„U vremenu lažnih vrednosti, izazov je pronaći priču sa dušom”: Intervju sa autorom sajta koji inspiriše celu Srbiju

Svedoci smo da je danas dobrih priča sve manje, a da one loše pretežno ispunjavaju medijsku svakodnevicu. Zbog toga se za Priče sa dušom može reći da su fenomen u vremenu u kojem živimo. One su jedinstvene po mnogim merilima, a svi ih vole jer povezuju, nadahnjuju i uče.

U razgovoru sa Nenadom Blagojevićem, autorom sajta Priče sa dušom na čijem kompletnom redizajnu DeKovach Design je nedavno radio, saznali smo mnogo toga o ovom jedinstvenom biznis modelu, a naš sagovornik otkrio je da je na više tema govorio prvi put.  

Možemo reći da su Priče sa dušom ujedno i biznis koji se sve više razvija. Kada u istoj rečenici spojimo dušu i biznis, to naizgled deluje nespojivo – skoro da zvuči paradoksalno. Da li je to stvarno tako ili vi ipak uspevate da stvorite ljubav između ta dva pojma?

To što ja radim sa ovim sajtom posmatračima deluje kao nemoguća misija. Ali, samo tako deluje. Jer, mediju koji živi isključivo od oglašavanja na tržištu i koji nema nikoga „iza sebe“, nije lako da opstane u tržišnoj bari „medijskih krokodila“, a da zadrži dušu, odnosno da ima autorske tekstove koje, kako i reč kaže, piše autor, a ne klijent ili neki marketing menadžer iz agencije.

Čitaoci, s jedne strane žele tople ljudske priče koje slave život, a s druge strane mi kao i svaka firma treba da zaradimo novac za doprinose za plate, honorare dizajnera i fotografa, održavanje sajta. 

Kao direktor Medijske kuće Priče sa dušom odlučio sam da idemo bez standardnih reklama i banera, već da se potpuno usmerimo ka pričama.

Neko bi rekao da smo time nešto izgubili, a ja mislim baš suprotno, da smo dobili, jer smo po tome jedinstveni. Kod nas je reklamiranje u sadržaju i tu pravimo balans. A to kako žongliramo između priča koje život piše i onih koje promovišu neke proizvode, usluge i ideje, e to je već stvar mere. A tim premeravanjem se i u privatnom i u poslovnom životu vodim od svoje 14. godine, kada sam i ušao u medije.

Imajući u vidu da se emocije ne mogu veštački proizvesti, dizajnirati ili prekopirati, kako pronalazite sve te iskrene, tople ljudske priče u društvu zatrpanom velikom količinom lažnog, fejk sadržaja?

Što je više tog lažnog sadržaja, to je lakše naći Priču sa dušom. Znam da zvuči čudno, ali tako je.

Koliko god novinari govorili da je u toku kriza sadržaja i da nema tema, ja odgovaram da nikad nisam bio zatrpaniji novim idejama i pričama.

Sve je u uglu posmatranja. Ako ste usmereni ka obrazovanim devojkama i momcima koji uče i polažu ispite, ka poštenom svetu koji se trudi da radi i da zaradi, ka tradicionalnim vrednostima koje nikad ne gube na ceni, njih ćete ispred sebe i videti. Ako tražite sve suprotno, mediokriteti će vam biti u vidokrugu.

Znate onu rečenicu „pčela će i na gomili smeća pronaći cvet, a muva zunzara i na najlepšoj livadi otpad“. Tako je u svim segmentima života, pa i u novinarstvu.

Autor Priča sa dušom, Nenad Blagojević u parku Bukovičke Banje u Aranđelovcu

Šta su u stvari Priče sa dušom?

Ako bih vam odgovorio po definiciji, onda je reč o sajtu sa najlepšim životnim pričama, o mestu na internetu u kojem „žive” neobični i vredni preduzetnici, talentovani mladi ljudi i pokretači dobrih ideja i inicijativa. A ako bismo otišli malo dublje, one su oaza stvarnog rada pojedinaca i njihovih rezultata, riznica istinitih priča o ljudima koji vole svoj posao i život, odnosno mesto iskrenih emocija u vremenu izvrnutih vrednosti.

