Za 11 godina, koliko je živeo u Francuskoj, Nikola Petrović (37) je mnogo toga naučio o francuskoj kulturi i gastronomiji, posebno o vinima, a proputovao je Francuskom uzduž i popreko, od Bresta do Marselja, od Kaena do Bordoa.
Dugo je razmišljao o povratku u Srbiju, u zemlju u kojoj je rođen 1987. godine i gde je odrastao, a onda mu je pre nekoliko godina na pamet pala neobična poslovna ideja, koja nije postojala na domaćem tržištu: da u Beogradu otvori vinoteku koja bi nudila isključivo francuska vina.
Njegova višegodišnja zamisao ostvarila se u maju 2023. godine, nekoliko meseci nakon preseljenja u Srbiju, a Maison du vin (Kuća vina) dobila svoje mesto u Bulevaru Kralja Aleksandra 204, pedesetak metara iznad pijace Đeram.
„Kada su se spojile moje tri ljubavi prema vinima, Francuskoj i Srbiji, rešio sam da se vratim u rodni grad.“
„Francuska vina godinama istražujem, a za 11 godina sam sa prijateljima i samostalno posetio stotinak porodičnih francuskih vinarija. Videvši da u Srbiji nema prodavnica koje nude isključivo vina iz Francuske, rešio sam da takav posao donesem u Beograd i da ga pokrenem porodično“, priča mi Nikola.
Realizacija nije bila jednostavna, kaže sagovornik Priča sa dušom.
Odabir vinarija kojih u Francuskoj ima na hiljade, zatim organizacija direktnog uvoza i papirologija oko carine i prevoza, iziskivali su višemesečne pripreme.
Ipak, pored svih problema koje je imao na ovom poslovnom putu, Nikola kaže da je zadovoljan i, pre svega, srećan što se vratio u svoju zemlju u kojoj je uvek u kontaktu sa nekadašnjim sunarodnicima Francuzima i sa njihovom kulturom.
Pored kvalitetnih vina u njegovoj ponudi, od kojih 60 odsto čine organska vina (u Francuskoj poznata kao „bio“) bilo mu je važno da i cene budu pristupačne kupcima iz Srbije.
„Gledali smo da ponudimo kvalitetna vina po pristojnoj ceni. Najjeftinije je vino iz Gaskonje i ono košta 1.200 dinara, a oko 40 odsto vina kod nas koštaju od 1.800 do 2.500 dinara. Naskuplje je organsko crveno vino iz Bordoa, kupaža kabernea i merloa, čija flaša košta 9.000 dinara.“
Nikola kaže da naši ljudi vole francusku kulturu, da uprkos svim istorijskim događajima ipak pamtimo francusko-srpsko prijateljstvo tokom Prvog svetskog rata, bratimljenje boemske četvrti u Parizu Monmartra i beogradske Skadarlije, kao i da tradicionalno volimo Pariz i modu, gastronomiju i stil koji stiže odande.
„Vina su počela privatno da me zanimaju odmah nakon preseljenja u Pariz. Počeo sam da se susrećem sa vinskom kulturom, gastronomijom, tamošnjim načinom i stilom života, tako da mogu reći da sam se brzo zaljubio u vina.“
„Pošto sam živeo u Parizu 7, a Sena mi je bila blizu, često sam provodio vreme na betonskom obodu pored reke, sa prijateljima, uz vino.“
„Francuzima je dovoljno da pozovu društvo, ponesu ćebence, flašu vina i čaše i nađu mesto za uživanje – u parku ili pored vode.“
„Francuzi umeju da uživaju u životu. Uz ručak ili uz večeru obavezna im je jedna čaša vina. Tamo sam dosta naučio o drugačijem stilu života nego u Srbiji. Slobodno mogu da kažem da sam unapredio sebe u sredini u kojoj se spaja mnogo kultura i gde se svuda vidi raznolikost nacija“, kaže Nikola.
U Beogradu je završio fakultet i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste, a život ga je nakon toga odveo u Grad svetlosti.
Njegovom povratku u Srbiju najviše se obradovao otac, ali i sestra kao zagovornik bratovog povratka, koja je čelo porodice otkad im je majka preminula.
„Imao sam sreću i priliku da dobro upoznam Francusku i da obiđem skoro sve vinske regije. Od Tuluza, Lila, Bordoa, Nice, Eks an Provans, Normandije, Bretanje, Alzasa… Potrudili smo se da na policama vinoteke „pokrijemo“ sve regije: od Provanse, Langdoka do Gajaka i Loare.
Da bi kupcima olakšali uparivanje vina i hrane, na svaku flašu zalepili su dodatne etikete na kojima piše koje vino se predlaže uz koju hranu.
Tamo ćete pronaći bela vina koja se lepo slažu uz salatu i ribu, kao i crvena koja idu uz jagnjetinu i crveno meso.
„Sarađujemo sa porodičnim vinskim kućama. To nisu male vinarije, već ozbiljna imanja sa površinom zasada i preko 12 hektara, koji se vekovima nasleđuju s generacije na generaciju. Zbog toga sam imao saradnika somelijera koji mi je pomogao oko odabira vina koja ću prodavati u Srbiji.“
„Pošto je i moj posao porodičan, želeo sam da imamo u ponudi porodične vinske kuće jer su one veoma kvalitetne i sa tradicijom dugom i po 300 godina, nisu komercijalizovane, a cena im je samim tim pristupačnija“, rekao je Nikola za Priče sa dušom.
Sajt Nikoline prodavnice posetite OVDE, instagram profil je na ovom linku, a vinoteka se nalazi u Bulevaru Kralja Aleksandra 204 u Beogradu.
Lako ćete je prepoznati po francuskoj poslovici na izlogu „Dan bez vina je dan bez sunca.“
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu izvora i linka ka sajtu www.pricesadusom.com;
