ISTORIJSKI JUNACI U POP-ART STILU: Nemanja slika srpske heroje, a na njegova dela niko nije ravnodušan

U skrivenom delu stambene zgrade nedaleko od Vukovog spomenika u Beogradu nalazi se atelje u kojem mladi akademski slikar Nemanja Okiljević (33) već sedam godina stvara svoja umetnička dela.

Portret kralja Petra

U tom kreativnom kutku ovaj Beograđanin čija porodica vodi poreklo sa Kosova Metohije i iz Hercegovine u tehnikama akril na platnu, ulje na platnu i tuš na papiru slika srpske junake, istorijske ličnosti, vladare, ali i narod dinarskog tipa (Crna Gora, Dalmacija i Hercegovina) koje u poslednje vreme sve češće predstavlja na minijaturama.

Na aktuelnu krizu se ne žali, iako nema posla kao ranije, jer, kako kaže, „nije muški kukati, niti je to lepa osobina“.

Nemanja veruje da u životu i karijeri sve treba da ide svojim tokom, uglavnom prirodno i lagano i kaže da je zadovoljan time što istrajava u poslu kojim se bavi.        

Diplomirao je 2011. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku zidno slikarstvo, a do sada je imao šest samostalnih izložbi. Jedna od najzapaženijih bila je 2018. godine u Kući Kralja Petra na Senjaku, pod nazivom „1914-1918“.

Učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u Srbiji i inostranstvu, a posebno ističe izložbu u Parizu 2017. godine, inspirisanu Molijerovim delima, održanu u Molijerovoj kući, kada je odabrao Tvrdicu i temu pohlepe za svoj opus.

Nikolaj II Aleksandrovič Romanov

„Nema zatišja, uvek se radi. Mene je uvek vukla ta istorijska priča našeg podneblja, pa želim da proniknem u nju malo dublje, da spojim tradicionalno sa modernim i da ubacim nešto autentično i svoje“, objašnjava Nemanja na početku Priče sa dušom.  

Na slikama se nalaze i detalji poput važnih godina, citata i crtica izvučenih iz njihovih života: Kod Tesle su to formule i svetlost na čelu, a kod kneza Mihaila godina kada je nastradao.

Za istorijske ličnosti, vladare, vojvode i vojskovođe koje predstavlja na platnu zainteresovao se pre nekoliko godina.

Kaže da je to dugo tinjalo u njemu, kao i da su ga oduvek zanimali domaća i svetska istorija, knjige i filmovi na tu temu, ali i istorijska znamenita mesta na kojima su se odigravale velike bitke i događaji na Balkanu.

Kapetan Jovan Deroko
Kraljica Natalija Obrenović

U njegovom prikazu mnogih ličnosti na platnu primenio je pop-art kulturu i jake boje (knez Mihailo Obrenović, Nikola Tesla, Petar Prvi Karađorđević, poručnik Milorad Popović, kapetan Jovan Deroko) a Klinta Istvuda i Roberta de Nira, glumce filma „Taksista“ i špageti vesterna prikazao u narodnim nošnjama i odeždama, sa citatima iz njihovih filmova, prevedenim na naš jezik.

Klint Istvud
Robert de Niro u narodnoj nošnji

„Krenuo sam od portreta jer se u tom mediju najviše pronalazim. Ovde na zidu videćete neke od njih. Kasnije je došlo do čitavih kompozicija, gde sam kroz svoje viđenje prikazao i neke scene bitaka. Kulminacija je bila izložba povodom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata“, objašnjava.

I upravo sa zida u Nemanjinom ateljeu „pozdravljaju“ me redom: Serdar Janko Vukotić, vojvoda Vojislav Tankosić i knez Arsen Karađorđević, pa preko puta knez Mihailo, Gavrilo Princip, Petar Petrović Njegoš, Car Dušan, Nikolaj Romanov, Karađorđe, borci iz Mojkovačke bitke.

Prvi zdesna nalevo je knez Arsen Karađorđević, a do njega vojvoda Vojislav Tankosić

„Portret kneza Arsena Karađorđevića nastao je među prvima jer sam čitajući jedan članak saznao da je on bio najodlikovaniji srpski oficir. To mi je privuklo pažnju, shvatio sam da je bio zanemarena istorijska ličnost, što je uzrokovalo da njega prikažem među prvima.“

Akril na kartonu „Ubistvo Srbije“ iz 2019. godine prikazuje lik kneza Mihaila Obrenovića koji je ubijen u atentatu.

Nemanjine slike se prodaju u nekoliko galerija, a radovi se mogu pogledati na njegovom instagram i fejsbuk profilu.

