Moraš ove godine posetiti najlepši grad Evrope – ubeđivao me je mesecima moj prijatelj iz Francuske Žan Klod Beli dok sam „tvrdio pazar“ planirajući da neki drugi put odem tamo. Ali, po onoj staroj „teško žabu u vodu naterati“, odnosno nekog ko uči francuski da uživo vežba jezik sa domaćinima Francuzima, rešio sam da u obiđem „prestonicu“ regije Alzas u koju sam stigao vozom iz Štutgarta, a prethodno avionom iz Beograda.
Kasnije sam čuo da je jeftinija opcija leteti od Beograda do Bazela, pa odatle opet vozom, ali to ću proveriti drugi put.
Strazbur očarava turiste centrom grada koji je zbog bogatog arhitektonskog nasleđa proglašen svetskom baštinom UNESCO-a (1988. godine).
Tu, u komšiluku, dominira Katedrala Notr dam (La cathédrale Notre-Dame) ali i ušuškani kvart Mala Francuska (La Petite France) sa pregršt restorana i kafea koji nude razna jela i specijalitete regije Alzas – šukrut (choucroute) i tart flombe (tarte flambée) – odlično idu uz pivo. Sve to zajedno u restoranu pored reke (centar grada je na vodi) odaje utisak da ste u francuskoj Veneciji.
Duh Nemačke koja je preko puta meša se sa francuskim duhom koji ga nadvladava…
Iako se u našim medijima najčešće spominje u kontekstu Evropske Unije i Evropskog suda za ljudska prava, što možda stvara sliku o „hladnom“ mestu na kojem se samo donose važne odluke, naprotiv, Strazbur je topao i gostoljubiv grad, pravi izbor za zaljubljene parove, studente koji mogu upoznati kolege iz Evrope (petina stanovnika su studenti) ili porodice.
Miran, ali gorostasan, prepun muzeja (ulaz je besplatan prve nedelje u mesecu), parkova i neizbežne romantike, ovo je destinacija na kojoj ćete odmoriti mozak.
A ako preterate sa jelom, sedite na bicikl, poput Francuza koji ovde žive i obiđite grad na dva točka.
U Strazburu je, kažu, hrana više od života, a vekovna gastronomska tradicija stalno se obnavlja.
Tart flombe možete naći i u pekaricama, ali ako želite pravu atmosferu Alzasa poručite ga u nekoj od winstubs-a, taverni toplog i veselog ambijenta.
To je tanka pečena kora (pita koja izgledom podseća na testo od pice) prekrivena slanim kremom, lukom i slaninom i koja se služi na drvenoj tabli. Jede se prstima i deli se sa prijateljima uz pivo.
Šukrut je sličan podvarku: seckani kiseli kupus koji je odstajao u buradima (spomenik alzaške kuhinje).
Ako je posmatrate spolja, katedrala u gotičkom stilu je najveća slikovnica srednjeg veka. Na stotine skulptura za koje se čini da su odvojene od zida u stvari pojačavaju efekat svetlosti i senke.
Boja ružičastog peščenika menja se kako prolazi dan, ali i u zavisnosti od boje neba.
Unutra su prozori iz 12, 13. i 14. veka, kao i astronomski sat iz renesanse sa mehanizmom iz 1842. godine.
Zvezda na vrhu katedrale završena je 1439. godine i visoka je 142 metra.
Sa vrha katedrale, dokle treba napraviti 332 koraka, vidi se grad i panorama čak do masiva Vogezi i Švarcvald u Nemačkoj (ulaz je pet evra).
Mala Francuska je napitoreskniji deo starog Strazbura u kojem su nekada ribari, proizvođači brašna i kožari živeli i radili u kućicama sagrađenim iznad vode.
Ove simpatične šarene građevine od drveta nastale su u 16. i 17. veku, a njihovi kosi krovovi nekada su pokrivali štale u kojima su zanatlije sušile kožu.
Danas su ovde restorani, prodavnice suvenira i kafei koji vrve od turista. Taj kvart osim restorana i lepo uređenih lokala dodatno ulepšavaju i brojni prekriveni mostići.
Obilazak grada brodom je popularan jer se može doći do mesta do kojih se ne može stići pešice.
Nastavak putopisa o Nansiju pročitajte ovde, a reportažu iz Meca ovde.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.
