– Au, sunce ti, mogao je nogu da ti odseče – uzviknuli su ljudi iz publike koji su videli da me je jedan kosač, nesrećnim slučajem, dok sam hvatao dobar ugao za fotografiju zakačio kosom po donjem delu potkolenice, u toku revijalnog dela, i napravivši mi rane od 7 centimetra, zbog čega sam otišao na previjanje u kola hitne pomoći, gde su dežurali lekari iz Ljiga.
Kako se šalim na svoj račun i u ovakvim nepredviđenim situacijama, to što mi se desilo, po rečima jednog od organizatora manifestacije Vladimira Ivanovića, prava je ekskluziva jer za 43 godine, koliko traje Kosidba na Rajcu, kosa nikoga nije povredila. Ipak, svestan lepih događaja koji su se smenjivali tokom tri dana, uprkos hramljanju, pronašao sam dvoje zanimljivih ljudi sa veselijim pričama sa dušom od moje kosačke – gospodina Sampona Bušru, profesora matematike iz Ambasade Republike Indonezije u Srbiji, i Cvijetu Knežević, jedinu ženu kosača ove godine na Rajcu.
– Živim u Beogradu i preko skajpa predajem matematiku ljudima širom sveta. Imam učenike iz Indonezije, Egipta, Libana, Turske, Frankfurta, Rima, Bukurešta. Srpski jezik sam naučio od supruge, sa kojom imam sina i ćerku. Oni žive u Americi, tamo su magistrirali i ja se nadam da će se vratiti u Srbiju – kaže Sampono, koji je rodom iz zapadne Sumatre.
– U Indoneziju idemo svake godine službeno, a privatno malo ređe jer avionska karta nije jeftina. Svaki narod ima svoje specifičnosti i kulturu, i meni se dopadaju srpske manifestacije. Osim Kosidbe na Rajcu, gde sam upoznao mnogo ljubaznih i dobrih ljudi, voleo bih da posetim Fijakerijadu, ali ne znam gde se održava – iskren je gospodin Bušra.
I dok je, tradicionalno, glasna muzika iz privatnih šatora sa pevačima narodne muzike (Gledaj majko kako znaš, za šofera da me daš) nadjačavala pesme članova KUD Luka Spasojević iz Ljiga (Zavrzlama nije laka) i Centra za očuvanje tradicije i kulture TENT iz Obrenovca, među nekoliko hiljada posetilaca ugledao sam Cvijetu Knežević.
– Odrasla sam sa tri sestre, u Bosni, nedaleko od Kotor Varoši. Otac je želeo sina, a pošto ga nije dobio, mi smo naučile da kosimo još sa 13 godina. I danas, u Bačkom Dobrom Polju, gde živim sa suprugom i decom, kosim kad god treba, često zajedno sa mužem. Drugi put učestvujem na Rajcu, ali u revijalnom delu, dok sam se takmičila sa ženama na međunarodnom nadmetanju u Sloveniji i sa muškarcima na Bukovcu i na Magliću – rekla mi je Cvijeta, koja radi na farmi svinja u kompaniji Carnex.
Biljana Popović iz udruženja žena Zlatne ruke i ove godine, uprkos visokoj temperaturi, popela se sa svojim koleginicama na kosilište, ne bi li kosačima ponudila kosački ručak.
– Već 15 godina pratimo ovu manifestaciju u našem, tradicionalnom maniru. Za danas smo spremile stara srpska jela: proju, pitu, gibanicu, musaku, punjenu papriku, pasulj, uštipke, savijače i druge kalorične specijalitete kako bi kosači imali dovoljno energije da pokose Rajac – rekla mi je Biljana i dodala da je uslov za nove članice da odgajaju sve voće i povrće u svojoj bašti, da sir i kajmak prave od mleka svojih krava i da koriste meso sa svog imanja.
Kosidbu koju je ove godine pratila izuzetno visoka temperatura vazduha, posetilo je oko 5.000 posetilaca, a među dvadesetak kosača, najbolji je, po odluci komisije, bio Mirko Kecman, šumar iz Bosanskog Petrovca, drugo mesto je zauzeo Mirko Pupović, a treće Blažo Kotlaja, obojica iz Pljevalja.
Iako je program, manje-više, bio sličan prethodnim Kosidbama na Rajcu (u petak koncert rok grupe, u subotu folklorni ansambli, a u nedelju zvezde folk i pop muzike) prijatno iznenađenje za posetioce bio je veoma posećen i praćen ovacijama, koncert violonistkinje Jelene Urošević iz Ljiga, koja izvodi elektronsku muziku. S obzirom na veliko interesovanje medija za jedinu ženu kosača, predlažem organizatorima da uvedu takmičenje za pripadnice lepšeg pola, ali i zdravstveno osiguranje za novinare, koji, zarad dobre fotografije, trče pred kosu.
Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
