Priče sa dušom

Šapka na glavi, VOJSKA u srcu: Ovo su ŽENE koje su život posvetile REKAMA I BRODOVIMA

U vreme kad je Vesna Čolaković, gospođa zastavnik prve klase primljena u vojne redove, nije bilo žena u vojsci, dok danas oko sebe ima više koleginica nego ikad. Svojevremeno je završila Vojnu školu ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane u Rajlovcu kod Sarajeva, kao najbolja u klasi, a u radnoj knjižici ima 32 godine staža i veliko iskustvo i priznanja. Radila je u više vojnih institucija, a u komandi Rečne flotile u Novom Sadu je od 2009. godine.

Vesna potiče iz vojničke porodice i praktično je prohodala u Valjevu, na pisti kasarne Živojin Mišić, gde ju je ujak dovodio kao devojčicu

Njene mlađe koleginice, koje rade u Beogradu, pridružile su se ovom timu pre nekoliko godina, odmah nakon završene Vojne akademije. Gospođe potporučnici Miljana Mitrović i Ivana Sokolović takođe su dale intervju za Priče sa dušom, kraj ušća Save u Dunav, na komandnom brodu Kozara.

Vesna je odrasla u Valjevu, Miljana na Tari, a Ivana u Zemun polju

Rečna flotila Vojske Srbije je u rangu brigade kopnene vojske. Čine je dva Rečna odreda, dva Pontonirska bataljona i Komande rečne flotile, sve to raspoređeno u tri grada: u Beogradu, Novom Sadu i u Šapcu.

– Vojska mi je u krvi. Oduvek sam se bavila sportom, volela sam društvo, ništa mi nije bilo teško, a ljubav prema Rečnoj flotili prenela sam i na svoje ćerke – odgovara Vesna na pitanje o njenoj ljubavi prema vojsci.

Ivana je brodove i plovidbu zavolela uz oca koji je radio u Luci Beograd i uvek bio povezan sa svetom pomorstva. Ideju da upiše Vojnu akademiju dobila je posle priloga na televiziji o prvim ženama kadetima.

– Bilo mi je izuzetno interesantan taj spoj intelektualnog i fizičkog dela u školovanju. Koliko god da je posao vezan za kancelariju, imamo dosta obaveza i dužnosti i van toga, tako da je uvek dinamično. Ovde je čovek dužan da iskoristi ceo svoj potencijal – nadovezuje se Ivana.

Ivana je završila Vojnu akademiju, rod rečnih jedinica, bila je postavljena za zamenika komandanta pomoćnog broda Šabac u Prvom rečnom odredu u Novom Sadu, a od maja 2017. je u Drugom rečnom odredu kao komandir voda plovnih sredstava.

I Miljana otkriva da ju je porodica inspirisala, odnosno da je njen brat završio Vojnu akademiju, ali da u to vreme studiranje nije bilo moguće za devojke.

Miljana je diplomirala 2015. godine i tada je raspoređena u komandu Drugog rečnog odreda, u službu finansija, gde radi kao načelnik grupe za finansije

– U šali sam govorila da ću je upisati jednog dana, i posle nekoliko godina stvorila se ta mogućnost. Najviše volim dinamiku u ovom poslu, odlazak na terene i sportske aktivnosti. Kod nas nema ustaljenosti – kaže Miljana, a ja od njenog kolege, poručnika fregate Dragana Spasojevića saznajem da je ona član reprezentacije Vojske Srbije u skijanju.

Od pet do osam procenata zaposlenih u Vojsci Srbije čine žene: Sagovornice Priča sa dušom sa poručnikom fregate Draganom Spasojevićem

Dok se fotografišemo na Kozari, komandnom brodu Rečne flotile, u sastavu Drugog rečnog odreda, saznajem da svaki brod ima svoju namenu i određene zadatke za koje se, radi pravovremenog izvršenja, prolaze određene obuke, kako u luci, tako i tokom plovidbe.

Pitam sagovornice Priča sa dušom da li i koliko često plove našim rekama.

– Naravno, to je deo našeg posla. U okviru mog posla su i kontrole, tako da sam, pošto radim u Novom Sadu, često i u Beogradu i u Šapcu. Imamo i izviđanja, odnosno kratka krstarenja – kaže Vesna, koja je dugi niz godina bila jedina žena vojno lice na teritoriji Vojvodine, sve dok prve kadetkinje sa Vojne akademije nisu diplomirale. Jedina je žena podoficir koja u Vojsci Srbije nosi službenu uniformu roda rečnih jedinica. Pošto je po prirodi posla načelnik kancelarije Komande rečne flotile, Vesna obavezno drži obuku svakoj novoj generaciji. Takav je bio i prvi susret sa Miljanom i Ivanom.

S obzirom na to da rade tek nekoliko godina, pitao sam mlade gospođe potporučnike da mi opišu reakciju ljudi sa kojima se tek upoznaju, nakon što im kažu čime se bave.

– To je svima uvek zanimljivo i posle toga slede specifična pitanja. Komentari su uvek pozitivni – odgovorila je Miljana.

– Članovi moje porodice su možda najviše bili u čudu kada sam im rekla da upisujem Vojnu akademiju. U mojoj klasi prvi put je bilo školovanje kadeta ženskog pola za oficira ženskog pola roda rečnih jedinica. Diplomirale smo samo koleginica Nikolina Popović i ja, a sada se školuju još dve devojke – dodala je Ivana.

Na pitanje da li žene u Vojsci Srbije imaju vremena za hobije, Miljana je odgovorila da se u slobodno vreme bavi skijanjem, orijentiringom i plesom, a Ivana cvećarstvom i takođe orijentiringom. Njih dve se u tom sportu takmiče ekipno sa koleginicama sa posla.

Fotografija za uspomenu nakon intervjua: Sa urednikom sajta Priče sa dušom, Nenadom Blagojevićem

– Ja sam pre dve godine dobila unuku Kristinu, tako da je ona moj hobi. Potpuno me je promenila, praktično me je preporodila – otkrila mi je Vesna Čolaković, pred odlazak na proslavu Međunarodnog dana žena.

Osmi mart se u ovoj jedinici posebno obeležava, pa dame tada imaju slobodan dan, dok 7. marta obavezno idu na krstarenje Dunavom i proslavljaju Dan žena sa koleginicama i kolegama.

Zvanični sajt Vojske Srbije pronađite OVDE.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaci „Fotografije“)

Da li vam se dopao ovaj tekst?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.