Godinama sam imala paničan strah od vožnje, a onda sam krenula na dodatne časove“, „Imala sam utisak da Dragan više veruje u mene nego ja sama“, „On radi smireno i bez vike, to mi je mnogo značilo“.
Ovo su neki od više od 100 komentara koje sam pronašao na Draganovom sajtu i tragom kojih sam rešio da napišem Priču sa dušom o ovom, kako kandidati kažu, „drugačijem instruktoru“.
Beograđanin Dragan Radić (39) već 15 godina radi kao instruktor vožnje, a licenciran je za kandidate sa vozačkom dozvolom kojima su potrebni dodatni časovi vožnje.
Kaže da mu najčešće dolaze ljudi sa položenim vozačkim ispitom, koji nakon toga nisu vozili i koji su napravili dugu pauzu.
U skoro 80 odsto slučajeva to su kandidati koji se plaše volana, ulaska u saobraćaj, gužve i drugih vozača i koji nemaju visok nivo samopouzdanja dok su na putevima sa svojim četvorotočkašima.
„Moje iskustvo kaže da mnogi polaznici imaju veliko nerazumevanje od strane porodice, supružnika, dečka, brata, jer im na greške ukazuju na često neprijatan način. I njih mogu da razumem, jer su to vozači koji nemaju sertifikovano vozilo za obuku sa duplim komandama i zbog toga ne znaju šta da urade ako njihov partner u vožnji napravi grešku“, priča Dragan i dodaje da je u tim kritičnim situacijama na ulici najvažnije ostati smiren i ne unositi paniku polaznicima, a ujedno im objasniti zbog čega su nastale greške.
„Zbog svega toga prvo krećemo sa časovima u ulicama slabog intenziteta saobraćaja, odnosno od mesta gde nema mnogo ljudi. Bitno je da se vozač upozna sa automobilom, a nakon toga, u zavisnosti od toga koliko brzo se kandidat opušta, idemo u sve teže i teže situacije.“
Dragan živi i radi u Beogradu, a sa dodatnim časovima za vozače krenuo je kada je video koliko se u glavnom gradu nebezbedno vozi i kako bi pomogao onima koji nemaju iskustva.
„Auto-škole su uglavnom više usmerene ka redovnoj obuci početnika, odnosno onih koji tek treba da polažu, dok za te kondicione časove nema mnogo ni vremena ni volje. Dodatni časovi vožnje najčešće se nude nakon redovne obuke, u popodnevnim terminima, kada većina đaka ne može da se uklopi ili su već umorni od posla“, kaže Dragan.
U ovom poslu, prema njegovim rečima, važno je biti dobar pedagog, pa tek onda instruktor.
„Nema pravila, sve je individualno. Velika je razlika kad neko položi sa 18 godina, pa nije vozio 30 godina, od onog koji je ipak vozio posle polaganja, pa posle određenog vremena rešio da obnovi znanje. Saobraćaj se promenio, Beograd se promenio, ljudi su postali drugačiji. Iako se izgubio osećaj za vožnju i zaboravila pravila, za svakog kandidata posebno određujem koji je broj dodatnih časova dovoljan.“
Najstarija kandidatkinja imala je 63 godine, a među polaznicima više ima žena nego muškaraca.
Dolaze ljudi svih generacija i zanimanja, a najbrojniji su zaposleni u IT sektoru, bankari, pravnici, advokati, novinari, marketinški stručnjaci, preduzetnici, konobari i zaposleni u državnim institucijama.
Dragan kaže da se desi da dođu i bračni parovi koji paralelno, ali u različitim terminima obnavljaju vožnju.
Časovi se odvijaju i po sunci i po kiši, radnim danima, vikendom i praznicima, neretko i kad padne mrak.
„Što su gori vremenski uslovi, to je bolje za učenje. Volim da kažem da je idealno kad je kijamet, odnosno kad pada sneg. Radimo i uveče, pogotovo zimi kad rano padne mrak, dok u drugim godišnjim dobima u to vreme već budem umoran od časova, koji često počinju u 7 ujutru“, objašnjava Dragan za Priče sa dušom.
Na konstataciju i komentare „da on više veruje u kandidate nego oni sami u sebe“, Dragan odgovara da nije svakome svaki dan dobar za vožnju i da svako ima pravo na loš trenutak.
„Nije svaki dan Badnji dan. Svakome od nas naiđe trenutak kad smo nervozni, nenaspavani ili jednostavno nam nije dan za vožnju. U tim prilikama kandidati krenu da sumnjaju u sebe.“
„Ja zaista verujem da svako može da pobedi strahove i da krene opušteno da vozi.“
Kad već steknu samopouzdanje, kandidati sa Draganom kreću na lokacije poput uskih ulica na Vračaru, oko Hrama Svetog Save, garaža u kojima se nije lako parkirati i slično.
Kad se više puta prođe kroz gužvu, stiče se drugačije iskustvo od onog na širokim bulevarima Novog Beograda ili od vožnje na periferiji grada.
„Uglavnom su mi prvi časovi sa novim kandidatima stresni dok se ne upoznamo, jer ne znam šta će da urade, kakve su im navike i reakcije. Ali već posle nekoliko časova mogu da znam kako ko funkcioniše i razmišlja. Jedna od najvažnijih stavki je da imamo drugarski odnos, jer kandidat mora da mi veruje i da radi sve što mu kažem tokom obuke. U tome je ključ uspeha.“
„Nijednom mi nije dosadio ovaj posao. Volim ga, gušt mi je, mnogo mi je lepo kad vidim zadovoljnog čoveka koji je oslobođen svih strahova napokon seo za volan. Posebno mi je zadovoljstvo kada mi nekadašnji kandidati šalju slike sa putovanja na koja su sami otišli svojim kolima ili kad ostave komentare na mom sajtu“, rekao je instruktor Dragan Radić za Priče sa dušom.
Sajt www.casovivoznje.rs na kojem možete pogledati komentare ljudi koji su vozili kod Dragana i doći do kontakta sa njim pogledajte OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu izvora i linka ka sajtu www.pricesadusom.com;
