Volim Bla bla car i na taj način sam iz Monpeljea stigao u Eks an Provans (Aix-en-Provence), grad na jugu Francuske. Vozovi su preskupi, a ovaj sistem deljenog prevoza je najjeftiniji. Da biste ga uspešno koristili u Francuskoj, potrebno je da imate bar početni nivo znanja francuskog jezika.
Ponekad vozači promene plan, pa treba dodatno sa njima komunicirati mimo sajta, što ume da bude problem sa Francuzima koji ne govore engleski.
Mladi par Francuza u fiatu bravo bordo boje sačekali su me na dogovorenom mestu, na velikom parkingu van grada, odakle smo krenuli ka Provansi.
Prethodno sam rezervisao prevoz onlajn, ponuđena mi je cena od 11 evra za tu relaciju od 155 kilometara, što sam prihvatio i platio karticom.
Po dolasku u Eks, smestio sam se kod poznanika i otišao u centar grada.
Prve utiske kraj velikog kružnog toka i na Trgu Generala Gola ostavili su mi skulptura poznatog slikara Pola Sezana, spomenik za milion i po Jermena koje su ubili Turci 1915. godine,velika fontana i prodavnica Apple store koja svim posetiocima ovog trga daje besplatan bežični internet.
U jednom podzemnom prolazu pronašao sam palačinkarnicu i tu sam ih jeo čak tri puta u toku dva dana, koliko sam ostao u Eks an Provans.
Polja lavande nisam pronašao, jer nisam otišao van grada, ali sam kupio lavandu u vrećicama kao suvenir.
Celo popodne proveo sam šetajući se uskim uličicama, razgledajući izloge i ispijajući kafe.
U Turističkoj organizaciji pokazali su mi gde je kuća u kojoj je stvarao Pol Sezan, čuveni slikar po kojem je Eks an Provans nadaleko poznat. Tačnije, on je ovde rođen 1839, a ovde je i proveo svoje poslednje dane i umro 1906.
Sezan je stvarao na nekoliko mesta, a ja sam prvo posetio atelje na jednom brdu, do kojeg sam stigao gradskim autobusom.
Predlažem da kupite City pass koji košta od 25 do 43 evra, a sa kojim možete ući u skoro sve muzeje i koristiti gradski prevoz.
Njegova dela predstavljaju prelaz između impresionizma s kraja 19. veka i kubizma s početka 20. veka.
Bio je jedna od najznačajnijih ličnosti francuskog i evropskog slikarstva, a istoričari umetnosti su ga svrstali u postimpresionizam, zajedno sa Van Gogom i Gogenom.
Na brdu u kojem se nalazi atelje Sezan je radio u svom kreativnom haosu, između predmeta koji su mu bili dragi, modela za slike mrtve prirode, njegovog nameštaja, radnog materijala.
Turisti koji ovde dođu, osete to jako prisustvo slikara, koji kao da je tu, među nama na turi.
Gledamo njegovu opremu za rad, dok se sunce probija kroz zid koji je potpuno u staklu.
Vodič nam priča da je od 1902. do svoje smrti 1906. svakog jutra radio u ovom osunčanom ateljeu, prozračnom i tihom. Za ovo mesto možemo reći da je kolevka desetina njegovih dela koja se danas nalaze u svetskim muzejima, uključujući i poslednje delo „Velike kupačice“.
Rođen je u bogatoj porodici, kao vanbračno dete prodavca šešira i ćerke jednog zanatlije.
Od 1852. godine pohađao je gimnaziju, a u internatu se sprijateljio sa Emilom Zolom koji mu je postao jedan od najvećih prijatelja i s kojim će kasnije razmenjivati pisma o umetnosti.
Nema sela, livade, pećine, šume u okolini rodnog grada koju nije poznavao. Bio je veliki posmatrač prirode, poznavao je perfektno geologiju svoje zemlje. Seoski putevi kojima je lutao sa Emilom Zolom kao mladić, za njega nisu bile tajna.
Jedno vreme je radio u malom ribarskom selu Estaku, na moru, gde je živeo sa ženom i detetom 1885. i 1886. godine.
Pikaso je nazivao Sezana „ocem svih nas“.
Slikao je pejzaže, mrtvu prirodu, kupače i kupačice, portrete, a među najpoznatijim delima su „Plava vaza” (Luvr, Pariz), „Portret gospođe Sezan” (SAD). „Kartaši” (Luvr), “Planina Sen Viktoar” (Umetnički muzej Cirih).
Petnaestog oktobra 1906. godine pao je u nesvest, ležao je nekoliko sati na jakom pljusku i posle osam dana, u 67. godini umro od upale pluća.
Njegova čuvena slika „Dečak u crvenom prsluku” ukradena je 2008. u Cirihu iz muzeja zadužbine E. G. Brlea, i pronađena 2012. u Beogradu.
Slika je procenjena na 100 miliona švajcarskih franaka, a Specijalni sud u Beogradu osudio je četvoricu optuženih na skoro 20 godina zatvora.
Osim ovog ateljea, za turiste su otvorena i još dva mesta u kojima je Sezan stvarao.
La bastide du Jas de Bouffan, sa parkom, zaštićeno je istorijsko mesto i tamo se nalaze atelje i kuća koju je kupio Polov otac 1859. godine.
Punih 40 godina Sezan je ovde dobijao glavne motive za inspiraciju i u tom periodu je naslikao 36 ulja i 27 akvarela. Najčešće je radio u prizemlju ili bi postavio svoj stalak ispred parka, nedaleko od drvoreda kestena i farme.
Drugo mesto je Les carrières de Bibémus, kamenolom do kojeg se stiže posle 15 minuta vožnje autobusom. Kažu da je tu rođen kubizam. Kamen koji je odatle vađen, korišćen je za gradnju spomenika u Provansi u 18. veku. Sezan je otkrio ovo napušteno mesto, uživao u njegovim bojama i vegetaciji, u svojoj kolibici, u senci borova.
Nastavak putopisa i priču o Marselju pročitajte OVDE.
Autor: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Članak je u vlasništvu Priče sa dušom doo i može se preneti na drugi sajt uz link ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Potpisati fotografe. Hvala vam što poštujete autorska prava.