Za mene su one i zadovoljstvo i posao, stanica sa koje sa svojim sagovornicima odašiljem zdrave poruke u svet, kutak iz kojeg pojedinci sa dobrim idejama i energijom kreću u borbu sa vetrenjačama.

Novinarstvo je za mene više od pukog pisanja, pa zato Priče sa dušom umesto projektom pomalo neskromno nazivam ličnom misijom. Kako sam i rekao u jednom intervjuu: „One deluju kao bajka na Balkanu, a ustvari su 100 % organske”.

Vaše Priče sa dušom prenosi više od 50 medija iz Srbije i regiona. Šta mislite, zbog čega su baš vaše priče novinarima zanimljive da ih prenesu ili urade ponovo na svoj način?

U medijima radim skoro četvrt veka i za sve to vreme naučio sam da pogodim „ukus naroda“, odnosno publike. I kao klinac na radiju, kasnije kao urednik u nedeljnicima, i danas kao direktor Priča sa dušom. Razgovaram sa ljudima, krećem se po kafanama, vašarima, pričam sa narodom.

Prijatelji i kolege kažu da dobroj priči umem da se obradujem kao dete, a i posle više hiljada napisanih tekstova i dalje me obuzme neko zadovoljstvo po rađanju nove Priče sa dušom. Da se razumemo, kolege novinari i mediji ih prenose jer su zanimljive i viralne. Viralne, znači da će ih pročitati veliki broj ljudi. Prenose ih jer će njihovim sajtovima doneti ogromnu čitanost.

To je donekle taj spoj emocija i biznisa koji ste spomenuli.

Ja prenosim emociju u priči, a onda ona ode u 50 medija i postane biznis, postane klik.

Meni je to u redu, jer ja na te stvari gledam kao na promociju pravih vrednosti u srpskim medijima koji su zatrpani glupostima.

Zar nije lepo kad Priča sa dušom o mladom bračnom paru koji se venčao u 21. godini i živi u Studenjaku posle mog sajta završi na 57 sajtova, televizija, radio-stanica, odnosno kad je na Pričama sa dušom pročita 65.000 ljudi, a na ostalim sajtovima još 500.000? Za mene to nije kopiranje autorskog dela, to je moć pojedinca da nabolje menja društvo u kojem živi.

U ovom slučaju kroz plasiranje kvalitetnog sadržaja koji na mala vrata ulazi u masmedije.    

Priče sa dušom deluju kao bajka na Balkanu, a u stvari su 100 % organske.

A zbog čega vaši čitaoci vole vaše priče i kako uspevate da prvi dođete do svih tih ljudi?

Čitaoci ih vole jer su istinite i emotivne, jer se svaki sagovornik predstavi imenom i prezimenom i prenese im svoje misli, iskustva, nadanja, ali i razočarenja. Vole ih i jer su kvalitetne i jer je u njih utkan rad.”

Ljude o kojima pišem predstavljam kao junake, svima prilazim na isti način, nema razlike, nema predrasuda, sujete.

Ja ne odrađujem priče i godišnje ih napišem svega 80. Priče sa dušom se uglavnom rade uživo, fotografije su vrhunskog kvaliteta, svaki tekst se piše pažljivo. Toga danas, priznaćete, nema mnogo na internetu jer svi nešto jure. Ali bespotrebno. Kvalitet uvek prolazi, bez obzira na posao. Kao što se zna koja je najbolja pekara u gradu, tako je i sa sajtovima. Mušterije, odnosno publika to prepoznaju.

A što se tiče medija i ekskluziviteta, recept je jednostavan i ima tri koraka: 1. nema žurbe, 2. sve dođe na svoje i 3. original je uvek ispred kopije.

Prilikom redizajna sajta zahtevali ste da dizajn jezik Priča sa dušom bude jasan odraz vrednosti za koje se zalažete. Možete li našim čitaocima to pojasniti na šta ste tačno mislili?

