova i da se svaki put kad padnete – podignete. Važno je da čovek nikad ne stoji u mestu, već da ide napred. Celog života se mora učiti. Bez obzira na to što se ja bavim nečim što ne radi veliki broj ljudi, konkurencija je velika i potreban je stalan rad. Greška je kopirati druge. Ko želi da ispliva mora da bude originalan i da svojim radovima da lični pečat– poručuje Nemanja u svojoj Priči sa dušom.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: Nemanja Sekulić