Sedmogodišnji dečak upao je u Neretvu i dok su stariji ljudi bespomoćno posmatrali nemilu scenu, u vodu je uskočio tada dvanaestogodišnji Danko Dangubić (27) i nakon borbe sa hladnom rekom, spasio mališana. Tako je glasila vest 2000. godine kada je ovaj sportista iz Konjica proglašen humanistom godine, nastavivši kasnije sa svojim adrenalinskim životom i skakanjem sa mostova iz hobija.
Sam je spasao troje ljudi u nevolji, a sa kolegama učestvovao u oko 50 akcija spasavanja. On je sportista, skakač, kaskader u filmovima, instruktor skijanja i plivanja, član je Gorske službe spasavanja u Konjicu i učestvuje u aktivnostima na vodi, pod vodom, na stenama… Jedini je državljanin Bosne i Hercegovine koji je izveo egzibicioni skok sa Starog mosta u Mostaru i najmlađi takmičar koji je ikada skočio na glavu sa tog mosta. I dok mi sve ovo nabraja ističe da je mnogo toga radio u životu, a ponajmanje ono za šta se školovao – da predaje u školi kao „profesor tjelesnog i zdravstvenog odgoja“.
Sa ovim svestranim momkom, njegovom suprugom Brankom i njihovim prijateljima Joanom i Ivanom, sreo sam se u Mostaru. Tamo su došli iz Konjica povodom intervjua za Priče sa dušom i to u kasnim večernjim satima zbog Dankovih obaveza oko polaganja najnovijeg kursa Rescue 3 Europe.
– Celog života pomažem drugima. Sa mosta u Konjicu skočio sam prvi put sa 14 godina, a „skok smrti“ probao sam kao petnaestogodišnjak. Bilo je veoma rizično jer su, dok skačete u kazan „dva sa dva“, stene oko vas. Često mi prolaze kroz glavu reči mog pokojnog oca, kojeg sam tri meseca molio da mi potpiše saglasnost da skočim sa nepunih 16 godina. Kazao mi je: „Sine, ja ću ti potpisati, a ti sutra kad budeš imao dete koje bude htelo da skače u tim godinama, stisni petlju i uradi isto“. Što sam stariji, sve više sam svesniji njegovih reči – priča mi.
Danko je tada skočio sa Starog mosta u Mostaru i prilikom prejakog udara glavom u vodu i nabijenog adrenalina, onesvetio se na nekoliko minuta. Kajakaši su ga izvukli iz Neretve, a on je, seća se, dobio najveći aplauz u dosadašnjoj, četrnaestogodišnjoj skakačkoj karijeri.
Skoro da nema mosta sa kojeg nije skakao i ušao među prva tri takmičara. Najveća visina sa koje je poleteo u reku je 28 metara, a u ekstremnim skokovima u vodu takmičio se u Užicu, Višegradu, Konjicu, Mostaru, Kragujevcu, Bugojnu, Banjaluci, Mojkovcu. Danko naglašava da su takmičenja uglavnom tokom leta, zbog čega pripreme u vodi traju samo mesec dana, a održavanje fizičke kondicije i muskulature tokom cele godine.
– Svakog drugog dana sam u teretani. Osim fizičke spremnosti, važna je i koncentracija jer sam stilski skok traje kratko. Iskustvo se stiče godinama, a kažu da kada dođete u situaciju da ne osećate strah, treba prestati ovim da se bavite, jer postaje rizično. Važno je da uvek ima malo pozitivne treme i straha, mada ja već dugo, osim uzbuđenja zbog publike koja gleda, ne osećam veliku tremu. Možda je to znak da se bliži kraj moje skakačke karijere – priča Danko i smeje se.
Kao najhladniju reku izdvaja Neretvu, ali dodaje da nije lako skakati ni u Taru i Moraču. Najviše se smrznuo jedne godine u Kolašinu: padala je kiša, takmičari su skakali bez obzira na loše vreme, a publika je bila u debelim jaknama.
– Naježim se kad se setim tog dana (smeh). Oduvek sam bio adrenalinski zavisnik i zbog svih ovih skakanja „zaradio“ sam više od 200 šavova na sebi. Pomerao sam granice i radio stvari koje normalnim ljudima ne bi padale na pamet. Alpinizam u slobodnom stilu bez opreme i vožnja mauntin bajka na nepristupačnim terenima i stepenicama tek su neke od njih – objašnjava mi Danko i priznaje da se malo smirio otkad se oženio Brankom Ćuk, sada Dangubić.
– Ako uspem da se otrgnem ovih „lisica“ kojima me je žena zavezala, verovatno ću uspeti i da odem na neko takmičenje ove godine. Šalu na stranu, ona je vazda u publici, snima me i fotografiše. Hvala Bogu, očekujemo dete i nadam se da će biti barem pet puta luđe do mene. Član naše porodice je i moja mlađa sestra Dajana, inženjerka poljoprivrede, koja se takmiči u dizanju tegova, a takođe skače sa mostova. Ima brojne nagrade i državna je prvakinja i rekorderka Bosne i Hercegovine u svojim kategorijama – ponosan je brat.
Danko je odrastao u porodici u kojoj se skromno živelo, i seća se da je prvi put skakao da bi zaradio za džeparac. Vremenom je toliko zavoleo taj sport i sada ni u kom slučaju ne bi skakao za novac. Ponosan je što njegov grad ima mladih skakača koji se takmiče i osvajaju nagrade u regionu i što će, kada dođe do smene generacija, ti mladići nastaviti tradiciju koja je odavno započeta u ovom gradu na Neretvi.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta i fotografija je u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: Nikola Zindović, Enzo photography, privatna arhiva Danka Dangubića
1 komentar
BRAVO SOKOLE!