Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, kada su organizovali internacionalni festival za samo nekoliko meseci, ovogodišnje pripreme počeli su znatno ranije. Donji Milanovac ovih dana dočekuje goste koji su se u istočnu Srbiju uputili povodom drugog festivala Danube Fun Fest. Doterani su tereni i plaža na kojima se igraju međunarodni turniri u fudbalu, basketu „3 na 3“, odbojci na pesku i stonom tenisu. Postavljene su tri pozornice na gradskom pristaništu, ispred Kapetan Mišinog zdanja i na gradskoj plaži, namešteni su putokazi za goste, kao i kamp naselje.
Svega ovoga ne bi bilo da se stotinak volontera nije uključilo u organizaciju, od čega polovinu čine domaći srednjoškolci i studenti, a drugu polovinu gosti iz inostranstva. Svi oni su deo evropskog projekta Danube Fun Fest koji je napisan sa partnerskom organizacijom iz Turske. Predstavnici iz Srbije članovi su Inicijative mladih Hoću! Mogu! jedne od najbolje umreženih nevladinih organizacija u regionu. Šaljući članove na obuke i razmene mladih, na seminare i volonterske projekte, oni sklapaju prijateljstva i partnerstva sa kolegama iz čitavog sveta.
– Kada smo je osnovali pre nešto više od dve godine, jedan od glavnih ciljeva bio je: „Pobedi dosadu“. Želeli smo da budemo pokretači mladih i da kroz njihov aktivizam pokrenemo i naš uspavani gradić, pa, što da ne, i čitavu opštinu i region. On ne bi bio ni moguć bez naših malih supermena, budući da oni učestvuju u svakom koraku planiranja i sprovođenja odluka vezanih za festival: od podele flajera i lepljenja postera, preko sređivanja i čišćenja parka i plaže, do osmišljavanja programa i aktivne kampanje. Za svakoga se uvek nađe neki zadatak. Najvažnija obaveza im je da se nauče odgovornosti i timskom radu – priča mi Nemanja Žurkić (24) iz Boljetina, turistički vodič u Lepenskom Viru.
Prošlogodišnje izdanje je na pozitivan način prodrmalo građane Donjeg Milanovca i pomoglo lokalnoj ekonomiji i razvoju turizma, ali nažalost, pričaju mi volonteri, sam festival nije dovoljan za veći napredak. Ipak, jedan od lepih primera je hostel Trajan koji je otvoren pre svega nekoliko nedelja, inače prvi hostel u opštini Majdanpek. Tamo odseda jedan deo gostiju.
– Mladi danas najčešće napuštaju Donji Milanovac u potrazi za radnim mestom, a festival ne može da pruži trajno rešenje za taj problem. Mislim da bi dobar deo njih koji su otišli rado ostao u svom gradu da ima osnovne uslove za samostalan život – siguran je Nemanja.
Za osnivača Danube Fun Festa, Petra Jovanovića, predsednika Inicijative mladih Hoću! Mogu kažu da je osoba koja se ne plaši da sanja svoje snove. Njegova velika želja bila je da dovede svet u Donji Milanovac i da im pokaže šta imaju da ponude stranim gostima.
– Procenjujemo da je prošle godine tokom pet dana festival posetilo oko 6.000 posetilaca. Nisu svi bili učesnici na sportskim takmičenjima, već su mnogi samo dolazili na koncerte i žurke, kako bi se zabavili. Najveći deo programa festivala održava se na gradskoj plaži i gradskom keju, dakle na samoj reci. Igre bez granica, na primer, mahom se odigravaju upravo u vodi, a gosti svoje slobodno vreme provode sunčajući se i plivajući – otkriva mi.
Iako imaju bogat muzički i zabavni program, kažu da je festival pre svega sportskog i edukativnog tipa i promoviše zdrav način života, aktivizam i volonterizam.
– S obzirom na to da je Đerdap najlepši deo toka Dunava, potrudili smo se svojim gostima to i pokažemo i organizovali smo krstarenje Đerdapom do Trajanove table koja se nalazi na mestu gde je Dunav najuži u celom svom toku. Takođe, tu su i izleti do Lepenskog Vira, jednog od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u Evropi, kao i do Rajkove pećine, jedne od najlepših pećina u Srbiji. Nadamo se da će sledeće godine gosti stići do Donjeg Milanovca brodom iz Beograda – rekao mi je Nemanja Žurkić i pozvao moje čitaoce da navrate do Donjeg Milanovca na festival koji traje do 14. avgusta, ali i posle toga, tokom celog leta.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
Fotografije: Željko Vladić