„Srbija je za vreme njegove vladavine doživela kulturni, duhovni i teritorijalni preporod, oslobođenje i nezavisnost, a on je po meni lično jedan od najistaknutijih vladara u novijoj istoriji, čovek koji je dosta uradio u kulturi i obrazovanju. I sam je bio dosta prosvećen, rečju – jedan od najobrazovanijih vladara tog vremena.“

Kroz Nemanjine radove prožimaju se i Berlinski kongres, Nevesinjska puška, Bitka kod Vučjeg dola i drugi istorijski događaji sa ovih prostora.

Minijature u tehnici akril na platnu povezao je sa popularnom kulturom i skupljanjem sličica.

„Pošto se Evropsko prvenstvo u fudbalu nije održalo zbog virusa, a podstaknut sećanjem na detinjstvo u kojem sam skupljao sličice fudbalera, došao sam na ideju da minijature ubacim u taj kontekst pošto donekle odgovaraju tom formatu. Kad već ne možemo da skupljamo sličice fudbalera, možemo barem istorijske ličnosti“, rekao je Nemanja.

Na dan nastanka intervjua za Priče sa dušom Okiljević je radio na jednoj neobičnoj slici.

Reč je o dinarskom tipu čoveka, sa kapom koja predstavlja napušteno gnezdo koje krvari, i pticu koja iz njega odleće, odnosno simbolizuje odlazak mladih ljudi iz naše zemlje.

Vinova loza je sa svih strana, u kosi su orlovi koji predstavljaju neprestanu borbu, a ako malo bolje pogledate zapazićete i malu crkvu.

Oči su mu u izmaglici, jer on ne zna kuda ide. Na ovoj slici su kuće kao zgarišta, ali i koze koje predstavljaju otpor i izdržljivost. Tu su i gusle, i reka koja je simbol života. Brkovi su žbunovi koji izbijaju iz zemlje iznova i ne daju se.“

Nemanjina dela zrače optimizmom, baš onako kakav je i sam autor.

„Ja iskreno verujem u bolje sutra, a da ne verujem u sebe i u svoj rad, sigurno se ne bih bavio ovim. Znamo svi koliko je teško baviti se slikarstvom ovde i živeti od umetnosti. Najveću podršku dobio sam od roditelja, sestre i devojke i neskromno ću reći da se mali broj ljudi može pohvaliti takvim vetrom u leđa. Verujući čovek, onaj koji ima veru u Boga i u svoj rad veruje da će sve biti kako treba jednog dana“, rekao je Nemanja.

Ovaj slikar u svom okruženju ima uglavnom mlade ljude koji su odlučni u nameri da ostanu u Srbiji i da ovde grade dalju karijeru.

Krajem leta 2020. Nemanja je na Jahorini oslikao Nikolu Teslu na skijama kroz šaljiv citat. U saradnji sa svojim današnjim kumom, 2012. godine uradio je mural sa likom Miloša Obrenovića u Obrenovcu i Iva Andrića u Višegradu / (Foto: Matija Nikolić)

„To je generacija rođena osamdesetih godina. Koliko god da je teško, svi smo mi optimisti i verujemo u svoj rad i svoju zemlju.”

„Činjenica je da mlade generacije ne znaju dovoljno o našoj istoriji, tu i ja spadam, ali sam dosta stvari koje je trebalo da znam odavno, saznao relativno skoro.”

„Čovek treba da uči dok je živ i da stalno gleda da se duhovno unapređuje, da stalno čita, da gleda neke nove stvari i da u budućnosti primeni ono iz prošlosti kako se ne bi ponovile neke greške. Na taj način iz prošlosti mogu da se izvuku dobre pouke“.

Da biste videli još Nemanjinih radova kliknite OVDE za njegovu fejsbuk ili ovde za instagram stranicu.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Nenad Blagojević, Matija Nikolić (fotografija Teslinog murala); Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.

4 komentara

Učiti, učiti i samo učiti…baš kao što napominje umetnik ovi predivnih radova. Svaka čast na upornosti, strpljenju i nadi da će se u ovoj zemlji nešto promeniti na bolje kako bi mladi ljudi ostali da žive i stvaraju svoje snove. Bravoo

Moje prosvetljenje i veliko poštovanje za Nemanju našeg.Divljenje nije reč koja opisuje moje oduševljenje pri pažljivom čitanju ovog teksta.Istorijski portreti kao pandam istorijskim romanima su dokaz ne samo talenta za izraz kičicom već mnogo više od toga.Optimista,veliki patriota,stvaralac prepoznatljiv po nečem posebnom -ličnom.Moje je zadovoljstvo što poznajem porodicu koja ga u svemu podržava.Nadam se i dalje samo nizanju uspeha.

Ostavite odgovor