U vreme kad je Vesna Čolaković, gospođa zastavnik prve klase primljena u vojne redove, nije bilo žena u vojsci, dok danas oko sebe ima više koleginica nego ikad. Svojevremeno je završila Vojnu školu ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane u Rajlovcu kod Sarajeva, kao najbolja u klasi, a u radnoj knjižici ima 32 godine staža i veliko iskustvo i priznanja. Radila je u više vojnih institucija, a u komandi Rečne flotile u Novom Sadu je od 2009. godine.
Njene mlađe koleginice, koje rade u Beogradu, pridružile su se ovom timu pre nekoliko godina, odmah nakon završene Vojne akademije. Gospođe potporučnici Miljana Mitrović i Ivana Sokolović takođe su dale intervju za Priče sa dušom, kraj ušća Save u Dunav, na komandnom brodu Kozara.
Rečna flotila Vojske Srbije je u rangu brigade kopnene vojske. Čine je dva Rečna odreda, dva Pontonirska bataljona i Komande rečne flotile, sve to raspoređeno u tri grada: u Beogradu, Novom Sadu i u Šapcu.
– Vojska mi je u krvi. Oduvek sam se bavila sportom, volela sam društvo, ništa mi nije bilo teško, a ljubav prema Rečnoj flotili prenela sam i na svoje ćerke – odgovara Vesna na pitanje o njenoj ljubavi prema vojsci.
Ivana je brodove i plovidbu zavolela uz oca koji je radio u Luci Beograd i uvek bio povezan sa svetom pomorstva. Ideju da upiše Vojnu akademiju dobila je posle priloga na televiziji o prvim ženama kadetima.
– Bilo mi je izuzetno interesantan taj spoj intelektualnog i fizičkog dela u školovanju. Koliko god da je posao vezan za kancelariju, imamo dosta obaveza i dužnosti i van toga, tako da je uvek dinamično. Ovde je čovek dužan da iskoristi ceo svoj potencijal – nadovezuje se Ivana.
I Miljana otkriva da ju je porodica inspirisala, odnosno da je njen brat završio Vojnu akademiju, ali da u to vreme studiranje nije bilo moguće za devojke.
– U šali sam govorila da ću je upisati jednog dana, i posle nekoliko godina stvorila se ta mogućnost. Najviše volim dinamiku u ovom poslu, odlazak na terene i sportske aktivnosti. Kod nas nema ustaljenosti – kaže Miljana, a ja od njenog kolege, poručnika fregate Dragana Spasojevića saznajem da je ona član reprezentacije Vojske Srbije u skijanju.
Dok se fotografišemo na Kozari, komandnom brodu Rečne flotile, u sastavu Drugog rečnog odreda, saznajem da svaki brod ima svoju namenu i određene zadatke za koje se, radi pravovremenog izvršenja, prolaze određene obuke, kako u luci, tako i tokom plovidbe.
Pitam sagovornice Priča sa dušom da li i koliko često plove našim rekama.
– Naravno, to je deo našeg posla. U okviru mog posla su i kontrole, tako da sam, pošto radim u Novom Sadu, često i u Beogradu i u Šapcu. Imamo i izviđanja, odnosno kratka krstarenja – kaže Vesna, koja je dugi niz godina bila jedina žena vojno lice na teritoriji Vojvodine, sve dok prve kadetkinje sa Vojne akademije nisu diplomirale. Jedina je žena podoficir koja u Vojsci Srbije nosi službenu uniformu roda rečnih jedinica. Pošto je po prirodi posla načelnik kancelarije Komande rečne flotile, Vesna obavezno drži obuku svakoj novoj generaciji. Takav je bio i prvi susret sa Miljanom i Ivanom.
S obzirom na to da rade tek nekoliko godina, pitao sam mlade gospođe potporučnike da mi opišu reakciju ljudi sa kojima se tek upoznaju, nakon što im kažu čime se bave.
– To je svima uvek zanimljivo i posle toga slede specifična pitanja. Komentari su uvek pozitivni – odgovorila je Miljana.
– Članovi moje porodice su možda najviše bili u čudu kada sam im rekla da upisujem Vojnu akademiju. U mojoj klasi prvi put je bilo školovanje kadeta ženskog pola za oficira ženskog pola roda rečnih jedinica. Diplomirale smo samo koleginica Nikolina Popović i ja, a sada se školuju još dve devojke – dodala je Ivana.
Na pitanje da li žene u Vojsci Srbije imaju vremena za hobije, Miljana je odgovorila da se u slobodno vreme bavi skijanjem, orijentiringom i plesom, a Ivana cvećarstvom i takođe orijentiringom. Njih dve se u tom sportu takmiče ekipno sa koleginicama sa posla.
– Ja sam pre dve godine dobila unuku Kristinu, tako da je ona moj hobi. Potpuno me je promenila, praktično me je preporodila – otkrila mi je Vesna Čolaković, pred odlazak na proslavu Međunarodnog dana žena.
Osmi mart se u ovoj jedinici posebno obeležava, pa dame tada imaju slobodan dan, dok 7. marta obavezno idu na krstarenje Dunavom i proslavljaju Dan žena sa koleginicama i kolegama.
Zvanični sajt Vojske Srbije pronađite OVDE.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaci „Fotografije“)