„Ideja je bila da dobijemo dizajn koji će čitaoce opustiti, a zatim usmeriti ka sadržaju. Vrednosti za koje se Medijska kuća Priče sa dušom zalaže kroz jedinstven storiteling su: promocija preduzetništva, podrška inicijativama, tradicija i ukazivanje na dela običnih ljudi.

Bilo nam je bitno da u nov logo udenemo i etno-motiv koji će ukazati da tradiciju predstavljamo u digitalnom svetu i da je popularizujemo na internetu.

Naša želja je da ono najbolje iz tradicije ne bude zaboravljeno i prikazano kao „passé“, odnosno staromodno, već upakovano u novo odelo i prilagođeno trendovima na mreži.

Nadovezujući se na te vrednosti proistekla je i minimalistička ideja od strane vašeg studija da se na logou pojave i ptice sa raširenim krilima na slovima č i š, koje ukazuju na povezanost sa onim što je prirodno i autentično. Uz plavu i zelenu boju dobili smo ono što Priče sa dušom stvarno jesu: svoje, istinite, originalne.  

Koje ste promene primetili nakon redizajna Priča sa dušom?

Na prvom mestu to je brzina otvaranja stranica, kao i predivan dizajn i preglednost na mobilnom telefonu. Fotografije su došle do izražaja više nego ranije, čitaoci su počeli duže da se zadržavaju na sajtu. Osim tehničkih detalja, meni lično je bilo bitno što su mi čitaoci rekli da su se osećali još lepše dok čitaju Priče sa dušom. Ne samo da je sajt postao rasterećeniji, odnosno „pročišćeniji“, već je publici poslao novu poruku još jače povezanosti sa svim onim što je prirodno, domaće, kvalitetno, napravljeno u Srbiji. 

Novi dizajn vebsajta Priče sa dušom

Na kraju, možete li da nam objasnite kako Priče sa dušom zarađuju?

Vi ste prvi postavili ovo pitanje i hvala vam. Priče sa dušom su sajt, a Medijska kuća Priče sa dušom agencija za promociju proizvoda i usluga kroz storiteling. Mi objavljujemo samo teme koje se uklapaju u naš koncept, a godišnje imamo osamdesetak priča. Klijentima donosimo veliku vidljivost u onlajn i oflajn svetu, odnosno u  drugim medijima.

Naš sajt mesečno čita oko 100.000 ljudi, a kada priče osvanu u brojnim portalima i televizijama, taj broj ide i do 700.000 korisnika.

Sadržaj je naš glavni adut, a uz njega i viralnost. Na PSD se najčešće oglašavaju mala i srednja preduzeća jer žele da se za njih pročuje ili da povećaju prodaju. Kad kažem oglašavaju to znači da mi pričamo njihove priče i radimo kampanje. Učestvujemo i u promocijama društveno-odgovornih ideja, jer koliko god su mediji danas brojni i moćni, neko mora da „pokrene  i zavrti točak. Naravno, uvek sa dušom.      

* Intervju je izvorno objavljen na sajtu DeKovach Design 3. juna 2020. godine.  

1 komentar

Zamislite samo kako je svet mali, moja prijateljica živi u Libiji i pošto je u penziji ona vecinu vremena provodi na internetu, prati sajtove sa dušom, blogere sa dušom i priče svojih prijatelja sa dušom iz Srbije. Oduševljena Vašim sajtom, za koji ja iskreno nisam imao pojma da postoji a otkriivam sada da je to ono što mi trreba, insistiraala je da zapratim. Kada sam se upoznao o čemu se radi, kliknulo mi je odmah da sam na savršenom mestu. Ugledao sam perspektivu da neko čuje za jedan lep smeštaj sa dušom i u prirodi, za koji sam danas dobio rešenje o kategorizaciji sa 3 zvezdice, samo na 60 km od Beograda. Srećan sam što pratim Vaš sajt i Facebook stranicu, pa ako me se neko seti – seti, ako ne barem ću pročitati nešto pametno. Ostaje mi da gledam u nebo i čekam neku sigurnu rezervaciju. Veliki pozdrav svima !

Ostavite odgovor