Na tečnom engleskom, zvaničnom jeziku u hostelima, a posle i na francuskom, španskom, arapskom i, naravno, srpskom, mladi Francuz Luj Duklo (Louis Duclos, 19) poželeo mi je dobrodošlicu po ulasku u beogradski hostel Wake up. On nije njihov gost poput mnogih mladih ljudi koji najjeftiniji smeštaj pronalaze upravo u hostelima, već je jedini kandidat koji je od 25 prijavljenih, odabran da celog leta radi u beogradskoj ulici Kraljevića Marka.
Luj osam sati dnevno provodi na recepciji, dočekuje i ispraća goste, daje im informacije o smeštaju, kućnom redu i prestonici Srbije, a umesto plate dobija krevet i tuš, stiče radno iskustvo, vežba engleski jezik i u slobodno vreme istražuje Beograd i našu zemlju.
– Stigao sam vozom i pošto sam bio umoran, narednog dana sam počeo da upoznajem vaš grad. Još na železničkoj stanici dopala mi se atmosfera u Beogradu – priča mi.
Ideju da u našoj zemlji provede leto dao mu je prijatelj njegovog brata koji je menadžer u hostelu. Rekao mu je za konkurs za mladiće i devojke iz celog sveta koji žele da volontiraju u Beogradu, i Luj se odmah prijavio.
– Obavili smo dva intervjua na engleskom jeziku preko skajpa. Bio sam presrećan kad su mi javili da sam prošao. Kad god putujem, ja spavam u hostelima, tako da mi se ta atmosfera uvek sviđala. Zato sam i poželeo da se okušam i kao recepcionar.
Luj mi je ispričao da su njegovi roditelji bili protiv njegove zamisli da dođe u Srbiju da volontira, dok su ga prijatelji zdušno podržali.
– Mama i tada su predlagali da odem u neku drugu državu, dok su drugari rekli: „Idi u Srbiju, upoznaćeš nove ljude, videćeš kako se tamo živi, steći ćeš nezaboravno iskustvo“. I tako sam odlučio da ovde budem od 14. jula do 3. septembra. Završio sam gimnaziju i mislio sam da napustim studije po povratku, ali videću još šta ću da radim – iskren je Luj.
Mladi Francuz iz Nanta planira da iskoristi slobodne dane i da, osim Beograda, obiđe i srpska sela, manastire i crkve i druge balkanske zemlje. Dopadaju mu se srpska hrana, pogotovo mlečni proizvodi, čiji je zaljubljenik, kao i naše devojke.
– Nedostaju mi prijatelji i trčanje koje u Nantu praktikujem tri puta nedeljno. Srbija nije mnogo poznata u Francuskoj, pa ne verujem da će moji drugari doći da me posete, ali se nadam da ću ovde uskoro steći nove prijatelje – ispričao mi je Luj i priznao da je pio srpsko pivo, ali da rakiju tek planira da proba.
Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
